Duboki rad – Kal Njuport

„Previše je radikalan u svojim stavovima“, rekoše mi pre nego što sam pročitala knjige profesora Kala Njuporta. Nakon što sam testirala predloge iz njegove knjige „Duboki rad: Kako ostati usredsređen u svetu punom ometanja“, rekla bih da je nadasve praktičan i pragmatičan. Inženjer čovek. Jer, dubok prisutan život nije za svakoga. To je previše posla za mnoge ljude, ušuškane veštačkom zauzetošću.

Njah, njah… priča o dubokom radu. Ma svi o tome danas trabunjaju, pomislićete. Još je Milan Stanković krajem prošle decenije pevao „Diskonektuj se s neta, odjavi se sa četa“. Šta tu ima novo da se kaže, a da radi posao?! Isključi se sa društvenih mreža, ne proveravaj mejlove nakon večere, kada završiš posao ne razgovaraj o poslu, planiraj svoje vreme… Čuli ste već mnogo kritika na račun konzumerističke dislociranosti u svetu koji pati od deficita pažnje. Jasno vam je da ljudi skloni multitaskingu nisu u stanju da upravljaju operativnim pamćenjem i da isključe nebitne stvar. Znate i da se duboki rad posledično nameće kao neophodna veština, ona koja vam omogućava da brzo savladate kognitivno zahtevne procese i složene informacije.

Ali, kako?! Kaaako?

E, tu stupa na scenu Kal Njuport. I, ne, ne savetuje vas da se povremeno udaljite od buke, jer je to gotovo isto kao da verujete da ćete smršati ako smanjite unos kalorija i vežbate jednom nedeljno, a ostalih šest dana se prežderavate.

Ako provodite samo jedan dan nedeljno opirući se rasipanju pažnje, malo je verovatno da ćete smanjiti žudnju svog mozga za takvim stimulusima, jer ćete većim delom vremena biti spremni da mu popuštate – kaže Njuport i predlaže alternativu, uz pretpostavku da je korišćenje interneta isto što i potraga za stimulusima rasipanja pažnje, ali se može primeniti na bilo šta drugo što remeti dubok i usmeren rad.

„Umesto da predvidite periode povremene pauze od rasipanja pažnje kako biste mogli da se usmerite, bolje je da predvidite periode povremene pauze od usmeravanja kada ćete se posvetiti rasipanju pažnje. Strategija je ovakva: odredite unapred kada ćete koristiti internet, a u svim ostalim periodima ga izbegavajte. Predlažem da pored kompjutera na poslu držite beležnicu. Tu ćete zapisati sledeći termin kada smete da koristite internet. Dok ne dođe to vreme, nije dozvoljeno nikakvo priključivanje ma koliko da ste u iskušenju.“

Ideja u osnovi ove jednostavne strategije jeste da korišćenje usluge koja odvlači pažnju neće samo po sebi smanjiti sposobnost našeg mozga da se usmeri na nešto. Ima za cilj da nam pomogne da steknemo autonomiju sopstvene pažnje, jer da bismo uspeli sa dubokim radom, moramo da obučimo svoj mozak da mu ne bude teško da se odupre stimulansima koji odvlače pažnju.

Profesor Njuport objašnjava da je problem u stalnom prebacivanju sa stimulativnih / visoko-vrednih aktivnosti na visoko-stimulativne / nisko-vredne aktivnosti, na najmanju naznaku dosade ili kognitivnog izazova, što uči naš um da nikada ne podnosi odsustvo zanimljivosti. Ovo stalno prebacivanje može se razumeti i kao slabljenje mentalnih mišića odgovornih za organizaciju mnoštva izvora koji se nadmeću za našu pažnju. Ako izolujete upotrebu Interneta (a time i rasipanje pažnje), svešćete na najmanju meru broj situacija u kojima popuštate odvlačenju pažnje, a time omogućavate jačanje umnih mišića koji povećavaju koncentraciju.

Hajmo sad konkretnije. Ako ste predvideli sledeći termin upotrebe interneta za 30 minuta u odnosu na sadašnji trenutak, a već počinjete da osećate dosadu i žudite za nekim skretanjem pažnje, posvetite sledećih 30 minuta gimnastiku koncentracije, odnosno pokušajte da se oduprete toj želji i sačekate početak termina. U prevodu: tako dan u kojem ste odredili trenutke rasipanja pažnje postaje dan pun mentalnog vežbanja.

