Tipovi investitora na berzi – koji ste vi?

Zdravo živo! Nastavljamo sa berzanskim mudrolijama. Danas nećemo toliko o paradajzu i krastavcu, ali mi je stvarno jako važno da kapirate da je berza jedan savršen mehanizam susretanja ponude i tražnje i formiranja cene kao rezultata ovog susreta. Kao pijaca. Samo brže, jače, bolje. To smo skapirali od prošli put.

Takođe, preduzeća koja se kotiraju na berzama su akcionarska društva. Ovo znači da vlasnici poseduju određen broj akcija, i da se vrednost preduzeća određuje brojem akcija u opticaju, pa puta trenutna cena akcije. Ako preduzeće ima milion akcija u opticaju, a svaka vredi po 50 evra, preduzeće vredi 50 milona evra. I sigurno ste uhvatili u nekim vestima kad kažu da je, na primer, kompanija Tesla u jednom danu izgubila 7 milijardi evra vrednosti. To je upravo to. Ako je recimo u opticaju milijardu akcija Tesle i cena u jednom danu padne sa 50 dolara na 43 dolara, efektivno je preduzeće izgubilo 7 milijardi vrednosti (milijardu akcija po sedam dolara).

Međutim, to je, iskreno, mnogo više flashy vest nego što stvarno ima nekog prevelikog značaja, jer cene akcija variraju stalno, zbog samog mehanizma susretanja ponude i tražnje i konsekventnog formiranja cene. A sada ću odmah da vam kažem šta ja daleko najvažnije da razumete na ovom času… No, pre nego što napišem tu rečenicu, malo ću da okolišam, kao što okolišaju pre nego vam kažu cenu u reklami za telešop – znate ono, prvo vas lože, lože, nateraju vas da poželite super krečka ili neku sličnu budalaštinu, i onda vam opale cenu od koje vam se vrti u glavi…. Ali! Ako poručite odmah, dobićete i ovaj predivan komplet Ginsu noževa. Požurite, ponuda je ograničena! 🙂

Ne, neću ja sada da okolišam, nego stvarno hoću da ovo uvek imate na pameti. Kao ona fora: veliki investitori ovo kriju od vas, oni ne žele da vi to znate, jer ćete onda kompletno dešifrovati njihovu igru i postati novi Voren Bafet… Ma jok, bre, nećete, ne brigajte, ali ipak želim da ovo znate i da uvek imate u glavi. I evo ga, without further ado, na berzi se trguje očekivanjima! (U atmosferi se oseća veliko razočarenje: Šta, to si hteo da nam kažeš?! Uau, kakva revolucionarna rečenica! Hvala ti, Dico, svetioniče naš u uzbrukanom moru berzanskog trgovanja!)

Nije to tako beznačajna stvar kako vam se možda čini. Radi se o sledećem: Rekli smo već da se cena formira gde su susretnu ponuda i tražnja. Taj deo je u redu. Ali, poenta je da predstavnici tražnje, da ne kažem kupci, kupuju zato što se nadaju da će cena akcije u budućnosti rasti i da će oni na tome zaraditi. Taj deo je i dalje solidno logičan i jasan bez da sam ga ja napisao. Ali, postoji i onaj deo koji je, takođe, sadržan u toj rečenici, a ne bude jasan iz prve. A to je da, osim želje da se zaradi, današnja cena reflektuje blago buduće događaje. Teško je baš precizno reći koliko tačno, ali hajde da kažemo da cena danas reflektuje očekivanu vrednost preduzeća kroz recimo 6 ili čak 9 meseci.

Praktično govoreći, recimo, vi želite da kupite akcije Apple-a, jer su izbacili novi Vision Pro hardver, za koji verujete da će napraviti opštu pomamu na tržištu. Očekujete da vrednost kompanije poraste, jer izbacili su nešto novo, prodaja će sada sigurno da krene, da rastu prihodi i sve. Međutim, to se ne dešava. Cena manje više ista nedeljama, ode dolar gore, 2 dolara dole, i tako svaki dan… Ništa revolucionarno se ne dešava. Zašto? Zato što je Apple izbacio svoje planove za Vision Pro još pre godinu dana, i neke iskusnije čike od vas su sele i promislile i rekle: „OK, ovo ima potencijala, ovo može da bude next big thing, kupićemo akcije.“ I kupili su ih pre nekih 9 meseci.

I, kad pogledate, cena danas je porasla u odnosu na pre tih 9 meseci. Dakle, današnja cena sadrži u sebi ta očekivanja od pre 9 meseci. I zato su oni zaradili, jer su bolje od vas razumeli šta znači da se na berzi trguje očekivanjima. Ali, dobro, sada i vi kapirate. I upravo u tome i jeste poenta. Investitorski gledano, mi moramo da razmišljamo unapred, jer ako sačekamo da se stvari dese, onda kasnimo. Inače, Apple sam čisto dao kao primer. U praksi, oni su izbacili Vision Pro još pre nekog vremena i trenutno im baš ne cvetaju ruže na tom polju, ali to sad nije tema – nego da se ne zbunite, dato je samo kao primer, nije realno. Nije investicioni savet, što bi ga rekli.

