Open banking iliti po srpski – otvoreno bankarstvo
Vođen devizom da se određene teme same nameću i pokazujući sjajnu dozu fleksibilnosti, za novi tekst biram veoma aktuelnu temu u svetu plaćanja. Kada bih i u stvarnom životu mogao tako lako i brzo da reagujem i da se prešaltam na novi kolosek, gde bi mi kraj bio.
Elem, Narodna skupština Republike Srbije je na sednici održanoj 31. jula 2024. godine donela zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama. Prosečan čovek i preduzetnik se, naravno, pita kakve veze ovaj birokratsko-suvoparni dokument ima veze sa mnom i biznisom.
Još uvek nema, ali imaće.
Paj’ sad.
***
Dakle, koncept otvorenog bankarstva je prilično jednostavan i logičan. Već neko vreme živi u Evropi, kao i Velikoj Britaniji, sa različitim nivoima uspešnosti i primene u praksi. Možda ste već čuli za neka imena poput Trustly, GoCardless, TrueLayer, Tink, Plaid, itd, jer su to lideri u oblasti, a možda ćete tek čuti.
Ali, kako to, u stvari, praktično izgleda?
To je praksa koja specijalizovanim trećim licima (čitaj, agilnim i mlađim fintek kompanijama) dozvoljava pristup računima, transakcijama i još nekim podacima banaka i drugih finansijskih institucija. Možda je jasnije reći da su u pitanju usluge prikaza informacija o platnim računima u drugim bankama na jednom mestu i mogućnosti iniciranja plaćanja sa računa u drugoj banci, naravno, na zahtev samog korisnika.
Sve ovo putem striktno kontrolisanih tehničkih protokola jednostavno nazvanih API, odnosno application programing interfaces, što vele braćale inženjeri. Ono će omogućiti umrežavanje otvorenih računa i podataka u svim tim institucijama na polzu i korišćenje potrošača, finansijskih institucija i nezavisnih pružalaca ovih usluga (trećih lica). Deli se minimalan set podataka potreban za transakciju i nijedno neovlašćeno lice ne može da ima pristup i/ili priliku da zloupotrebi vaše podatke. Takođe, vaši će se podaci deliti isključivo uz vašu saglasnost.
Možda je najbitnije pomenuti da koncept otvorenog bankarstva postaje glavni izvor inovacija spremnih da preoblikuju bankarsku i finansijsku industriju. Svojevrstan propuh i promaja kao pokretač usnulih, krupnih bankarskih mačaka na vrućem limenom krovu.
Sam cilj koncepta, bar onako kako ga ja vidim, jeste da unapredi korisničko iskustvo ljudi koji plaćaju, poboljša njihovo upravljanje finansijama (mada za neke ljude koje poznajem nema nade 😊, kao što nekima ne treba napredna primenjena tehnologija da bi bili štedljivi i racionalni u potrošnji) i, na kraju, možda najvažnije – podstakne konkurenciju u finansijskom sektoru sa inovativnim uslugama koje dodaju novu vrednost. Kao što rekosmo, izgleda da u tom zecu leži grm.
To najjednostavnije znači da će se pojaviti neke nove firme koje će ponuditi drugačije finansijske, ali verovatno i druge srodne usluge. Na primer, imaćete na jednom mestu sve vaše otvorene račune, stanja na njima i moći ćete direktno da inicirate željenu transakciju. Zatim, ako ste startap ili biznis koji koji formalno odnedavno radi i nema pristup finansijama, pojaviće se kompanija koja će da „zaviri“ u vaše poslovanje nakon 3 meseca i odobri vam odmah kratkoročnu pozajmicu na osnovu postojećeg biznisa ukoliko odmah imate dobre promete (nedavno sam svedočio raskidu partnerstva, gde su oba partnera nastavili i sačuvali biznise sa novim firmama, ali nisu mogli da dobiju kredit uprkos trenutnim milionskim prometima u dinarima). Teško da bi to bilo koja banka danas uradila na osnovu rizika i kreditnih procena.
Dalje, u mnogim procesima gde rešavate neku poslovnu/životnu potrebu, gde je vaša finansijska stabilnost i istorija važna (npr. odloženo plaćanje, kupovina mobilnog telefona ili laptopa, poresko umanjenje, smanjenje školarine, renta kar agencije, rezervacija hotela, lizing opreme i automobila, internet i kablovska pretplata, itd.) vremenom će se pojaviti usluge/kompanije koje će digitalno preuzeti i pospremiti vaše podatke u svrhu toga. Implikacije zaista mogu da budu velike i maštovite.
Naravno, postavlja se pitanje odgovornosti i ko će sve to da iskontroliše u smislu poverljivosti, pozdanosti, itd, ali ne brinem se oko toga, jer je NBS na tom polju zaista pokazala predanost i revnost. Možda čak i prestrogost u nekim trenucima.
***
I, kao što nedavno reče CEO jedne ovdašnje banke koja je deo regionalne bankarske grupacije, koncept donosi sa sobom veću konkurentnost među pružaocima platnih usluga, i brojne mogućnosti za inovacije u domenu platnih usluga korišćenjem digitalnog bankarstva. Takođe, iako značajna, ova novina ne donosi trenutnu i spektakularnu promenu „preko noći“, što se lako zaključuje na osnovu dosadašnjih rezultata tokom više od 5 godina primene tog modela u EU. Vremenski horizont kod nas je, takođe, upitan i ne vidim brze regionalne proboje ovde. Prilike se naziru, pitanje je ko će ih na najbolji mogući način iskoristiti.
Narodna banka Srbije je učinila prvi i vrlo važan korak u smeru pripreme terena za razvoj koncepta objavom i usvajanjem novog Zakona o platnim uslugama, kojim su, između ostalog, predviđene pomenute usluge koje čine osnovu otvorenog bankarstva.
Jedan od bitnih preduslova za funkcionisanje otvorenog bankarstva je i dostupnost pouzdanog načina identifikacije i autentifikacije korisnika (tzv. Strong Customer Authentication – SCA), pa će biti zanimljivo videti razvoj situacije i na ovom biznis-tehnološkom polju.
***
Rekapitulirajući najvažnije, logiciram da se osnovna pretpostavka otvorenog bankarstva zasniva na deljenju podataka između bankarskih i nebankarskih pružalaca platnih usluga. Radi se o minimalnom nivou informacija o računima i transakcijama klijenata banke. Deljenje podataka klijenata/korisnika između institucija moći će da se obavlja samo uz izričitu saglasnost korisnika putem posebnih softverskih rešenja uspostavljenih za sigurnu razmenu tih podataka. U svetlu sve učestalijih sajber pretnji i pronevera, ovo je super važna oblast.
Ideja je jasna – obogaćivanje postojeće ponude platnih i finansijskih usluga, ubrzanje razvoja i donošenje dodatne vrednost privredi i stanovništvu kroz dinamičnu konkurenciju.
Dobar početak.
U nemirnom svetu.
Autor
Diplomirani ekonomista beogradskog EKOF-a koji 2024. godine puni dve decenije neprekidnog rada u reviziji, bankarstvu i maloprodaji. Prti jedinstven karijerni put, pretežak i divan.
Više o Ognjenu