Da vam ne spojlujem baš celo poglavlje, istaći ću tri važne Njuportove napomene u vezi sa predloženom strategijom:

1. Funkcioniše čak i ako vaš posao zahteva mnogo korišenja interneta ili brzo odgovaranje na mejlove.
2. Bez obzira na to kako rasporedite blokove interneta, vreme između svaka dva bloka mora da bude bez interneta.
3. Napravite raspored korišćenja interneta ne samo na poslu, nego i kod kuće; to će vam pomoći da poboljšate vežbanje koncentracije.

Kako vam se čini ovo?

Otkriću vam na kraju i razlog zašto sam vrlo svesno odabrala da na portalu posvećenom preduzetništvu govorim o knjizi na ovu temu. Jer posvećenost dubokom radu nije moralni stav i nije filozofsko promišljanje, već pragmatična svest da je sposobnost koncentracije osobina kojom se postižu značajne stvari, koja pomaže da zaista napravimo proizvode koje će potrošači voleti, da načinimo razliku i da se na tom putu ne izgubimo u moru beznačajnih akcija.

Za mnoge ljude veštačka aktivnost brzog odgovaranja na mejlove i objave na društvenim mrežama predstavlja utehu, dok duboki rad zahteva da napuste veliki deo toga. Tu je i nelagodnost koja ide uz svaki trud da stvorite najbolje što možete da stvarate, jer vas to prisiljava da se suočite sa mogućnošću da vaše najbolje (još uvek) nije dovoljno dobro. Profesor Njuport govori i o tome, a u njegovoj knjizi naći ćete mnogo praktičnih saveta kako da na tom putu pomognete sebi, ali i da sa zaposlenima organizujete posao sa produktivnim segmentima dubokog rada.

Napustiti čovečanstvo rasute pažnje i pridružiti se usredsređenoj manjini je iskustvo koje menja život. Uvek se setite i da duboki rad nije značajan zato što je rasipanje pažnje zlo, nego zato što je omogućio Bilu Gejtsu da započne industriju vrednu milijarde dolara tokom samo jednog dela jednog semestra.

Citati:

Veliki umovi nisu koristili rituale zato što su uvrnuti, već zato što je uspeh njihovog rada zavisio od sposobnosti da se stalno iznova udubljuju.

Navika isključivanja ne mora uopšte da smanji količinu vremena koju posvećujete produktivnom radu, već zapravo doprinosi raznovrsnosti tipova rada koje koristite.

Da biste uspeli sa dubokim radom, morate obučiti svoj mozak da mu ne bude teško da se odupre stimulansima koji odvlače pažnju.

Ako usavršite svoju veštinu i primenjujete je sa pažnjom i poštovanjem, onda ste u stanju da stvorite smisao u svakodnevnim naporima svog profesionalnog života.

Nije vam neophodan uzvišen posao, potreban vam je uzvišen pristup vašem poslu.

Manje mentalnog haosa znači više mentalnih resursa dostupnih za duboko razmišljanje.

Društvene mreže ne moraju biti, kao što se reklamiraju, krvotok našeg savremenog večno povezanog sveta. Mogu da budu zabavni, ali u planu vašeg života i u onom što želite da postignete to je samo olaki kapric, jedno od mnogih nebitnih skretanja u mnoštvu drugih koji prete da vas odvuku od nečeg dubljeg.

Plitak rad koji sve više dominira vremenom i pažnjom intelektualnih radnika manje je značajan nego što u datom trenutku često izgleda.

Što više vremena provodite zadubljeni u plitak rad, to više površnih poslova uspevate da uradite.

O autoru:

Kal Njuport je profesor kompjuterskih nauka na Univerzitetu Džordžtaun. Pre nego što je stigao u Džordžtaun, doktorirao je na MIT-u i vodio popularni blog „Study Hacks: Decoding Patterns of Success“.

Autor je nekoliko knjiga, od kojih su najpoznatije „Digital Minimalism“, „A World Without Email“ i „Deep Work“. Knjige su mu prevedene na više od 30 jezika, među kojima je i na srpski.

Kalovo akademsko istraživanje fokusira se na teoriju distribuiranih sistema, sa posebnim interesovanjem za ono što se može, a šta ne može rešiti u izazovnim okruženjima. Nedavno je, takođe, postao uključen u novu disciplinu digitalne etike.

U svojoj dosadašnjoj akademskoj karijeri Kal je objavio više od 65 recenziranih članaka koji su citirani preko 4.500 puta.