Često me pitaju (evo ga opet influenser, često ga pitaju paz’ majke ti ) u čemu se suštinski berza razlikuje od kockarnice, jer deluje da se skroz neizvesno ulaže novac u nadi da će se nešto zaraditi. Međutim, ono što čini suštinsku razliku (u redu, ima ih više, ali ona ključna) je to što su kockarnice “naštelovane” tako da kuća dobija. Na berzi je istina da može da se gubi novac. Međutim, ako se ne ulazi u previše rizične aranžmane, za očekivati je, posebno u vremenima intenzivne ekonomske aktivnosti, da cene akcija rastu. Ne sve i ne uvek, ali je razumno očekivati da će kompanije koje imaju dobar menadžment, kvalitetne i tražene proizvode prolaziti dobro.

Ako hoćemo uopšte da korisitmo termin klađenja, možemo da kažemo da se kladimo da firme dobro posluju. A one to rade (ili se barem trude da rade) i bez da se mi “kladimo” na njih. To je priroda svakog posla, tako da profiti firmi u koje ulažemo su suštinski i naši profiti. Dakle, svi dobijaju. I, naravno, berza nije organizovana po pravilu igara sa sumom nula. Dakle, ako jedna firma profitira, to ne znači da druga firma gubi. Na kladionicama nije tako. Naprotiv, pobediće jedan ili drugi tim (u redu, ili će biti nerešeno). I sigurno je da će kladionice zaraditi novac, a da će najveća većina kladioničara izgubiti. No, po nekad po neko i zaradi, i svi se nadamo da ćemo eto baš mi da budemo ti na kojima će da se prelomi, i da o nama pišu novine kako smo pobedili kladionicu.

Kapirate da su tu realno stvarno male šanse. Suštinski su stvarno različite stvari. Berza nije smišljena da neko nekome uzima novac. To je jedna od formi tržišta kapitala. I, što je berza razvijenija, to je bolje za sve učesnike na njoj. Izborom pravih kompanija u koje se ulaže, značajno se uvećava šansa da se profitira. To je suštinska razlika od kladionice.

Berza ima i jednu značajnu vremensku dimenziju, a to je upravo ono šta radite sa akcijama, odnosno koliko ih dugo držite. Dosta ljudi trguje akcijama na dnevnom nivou i to je svakako jedan od čestih pristupa. Podrazumeva da se stalno kupuju i prodaju akcije, da se prate trenutni trendovi, i da se zarađuje na brzim ulazima i izlazima iz akcija. Tipa, kupim ujutru, prodam popodne, ili nešto slično. Osim dobrog poznavanja berze, to zahteva i maksimalnu posvećenost, veliku disciplinu i gvozdene živce. Ja lično slabo šta od toga imam, pa i ne investiram na taj način. A i svakako nije za početnike, mada znam par ljudi koji su se odmah tako oprobali i, naravno, gubili novac. I onda od takvih ljudi najčešće i čuješ da je berza kao kladionica.

Drugi tip učesnika na berzi su oni koji ne drže akcije baš dan ili dva, ali su više voljni da prate trendove nego da baš dugoročno investiraju. Akcije se drže par nedelja do par meseci. Ostvaruje se neka zarada na njima, u zavisnosti koliko je trend dugotrajan, izlazi iz toga i ulaže u nešto drugo. Sasvim legitiman način investiranja. Svakako manje stresan nego dnevno trgovanje, a opet nosi sa sobom određene rizike. Nije za svakoga, a i možete da se uhvatite za pogrešan trend, da on prođe brže nego ste očekivali, a vi ostanete sa akcijom za kojom je jako mala tražnja.

Daću vam dobar primer: Za 3D printere se očekivalo da će napraviti revoluciju u mnogim industrijama. I to nije bilo baš tako davno. Ali, jednostavno se nije materijalizovalo, postoji neki stepen korišćenja, no daleko od toga da je super disruptivna tehnologija koja je trebalo da pomrsi konce raznim tradicionalnim industrijama. To se nije desilo. Međutim, ima i stvarno svetlih primera, barem za sada. Ako smo trenutno usred jednog trenda, koji traje već par godina, to je svakako veštačka inteligencija (AI). Puno firmi profitira na tom trendu, a najviše su rasle cene akcija kompanijima koje su veliki rodonačelnici ovog trenda, kao Microsoft, Nvidia, Google, a odnedavno i Apple. I sada, ako ste vi kupili akcije jedne od ovih kompanija, jer ste pratili trendove, vi ste na dobitku – cena akcije je porasla i vi imate profit od toga.

