Znaš li gde ti je mesto?

Ako ste kroz srednju školu protrčali sa nadimkom „pileće nožice“, realno je pomisliti da nemate bogzna kakve šanse. Ako ste uz ovaj smešan nadimak pomislili i da ste dorasli Olimpijskim igrama, realno je zaključiti da ste se pomalo precenili.

Smešne priče ponekad ipak imaju srećan kraj. Imala ga je i vlasnica smešnog nadimka – žena, majka, kraljica, sportistkinja i preduzetnica.

Tako bi mogao da glasi odgovor na „opiši sebe u 5 reči“, ako ga postavite kraljici Alison Feliks.

U poslednju ulogu, onu preduzetničku, utrčala je kada više nije imala mnogo izbora. A ako je neko u startu pripremljen(iji) na preduzetničku trku, onda su to kraljice kojima nisu strane ni maratonske.

Uostalom, i sportsko i preduzetničko trčanje imaju ponešto zajedničko – za oba vam treba mnogo istrajnosti i discipline puta dva.

A ne bi bilo loše i da znate gde vam je mesto.

Nego, velike kompanije ponekad umeju da budu „stroge“. Možda u skladu sa svojom snagom ili činjenicom da su glomazne, pa previde, namerno ili nenamerno, da će nekome stati na žulj.

U ovom slučaju, takva jedna kompanija je dobro nažuljala kraljicu s početka priče.

Sportske i one druge trke

Alison Feliks je bila pomalo netipična atletičarka. Mal’ što nije zakasnila na trkačku stazu, jer je okasnila da shvati da ima dara za trčanje.

Zatrčala se tek u srednjoškolskom timu, što je u svetu atletike, inače, „kasno“. Ali, kada je sa 18 godina utrčala i na prvo olimpijsko takmičenje, više nije želela mnogo izbora.

Inače, Alison je još bila srednjoškolka kada je pazarila onaj smešan nadimak. Izvesni aduti joj naizgled nisu baš išli u prilog. Bila je to devojka od nepunih 170 cm, atletske građe i mršavih, kako su njeni drugari govorili, „pilećih“ nožica.

Ali, zbog tankih nožica i jedva 56 kilograma, bila je i u izuzetnoj prednosti – sa takvom telesnom konstitucijom je mnogo lakše trčati brzo. Možda je imala i malo više godina od drugih atletičara na početku karijere, ali je imala i fokus. Počela je sa trkama na 100 i 200 metara. Pa, onda na 400. I to je otprilike bilo to.

Medalje su već druga priča. Do 2008. godine, na Olimpijadi je bila dvostruka srebrna devojka. Do 2009. trostruka svetska šampionka. Do 2015. je ponovo imala svet pod nogama, a do iduće, 2016, bila je desetostruka državna prvakinja SAD.

Elem, da je samo tako nastavila, možda ne bi ni započela onu preduzetničku trku. Pogotovo kada se utalila sa jednim od vodećih svetskih sportskih brendova, koji je Alison uzeo pod sponzorstvo.

Zvuči kao san snova: iako objektivno malo zakasniš na trku, na kraju prestigneš i gomilicu onih koji su potrčali na vreme. Na sve to, plaćaju te ozbiljne face iza ozbiljnog, a legendarnog, znaka „✓“.

A onda je žena, sportistkinja i kraljica potrčala najzahtevniju trku – onu majčinsku.

Alisonine godine već odavno nisu bile sporne. Bez mnogo oklevanja, pokazala je da za neke stvari ipak nije kasno.

Ali, nisu svi bili oduševljeni njenom odlukom da postane majka. Nije da su imali nešto protiv, samo… Imala je ta odluka i posledice.

Kada je ostala u drugom stanju, Alison je „utrčala“ direkt pod hladan tuš. One ozbiljne face, a inače sponzori, skresali su joj honorar za 70%.

O ovome se u sportskim – a naročito ženskim sportskim – krugovima nije mnogo pričalo. Olimpijska prvakinja, a pritom (buduća) majka, bile su uloge koje, očito, nisu išle zajedno. Tome su u prilog išle i stavke u ugovorima drugih žena i budućih majki. A nije isprva vredelo ni da se ozbiljnim facama pokažu zubi.

Posle takvog jednog pokazivanja zuba, Alison je shvatila zbog čega se među atletičarkama o ovome ne priča glasno (ili uopšte).

Naime, iskustvo žena u ovom sportu veli da je trudnoća za njihove karijere „poljubac smrti“. Alison je to već osećala na svojoj koži, a nije joj se dopadala činjenica da bi, eventualno, morala da bira između svoje kćerke i trkačke staze.

Kada je pokazala zube i presavila pravni tabak, Nike joj, takođe, uzvratio zubima. Uz to je još procedio – „znaj gde ti je mesto“.

Jer, mesto jedne trkačice je na trkačkoj stazi, a ne sa bebom u naručju.

Just do it?

Alison je svoju priču nastavila na sudskom svedočenju. Neposredno pred porođaj, završila je i pod nožem zbog prevremenog carskog reza.

Uz sve manje tišine, i ova je priča imala srećan kraj. Žena i sportistkinja, a sada i majka, na kraju je pretumbala stavke ugovora u slučaju porodiljskog odsustva. Ali, jedna sitnica ju je i dalje žuljala.

Jedina kojoj je Nike u tom slučaju omogućavao finansijsku sigurnost bila je Alison Feliks. A to, ipak, nije bilo sasvim fer.

Najzad, Alison je stavila tačku na ovu priču i utalila se sa drugom ozbiljnom facom: kompanijom Gap Inc. i njenom podružnicom Athleta. Pošto je znala svoje mesto i bez da joj se to kaže, ponovo je uskočila u patike u julu 2019. – 8 meseci posle porođaja koji, srećom, nije pošao po zlu.

Izgleda da je i pokazivanje zuba najzad urodilo plodom: Nike je ipak korigovao politiku sponzorisanja sportistkinja i budućih majki.

A kada je završila priču u kojoj više nije videla svoje mesto, Alison je utrčala u onu preduzetničku.

Saysh nije bio Nike, ali nije ni trebalo da bude. Pod sloganom „Know your place“ i istim rečima koje su joj dobacile ozbiljne face, Alison je utrčala u svet ženske sportske odeće. A u međuvremenu je, umesto zuba, pokazala svoju ranjiviju stranu.

Svet je obišla slika žene, majke i sportistkinje sa niskom medalja oko vrata. Slovila je za najokićeniju državnu i svetsku prvakinju, a možda i prvu koja medaljama nije sakrila ožiljak od carskog reza.

Inače, majka jedne, sada zdrave devojčice, u godini nakon rođenja kćerke je oko vrata okačila (još jednu) zlatnu medalju. A u koju god trku da je ušla, istrčala ih je do kraja.

Neke i dalje trči, jer su maratonskije od drugih, ali bar zna gde joj je mesto.

Ili, možda baš zato što zna gde joj mesto nije.