Svi pričaju o „Sestro slatka” zdravim poslasticama

Pravilna ishrana i zdraviji način života postaju sve bitniji deo svakodnevice. Iako mnogi misle da se srpska kuhinja sastoji isključivo od teških, začinjenih jela, postoji mnogo zdravih, starih recepata koji se upražnjavaju širom zemlje.

Ono na šta nismo toliko navikli su zdrave poslastice u kojima nema dodatog šećera. Kako su došli da ideju da proizvode baš takve slatkiše i koliko im je bilo potrebno da razviju brend, priča nam „slatka sestra“, Iva Ćetković.

1. Na koji način ste pristupili izradi vizuelnog identiteta vašeg brenda? 

Kako je radionica zdravih poslastica bez dodatog šećera „Sestro Slatka“ (www.instagram.com/sestroslatka_kolaci/) formalno zaživela i pre vizuelnog identiteta, komunikacija i ime su ono što je donekle definisalo stil brendinga. Ime „Sestro Slatka“ je dobro poznat i vrcav, kolokvijalni izraz, a komunikacija prisna i „sestrinska”, pa je tako vizuelni izraz osmišljen da bude nešto formalniji, kako bi se napravio balans. Svedenom, sofisticiranom ilustracijom nasmejane devojke u logotipu i uz korišćenje zlatne boje, sugeriše se na zanatski, ručno pravljen, ali i premium proizvod.Proces kreiranja identiteta je veoma olakšala (ili otežala) činjenica da kompletan kreativni tim dolazi iz najuže porodice: sestrina sestra, sestrin muž, sestra, tako da nije bilo previše mimohoda u razumevanju ideje brenda i vrednosti koje su u njega utkane, a u isto vreme je učinilo „Sestru Slatku“ 100 odsto homemade brendom.

2. Koliko je storytelling važan za vašu branšu? 

Ovo je prilično ličan projekat, od ideje, proizvoda do komunikacije. Ispostavilo se da je najteži korak zapravo bilo definisanje imena, za koje je bilo potrebno čak šest meseci, jer nikada niste dovoljnio sigurni i ništa nije dovoljno dobro.Na svu sreću, ime je poslužilo i kao platforma za komunikaciju i dozvolilo da obraćanje bude neopterećeno, prilično neformalno i bez distance. Ono što se pokazalo kao dosta važan faktor je prenošenje ličnog senzibiliteta na način komunikacije, tako da storytelling zapravo nije ni postojao u klasičnom smislu kao unapred zamišljen i planiran pravac sa jasnim komunikacionim smernicama, već predstavlja spontan i autentično lični izraz. I znate šta? U momentu kada vam se potpuno nepoznati ljudi obraćaju sa „Ćao sestro”, shvatite da je upravo to reakcija koju ste želeli i vrsta odnosa kojem težite. Naravno, od prirode brenda i samog proizvoda donekle zavisi i komunikacija, ali ako je reč o preduzetničkim, malim inicijativama, rekla bih da je kreiranje tog ličnog, toplog odnosa sa ljudima – dobitna kombinacija.

4. Koje su bile ključne prekretnice od početka razvoja poslovne priče do danas?

Kada odaberete posao koji je nešto u potpunosti novo u odnosu na ono za šta ste se školovali, u startu vam, po pravilu, nedostaje samopouzdanje. Jedno je da vi verujete u svoju ideju i proizvod, a nešto sasvim drugo je realna situacija i potrebe tržišta. Glavna prekretnica u tom smislu desila se sa prvim pozitivnim utiscima i ljudima koji do vas dođu najefektnijom reklamom – „od usta do usta”. Tada shvatite da ideja više ne živi samo u vašoj glavi, i još važnije, da se o vašem proizvodu priča i preporučuje se drugima. Ovde ostavljam po strani jednako važna unapređenja samog poslovanja, organizacije i svih izazova koji se prevazilaze uhodavanjem i rutinom, jer one zavise samo od vas. Zato je, verujem, za svakog preduzetnika jedna od vitalnih prekretnica momenat kada lokalna zajednica prepozna, prihvati, traži i vraća se po vaš proizvod.

5. Vaša najzančajnija naučena preduzetnička lekcija do sada?

Za razliku od perfekcionizma koji je imao svoju pozitivnu ulogu prilikom osmišljavanja i usavršavanja recepture i dekoracije poslastica do postizanja apsolutne sigurnosti u kvalitet i ukus proizvoda, ovaj princip nije efikasan kada govorimo o razvoju preduzetničke ideje sa strane biznisa. Prijateljica me je nedavno upoznala sa konceptom „dovoljno dobro” koji stoji nasuprot perfekcionizmu koji je prethodio formalizovanju ideje o radionici zdravih poslastica. To znači da ideja ne mora da se stavi u bure i odleži mesecima i godinama da bi sazrela ili se transformisala u neku vanserijski-nikad-viđenu ideju, već je potrebno pokrenuti se čim se ona dovoljno uobliči da možete da odgovorite na par ključnih pitanja: zašto bi pokrenuli taj i takav brend (cilj), i kome će to značiti i zašto (potreba/rešenje problema). To je najvažnija preduzetnička lekcija koju istovremeno smatram i velikom životnom lekcijom.

I da, potrudite se da ime birate manje od šest meseci.