Postoji i treći način trgovanja, a to je dugoročno trgovanje, odnosno vi investirate u kompaniju. To je poseban vid trgovanja akcijama, i ja uopšte ne navrćem vodu na svoju vodenicu kad kažem da je dugoročno investiranje pravi i najbolji vid investiranja. 😀  Istina je da ja tako investiram i dan-danas, ali prevashodno zato što mi tako odgovara. Iako berzu i generalno stanje u svetskoj ekonomiji pratim svakodnevno, teško bih mogao da zamislim sebe da radim drugačije nego da kupujem akcije u koje verujem da su dobre i da imaju dugoročnu perspektivu. Naravno, povremeno se i tu po neke akcije izbace, ubace neke nove, ali načelno ovakvim pristupom ste se odlučili da uđete u vlasništvo kompanije i delite sa njom dobro i zlo.

Pošto, realno, kupovina akcija, zapravo, znači ulazak u vlasništvo nad kompanijom, ako smo rekli da su akcionarska društva, ona koja imaju akcije, vlasnici akcija, tj. akcionari su vlasnici preduzeća. Naravno, u nekom jako malom procentu ili pre promilu, ali fakat kupovinom akcija postajete manjinski vlasnik preduzeća (i  to baš vrlo vrlo manjinski). Na primer, Apple ima trenutno oko 15 milijardi akcija u opticaju, a vi, recimo, kupite 20. Kapirate KOLIKO ste manjinski vlasnik?

Inače, često se na mrežama može naći ono “da ste pre N godina uložili u akciju X, danas biste imali zaradu na njoj od 46632213,37%“. Da se razumemo, to jeste tako, ali samo kod određenih akcija, koje su preživele raznorazne krize. Evo, samo u poslednjih 20-ak godina smo imali “dot.com” krizu, SEK-u (Svetska ekonomska kriza 2009.) i koronu. Pa, malo li je? Poenta je da ne prežive sve akcije. Tako da, ako ste izabrali jednu akciju, kupili i zaboravili na nju 20 godina, ne znači nužno da ste danas milioner. Postoji i realna šansa da ste kompletno izgubili novac.

Tokom šezdesetih godina prošlog veka u Americi je skovan termin nifty fifty, koji je označavao pedesetak tada najboljih akcija na berzi, tzv. blue chip akcije. Dakle, maksimalno sigurno (sigurice, što bi se reklo kladioničarskim terminima). Ove akcije su žarile i palile tokom šezdesetih i polovinom sedamdesetih godina, da bi, kada je naišla kriza koja je trajala da polovine osamdesetih, mnoge od njih oslabile, neke su i propale. One koje su preostale, svakako ne predstavljaju “sigurice” u današnjem svetu, tako da ništa nije večno i zato je potrebno povremeno preispitivati da li određena akcija koju smo kupili i dalje ima smisla da bude kod nas u portfoliju.

I u zavisnosti od toga koji ste tip investitora po kriterijum dužine držanja određene akcije, primenjujete određene strategije. Ja sam ono što zovu buy and hold investitor. Dakle, kupim akciju u koju verujem, i trudim se akciju držim dokle god verujem da to ima smisla. Ali mi se hiljadu puta desilo da prodam akciju pre vremena, jer sam mislio da je dostigla svoj puni potencijal, a  realnost me demantuje. Odličan mi je primer Microsoft, koji sam kupio negde 2017.godine, kada je cena akcije bila 60$, a prodao sam kada je skočila na 200$, što je bilo krajem 2020.godine.

I neko bi rekao: „Pa super, to je trostruka zarada“, što je tačno. Ali, ono što ja tada nisam znao je da će Microsoft biti jedan od predvodnika trenda veštačke inteligencije time što su na vreme ulagali u ChatGPT i razne druge stvari. Poenta? Microsoft je danas oko 420$. Dakle, duplo više od onoga kada sam ja prodao. I ne samo to, trenutno je akcija za koju se vidi da će i u narednom periodu imati lep potencijal za rast. Definitivno sam izašao pre vremena, nažalost. Tako da, kada pročitate ono “da ste ovu akciju kupili pre 17 godina, danas biste bili bogataš”, uzmite to sa blagom dozom rezerve. Jeste, moguće je, ali je pitanje da li biste imali nerve da je držite toliko dugo.

U narednom članku ću pisati nešto o brokerima i brokerskim kućama, jer vi formalno ne možete da trgujete na berzi bez posrednika. Probaću i da vam dam što bolje uvide u to šta su sve kriterijumi pri izboru brokera, kako biste izabrali ono što vam najviše odgovara.