Kako sačuvati funkcionalni tim u vremenu krize?

Kriza je period kada dolazi do nestabilnosti. Tri reči koje opisuju krizu su neočekivanost, nesigurnost i opasnost.

Kriza kod zaposlenih stvara psihički stres. Tokom krize ljudi su uplašeni, zabrinuti i više nego inače razdražljivi. Kriza zbog toga često može da ugrozi funkcionalnost tima.

Da bismo sačuvali funkcionalni tim potrebno je da radimo na tri stvari:

• Da anticipiramo (predvidimo) nastanak krize
• Da se što bolje prilagodimo novim okolnostima
• Da što bolje upravljamo timom u kriznim vremenima

Da li kriza može da se anticipira? 

Odgovor je da, ali ne uvek. Zbog toga je važno da stalno pratimo šta se dešava u našem bližem i daljem okruženju i da na vreme uočimo tendencije koje mogu dovesti do krize (da „namirišemo“ dolazak krize). Predviđanje (anticipacija) promena u okruženju je jedna od najvažnijih aktivnosti u okviru poslovnog planiranja. Za te potrebe se mogu koristiti razne tehnike, kao što su scenario analiza („šta-ako“ analiza), analize trendova, poslovne prognoze itd.

Kako da se što bolje prilagodimo novim okolnostima? 

Prvo i osnovno, tako što ćemo biti spremni da se prilagodimo, tj. tako što ćemo biti fleksibilni i agilni. Ako nismo spremni da se prilagođavamo, onda se nikad nećemo ni moći prilagođavati. Prilagođavanje zavisi od vrste i stepena intenziteta krize. Nekad od nas zahteva manju, a nekad veću promenu – prvo na ličnom, a potom i na timskom nivou.

Kako se prilagođavamo? 

Tako što menjamo razmišljanja, ponašanja, očekivanja, ciljeve, ambicije i navike. Ako dolazi kriza i govori nam da ne možemo nastaviti po starom, mi imamo dva izbora – ili da tvrdoglavo idemo po starom ili da se prilagodimo. Recept za uspeh često zahteva određena odricanja u sadašnjosti zarad dobitaka u budućnosti. Prosto, trebamo korigovati očekivanja i imati strpljenja.

Kako upravljati timom u kriznim vremenima? 

Ako krizu u manjoj ili većoj meri predvidimo i ako se na vreme prilagodimo novim okolnostima (tj. ako dobro obavimo prethodne dve aktivnosti), obavili smo više od pola posla. Druga polovina je pravilno upravljanje timom dok traju krizna vremena. Za ovo ne postoji neko univerzalno rešenje („magični štapić“), ali postoje principi upravljanja koje možemo slediti, metode upravljanja koje možemo primeniti i, konačno, stvari koje možemo uraditi.

• Jačanje zajedništva.

Ono što najčešće događa je da tokom krize strada zajedništvo. Jedan citat kaže „čovek kad’ nema ništa, najlakše mu je prodati zajedništvo“. Tokom krize moramo stalno tražiti načine da jačamo zajedništvo među ljudima, da ne bi došlo do osipanja tima.

• Korekcija nematerijalnih kompenzacija. 

Ne zaboravimo: najveći neprijatelj tokom krize je strah. Strah se ne pobeđuje novcem, već psihičkom zaštitom i zauzimanjem pozitivnog stava. Zato su važne nematerijalne kompenzacije i stimulacije. Članovi tima će se osećati mnogo bolje i sigurnije kada vide da neko o njima brine i da nije baš sve propalo.

• Korekcija materijalnih kompenzacija.

Nažalost, tokom krize često moramo smanjiti plate i druge materijalne kompenzacije (bonuse, nagrade, putovanja itd). Ovo nije prijatno, ali se mora jasno iskomunicirati. Veoma je važno da svi članovi tima pokažu solidarnost i da svi u određenoj meri preuzmu teret krize na svoja ramena. Solidarnost je moćna u borbi protiv krize. Dobra stvar je ta što nam kriza ostavlja više vremena da se posvetimo drugim stvarima, kao što su obuka, edukacija, lični razvoj, međusobno druženje, kreativne radionice, rad na raznim projektima, završavanje neobavljenih poslova itd.

• Programi obuke i edukacije. 

Krizu možemo iskoristiti da unapredimo znanja i veštine članova tima. Možemo organizovati razne radionice, treninge, predavanja, programe obuka i edukacija, programe razmene znanja itd. Ovo značajno kompenzuje negativne posledice krize i doprinosi sticanju novih kompetencija (veština, znanja i sposobnosti) koje su ljudima bitne.

• Programi ličnog razvoja. 

Tokom krize možemo se više baviti ličnim razvojem zaposlenih. Ako u „normalnom“ periodu za ovo nemamo dovoljno vremena, tokom krize ga imamo. Primera radi, možemo pomoći zaposlenima da reše svoje lične probleme, da redefinišu svoje životne ciljeve, da bolje definišu životne prioritete i sveukupno da postanu „bolja verzija sebe“.

• Team building programi. 

Ovo je moćno sredstvo jer nam omogućava da se na direktan način bavimo očuvanjem funkcionalnosti tima. U tom pogledu, samo nebo je granica, što znači da možemo osmišljavati i realizovati razne kreativne i primamljive Team building programe koji će nam pomoći ne samo da očuvamo funkcionalnost tima, već i da je unapredimo.

• Neobavezno druženje. 

Još jedna od stvari koju možemo uraditi, a koja je povezana sa Team building programima, je da organizujemo neobavezna i neformalna druženja zaposlenih. Ovo je takođe vrlo korisno, jer to direktno jača koheziju tima i pomaže svima da prebrode krizu.

• Kreativne radionice. 

Ljudi po prirodi imaju potrebu da se bave stvaralaštvom. Zašto im onda to ne omogućiti u vremenu krize? Podstaknimo ljude da budu kreativni, inovativni i da stvaraju. Neka izbace iz sebe ideje koje imaju. To će pomoći i njima, a može i nama (npr. inovacije).

• Rad na raznim projektima.

Rad na projektima, naročito ako su projekti zanimljivi i ambiciozni, omogućava članovima tima da iskažu svoje potencijale i da daju konkretan doprinos poslu koje obavljaju.

• Završavanje neobavljenih poslova. 

Konačno, period krize možemo iskoristiti da obavimo one poslove koje inače ne stižemo da obavimo u „normalnim“ okolnostima. Uredimo kancelariju, sredimo dokumentaciju, završimo analize, završimo planove, pozovimo stare klijente, obavimo razgovore koje smo odlagali, dajmo ljudima nešto da rade. Jedan citat kaže: „Dajte ljudima veru. Kad nema vere, dajte im nadu. Kad nema nade, dajte im nešto da rade“.

Autor teksta je Igor Lazarević, magistar ekonomije sa više od 20 godina iskustva u oblasti menadžmenta