Da li je vaše radno okruženje socijalno inteligentno?

Kada je emocionalna inteligencija krenula da nam osvaja vokabulare, odjednom je počela da se čuje svuda. Vole ljudi inteligentne reči, nema tu ničeg spornog. Nema ničeg spornog ni u tome što su svi brže-bolje hteli da znaju šta znači biti emocionalno inteligentan, pogotovo tamo gde je to zaista važno – u poslovnim i međuljudskim odnosima.

Onda se emocionalna inteligencija uvukla u poslovne veštine, pogotovo u one meke. Ali, kada radite sa ljudima, pre ili kasnije se pokaže da ona nije sasvim dovoljna. A tu gde je emocionalna inteligencija „tanka“, upada pojam društvene, odnosno socijalne inteligencije.

Iako su im koncepti slični, emocionalna i socijalna inteligencija su dva različita pojma. Najjednostavnije rečeno, emocionalna inteligencija se bazira na razumevanju sopstvenih emocija i reakcija. Socijalna inteligencija, pak, podrazumeva sposobnost razumevanja drugih ljudi i kako da sa njima imamo konstruktivnu interakciju. No, bez obzira na razlike, ove dve vrste inteligencije ne idu jedna bez druge – obe su važne za naše odnose, bilo profesionalne ili lične.

Socijalna inteligencija je, pritom, nešto širi pojam spram pojednostavljene interpretacije mekih, „ljudskih“ veština. Ako nekoga nazovemo socijalno inteligentnim, pod time podrazumevamo da je ta osoba u stanju da (na konstruktivan način) održava interpersonalne odnose, da podstiče saradnju i da doprinosi okruženju.

Drugim rečima, biti socijalno inteligentan zahteva kompleksan nivo razumevanja pojedinca i njegove interakcije u i sa okruženjem. Socijalna inteligencija, dakle, podrazumeva isprepletanost više različitih veština, a počiva, pre svega, na samosvesti i introspekciji.

Ove dve karakteristike su izuzetno važne: pomažu nam da uočimo slepe mrlje kada je reč o našoj percepciji i načinu na koji odgovaramo na okruženje. U isto vreme, često su upravo te slepe mrlje „krivci“ za nesporazume i nerazumevanje, a posledično i „okrnjene“ odnose sa ljudima – što posebno dolazi do izražaja u profesionalnom okruženju. To je možda onaj menadžer koji ne uvažava vaše mišljenje, jer nije sasvim u stanju da razume i prihvati drugačiju perspektivu. Ili je to možda zaposleni do koga ne dopire dobronamerna kritika, jer ne uočava obrasce ponašanja koji mu više odmažu nego pomažu.

Dobra vest je da socijalna inteligencija nije zapisana u kamenu. Tačno je da većina ljudi o njoj ne razmišlja mnogo – otprilike, kao kad za nekoga kažete „ma, pusti ga, on je prosto takav“. No, istina je da i ova vrsta inteligencije može da se uči i vežba – i, samim tim, da se pomoću nje izgrade čvrsti međuljudski odnosi. Ali, najpre bi valjalo razumeti nekoliko bazičnih stvari.

Temelji i stubovi socijalne inteligencije

Ako napravimo osnovnu disekciju, socijalna inteligencija bi počivala na 4 stuba:

1. Uvažavanje različitosti: Ne dolaze svi ljudi iz identičnih sredina, niti su im startne pozicije iste, kao ni putevi koje su odabrali. Razlikujemo se po kulturnim i(li) obrazovnim „bekgraundima“, ali svako (i svačije) iskustvo nas poziva da ga uvažimo;
2. Vrednovanje različitih perspektiva: Možete sa njima da se složite ili ne – i to je sasvim u redu. Međutim, socijalna inteligencija se pokazuje u tome da li (i koliko) podržavate nečije pravo na sopstveni stav;
3. Prepoznavanje obrazaca ponašanja: Odnosno, šta je ono što u svakodnevnom životu činimo automatski, takoreći – na autopilotu. Ako nismo svesni zbog čega smo skloni da činimo određene stvari, teško da ćemo uspeti da ih menjamo u dobrom pravcu;
4. Odlučivanje bazirano na informacijama: Ne postoji odluka bez posledica (dobrih ili loših), ali je potrebno da razumemo ne samo posledice naših odluka, već i na koji način i zbog čega ih donosimo. To znači da pre odlučivanja imamo dovoljno neophodnih informacija – pogotovo kada znamo da će to uticati na grupu ili pojedince u grupi.

