Održivost je nova hrabrost: Kako žene pišu nova pravila biznisa

Poslednjih nedelja, pa i meseci intenzivno se u našem društvu odvija promena paradigme. I izgleda kao da to nije trenutni zanos, već “efekat snežne grudve”. Glasno se diskutuje i o tome da li je Srbija konačno spremna da na čelo države bude izabrana predsednica, uz argument da su društvene promene kojima svedočima umnogome na svojim plećima iznele žene.

A kakve sada to ima veze sa preduzetništvom?

I građanske aktivistkinje i preduzetnice danas ne pokušavaju da uđu u kalup koji je pravljen po meri muške psihologije statusnog takmičenja. One rade nešto daleko pametnije: redefinišu samu definiciju uspeha.

Od kada je sveta i veka algoritam nam, uz nekoliko časnih izuzetaka, nudi prilično uniformnu sliku: čovek u odelu, sa agresivnim pogledom ka horizontu, dok u pozadini neonski svetli grafikon koji se penje pod uglom od 80 stepeni. Biti uspešan u tom narativu podrazumeva podređivanje svega tajmlajnu: radne sedmice od 70 sati, agresivno „sagorevanje“ kapitala, osvajanje tržišta po principu „pobednik nosi sve“ i spremnost na hazarderske rizike.

Godinama se na odstupanje žena od ovog šablona gledalo kroz model deficita. Ako žena osnuje konsultantsku kuću umesto da pravi softver za robotiku, ako izabere organski rast umesto milionske investicije koja joj uzima dušu i privatni život, ili ako uspeh meri odsustvom stresa umesto brojem zaposlenih – dežurni analitičari bi to brzo proglasili „nedostatkom ambicije“ ili „pristupnim barijerama“.

Da ne bude da ja donosim paušalne zaključke, spremila sam tešku artiljeriju.

Evolutivni psiholog Stiv Stjuart-Vilijams u svojoj knjizi A Billion Years of Sex Differences dokumentuje podatke koji potpuno menjaju ugao posmatranja na ovu temu. Istraživanja profesionalnih interesovanja pokazuju jednu od najočiglednijih statističkih razlika među polovima: dimenziju usmerenosti na ljude naspram usmerenosti na stvari (d = 0,93). Čak i u najrazvijenijim, rodno najravnopravnijim društvima sveta, gde su sve barijere uklonjene (tzv. Paradoks rodne ravnopravnosti), žene u ogromnom procentu biraju biznise usmerene na dobrobit društva, ljudske resurse, edukaciju, zdravlje, uslužne delatnosti i unapređenje kvaliteta života.

To nije posledica sistemskog potiskivanja. To je posledica svesnog izbora.

Da vidimo kako to redefinisanje (preduzetničkog) uspeha izgleda u praksi i zašto je ključna za budućnost biznisa.

Nije hazarderstvo, nego održivost

Tradicionalni startap modeli uče nas da je preuzimanje ekstremnog finansijskog rizika jedini dokaz prave hrabrosti. Evolutivno gledano, žene u proseku iskazuju umereniju sklonost ka hazarderskom riziku i znatno su obazrivije.
U poslu se to prevodi u održivije finansijske modele: ređe zaduživanje, oslanjanje na realan priliv gotovine i organski rast.
Rezultat? Kompanije koje vode žene ređe odlaze u bankrot i znatno su otpornije na tržišne krize. To nije „strah od rizika“, već vrhunsko upravljanje kapitalom. Jedan od najpoznatijih primera je Audur Capital – jedina investiciona kompanija koja je preživela slom islandskog bankarskog sistema 2008. godine bez državne pomoći. Osnovale su je i vodile dve žene.

Od „People vs. Things“ do liderstva sa empatijom

Orijentisanost ka ljudima čini da žene prirodno razvijaju transformacione i inkluzivne liderske stilove. Preduzetnice ne grade hijerarhijske kaste, već funkcionalne ekosisteme. Graditi tim na temeljima visoke saradljivosti i međusobnog poverenja ne znači „biti mek“, već smanjiti fluktuaciju zaposlenih i stvoriti kulturu lojalnosti u vreme kada je zadržavanje talenata najveći poslovni izazov. A da se podsetimo da je u Srbiji 13% zaposlenih prošle godine promenilo posao.

Autonomija kao primarna dividenda

Možda i najveća promena leži u samom motivu pokretanja biznisa. Dok se tradicionalni model meri isključivo akumulacijom imovine i širenjem tržišnog udela, sve više žena pokreće sopstvene poduhvate tražeći autonomiju i balans. Preduzetništvo za njih postaje poluga za kontrolu sopstvenog vremena, fleksibilnost u roditeljstvu i usklađivanje poslovnog i privatnog života. Ako vam biznis donosi milione, a oduzima mogućnost da vidite kako vam dete raste ili da sačuvate sopstveno zdravlje – da li je to zaista uspeh?

Naučnik Stjuart-Vilijams u svojoj knjizi zagovara princip individualizma rodnih uloga, koji podržavam, a on sažeto glasi: društvo treba da stvori jednake šanse za sve, eliminiše diskriminaciju, ali dozvoli ljudima da biraju svoj put bez nametanja očekivanja.

Zato je vreme da prestanemo da pitamo zašto preduzetnice ne kopiraju muške obrasce poslovanja i da počnemo da učimo iz njihovog modela. Žensko preduzetništvo nije blaža, skromnija verzija „pravog biznisa“. Ono je stabilnije, humanije i održivije – i upravo zbog toga, ono predstavlja budućnost koju vredi graditi.

Ako ste stigli do kraja – to je znak da svim svojim poznanicama i prijateljicama preduzetnicama pošaljete ovaj tekst, čestitate im Međunarodni dan preduzetnica (19. novembar). A ponekad im kažete: možeš ti to, carica si i da znaš da sam tu ako mogu nekako da pomognem.