Ako se stubovi čine donekle apstraktni, postoji model na osnovu koga ćemo još bolje razumeti socijalno inteligentna ponašanja. Taj model je praktično upakovan u akronim SPACE:

• S – Situational Awareness (svest o okruženju, odnosno situaciji): Predstavlja sposobnost interpretiranja znakova koje dobijamo iz okruženja, kao i predviđanja kako će određeni događaji uticati na nečije emocije i ponašanja;
• P – Presence (prisustvo): Karakteriše se sveukupnim delovanjem koji pojedinac ima na druge pojedince u grupi, a taj efekat zavisi od ličnosti, ponašanja, izgleda i stava tog pojedinca;
• A – Authenticity (autentičnost): Otkriva koliko se nečije „autentično ja“ podudara sa slikom koju predstavlja o sebi, kao i na koji način drugi anticipiraju njegovu pojavu na osnovu verbalne i neverbalne komunikacije;
• C – Clarity (jasnoća): Sposobnost pojedinca da svoje misli artikuliše na razumljiv i koherentan način, te da jasno prenosi ideje u različtim društvenim kontekstima;
• E – Empathy (empatija): Predstavlja osnovu socijalne, ali i emocionalne inteligencije, a podrazumeva sposobnost da se razumeju tuđa iskustva i emocije.

U suštini, da biste prepoznali do koje mere neko poseduje socijalnu inteligenciju, dovoljno je tu osobu posmatrati u različitim okruženjima. No, ako većinu vremena provodimo u nekoj kompaniji ili timu, jasno je zbog čega je socijalna inteligencija posebno važna u poslovnim relacijama.

I ne samo važna, već i nezamenljiva – jer, od nje zavisi koliko je neko u mogućnosti da kormilari kroz profesionalno okruženje. Zbog toga je ovo set veština koje se konstantno uče, ne bi li nam pomogle da poboljšamo odnose, snađemo se u različitim (društvenim) situacijama i primenimo strategije koje su u skladu sa datim okolnostima.

Šta to onda imaju timovi i organizacije koji su socijalno inteligentni?

• Okruženje koje podstiče na razvoj: Bez timskog rada, komunikacije i asertivnih i empatičnih lidera, teško da bilo koja organizacija može da opstane i napreduje. Ako na relaciji kolege-nadređeni nema bespotrebnih trzavica, ako je organizaciona politika transparentna, a različiti timovi dobro umreženi – to je pouzdan znak socijalno inteligentnih organizacija;
• Pametnu navigaciju u rešavanju sukoba: Osobe sa visokim stepenom socijalne inteligencije su bolje pripremljene na efikasno i efektivno rešavanje konflikata – i to samim tim što imaju kapacitet da razumeju različite perspektive i da pokažu empatiju. Uz ove veštine, mnogo je lakše doći do rešenja koja idu u korist svim stranama uključenim u konflikt, što zauzvrat unosi harmoniju u međuljudske odnose;
• Negovanje ličnog rasta: Nema potrebe posebno napominjati da su samosvesne i emocionalno inteligentne osobe otvorenije ka ličnom rastu i razvoju. Ovim osobama je lakše da uče iz sopstvenih grešaka, te da se prilagode različitim društvenim normama.

Kao i svaka veština, socijalna inteligencija zahteva kontinuirano usavršavanje. Za osobe koje su, inače, sklone introspekciji, uvek ima prostora za preispitivanje koliko su odmakli u ovih nekoliko važnih strategija:

1. Posmatranje i učenje iz tuđih iskustava. Kako se osoba X ili Y ponaša u različitim društvenim miljeima i situacijama? Kako komuniciraju uspešni lideri? Ili, zbog čega organizacija tog-i-tog menadžera puca po šavovima? Čak i samo posmatranje i promišljanje može pružiti sjajne uvide, te pomoći u prepoznavanju (ne)uspešnih obrazaca i strategija – a potom i kako takve strategije (ne) primenjivati;
2. Aktivno slušanje. Još jedna od ključnih komponenti socijalne inteligencije je sposobnost da zaista (ali zaista) slušate druge. A pod zaista se podrazumeva da svu pažnju usmerite na sagovornika i da vam je stalo da razumete suštinu izgovorenog – uz povratnu informaciju da ste je zaista i razumeli;
3. Podsticanje fidbeka. Ako niste načisto sa time kako vas drugi doživljavaju – u ponašanju ili u komunikaciji – otvoreno ih pitajte. Sva je prilika da će imati da vam ponude konstruktivne uvide, a to vam otvara prostor za prevazilaženje još pokoje slepe mrlje;
4. Negovanje empatije. Iliti, stavite se u tuđe cipele – da biste razumeli tuđe stavove, reakcije i ponašanja i izbrusili sposobnost da efikasnije reagujete u različitim okolnostima. Dobit od toga je višestruka: ne samo da učvršćujete postojeće i nove odnose, već vas i drugi doživljavaju kao asertivne i saradljive;
5. Proširivanje svesti – o različitim kulturama, stilovima komunikacije ili obrascima ponašanja, čini vas prijemčivijim za njihovo razumevanje. A uz takvo razumevanje će biti mnogo lakše prilagoditi se i efikasno komunicirati u različitim okolnostima;
6. Samorefleksija. Poslednje, ali ne i najmanje važno. Slično kao kod promatranja tuđih ponašanja, reakcija i interakcija, samorefleksija vas, takođe, vodi ka prepoznavanju vaših snaga i slabosti. Bez takvog prepoznavanja nema ni svesti o sopstvenim postupcima, a samim tim ni mogućnosti da svoje okruženje učinite socijalno (još) inteligentnijim.