Šta su vrednosti, ali stvarno?

Svi znamo za vrednosti, znamo i šta bi one trebalo da označavaju, samo je pitanje — znamo li šta ovaj termin stvarno znači i šta on sve obuhvata. Kad god se priča o njima, uvek se ukazuje na to koje su „prave” vrednosti, a u kontekstu poslovanja, jako se pazi na to šta će da bude definisano pod vrednostima koje zastupa kompanija.

U praksi, međutim, zna da se desi da ono što je definisano kao vrednost, i ono što se stvarno dešava, mogu da imaju malo ili čak nimalo veze jedno s drugim.

No, krenimo redom.

Vrednosti nisu isto što i ciljevi

Da vidimo prvo šta vrednosti jesu. One su, najjednostavnije rečeno, ono što životu daje smisao. Govore o stvarima koje su nam suštinski bitne — na primer, da budemo dobri ljudi, lojalni prijatelji, odgovorne kolege. Ne govore toliko o tome „šta” želimo da postignemo (ovo više pripada ciljevima), koliko o tome „kako” želimo to da postignemo. Recimo, „šta” bi bilo „da imam posao”, a „kako” govori o načinu na koji pristupam tom poslu — posvećeno, odgovorno, strastveno, ali možda i koristoljubivo, autoritarno, rigidno. Jasno je da vrednosti mogu biti pozitivne i negativne.

Vrednosti se razlikuju od ciljeva, a prva i najveća razlika je u tome što su vrednosti opštije, šire, ali i dublje. Vrednosti više ukazuju na pravac kojim želimo da se u životu krećemo, dok su ciljevi određene tačke na tom pravcu. Lepo i korisno objašnjenje koncepta vrednosti daje pravac koja pripada trećem talasu kognitivno-bihevioralnih terapija, a zove se Terapija prihvatanjem i posvećenošću (eng. ACT). Tu se razlika između vrednosti i ciljeva slikovito objašnjava korišćenjem metafore pravca u kom se krećemo.

Recimo, ako sam u Beogradu, moja vrednost može da bude da se krećem severno. Pod tom vrednošću, mogu da imam mnoge ciljeve: da idem u Zrenjanin, Segedin ili Varšavu. Ciljevi, dakle, u okviru jedne vrednosti (sever), mogu da budu različiti. Zahvaljujući tome, nikada ne mogu da „ispunim” svoju vrednost, već mogu da se, u okviru nje, ponašam na drugačije načine (putujem u različite gradove), a da me i dalje vodi ista vrednost — kretanje u pravcu severa.

Primeri vrednosti pojedinaca i kompanija

Svako od nas ima određene vrednosti koje nas vode u životu; pitanje je jedino koliko smo ih svesni. Na primer, u domenu odnosa sa drugim ljudima, vrednosti mogu da nam budu iskrenost, saosećanje ili lojalnost. Kad je reč o tome na koji način pristupamo svom razvoju, možemo imati vrednosti kao što su samodisciplina, radoznalost, hrabrost. U kontekstu posla, odnosno karijere, vrednosti nam mogu biti autonomija, odgovornost, integritet. Kad je reč, recimo, o zajednici u kojoj živimo, možemo imati vrednosti kao što su pravda, očuvanje životne sredine, pomaganje drugima i slično.

Baš na ovakvim primerima se vidi da su vrednosti nešto što nije moguće ispuniti, poput ciljeva. One, takođe, ne bi trebalo da budu shvaćene previše usko, u smislu da moraš uvek i svugde da se ponašaš u skladu sa njima, inače, piši propalo. One su više kao nekakav kompas koji nas vodi kroz život ili — još jedna lepa metafora — kao svetionik koji nam pomaže da pronađemo pravac, onda kad nismo sigurni da li smo na dobrom putu.

Vrednosti, kako je rečeno, mogu da budu negativne. Svi pomenuti primeri mogu da imaju i svoju tamnu verziju. Umesto iskrenosti, saosećanja i lojalnosti, možemo imati laganje, sebičnost i prevrtljivost. Umesto samodiscipline, radoznalosti i hrabrosti, možemo imati lenjost, učmalost i kukavičluk. Nema potrebe sve ih nabrajati, a ono što je dobro zapamtiti je to da su ovo samo primeri — ne mora da znači da si  stoprocentno „good guy” ako imaš neke od ovih pozitivnih ili potpuni „bad guy” ako imaš neke od negativnih primera vrednosti. Stvari su kompleksnije od toga i naravno da je nepoželjno kao vrednost imati lažljivost ili kukavičluk. To je nešto što nam je, makar kad su drugi ljudi u pitanju, relativno lako da prepoznamo.

Onaj grm u kom leži zec jeste kada se jedna stvar propagira kao vrednost, a ponašanje pokazuje sasvim drugu sliku. To posebno može da bude vidljivo u tome kada definisane vrednosti pripadaju apstraktnom entitetu kakav je jedna kompanija.

Već neko vreme je moderno imati definisane kompanijske vrednosti, često i odštampane u džambo formatu, kako bi što većem broju ljudi često bile u vidnom polju. To može da bude odlična stvar, ali samo onda kada se definisane vrednosti poklapaju sa onime što su ponašanja unutar te kompanije, na svim nivoima. Tu, u praksi, često dolazimo do zeca i grma koji nisu baš na „ti”.

Kompanijski zec i vrednosni grm

To da su vrednosti koje se propagiraju — makar kroz kampanje sa puno šarenih balona — jedno, a ono što se odvija svakodnevno sasvim drugo, u praksi danas nije nikakva retkost (nažalost). Primera za to je puno. Recimo, kompanija koja tvrdi da joj je vrednost ulaganje u razvoj svojih ljudi, a zapravo gleda da ih plati što manje, po principu „ako nećeš ti, ima ko hoće”. Ili se propagiraju „porodične” vrednosti i balans između posla i privatnog života, a ljudi stalno moraju da ostaju prekovremeno, jer je posla previše, a ljudi za taj posao premalo. Ili se priča o inkluziji, a unutar selekcijskog procesa se potiho sprovodi diskriminacija.

Ima i manje vidljivih primera. Recimo, održivost i zaštita životne sredine kao vrednost na papiru i flota benzinaca nemačke proizvodnje sa najjačim motorom u garaži. Ili transparentnost kao vrednost, a gomila nerazumljivog sitnog teksta u ugovorima, sa dvesto fusnoti za koje ti treba pravni fakultet da ih razumeš do kraja.

To da je, kao kompanija, potrebno biti konzistentan u onome što tvrdiš da jesi i u onome što stvarno jesi, izlišno je reći. Ta konzistencija je bitna zato što se sve njene suprotnosti jako brzo vide. Drugim rečima, niko ne može večno da se brendira kao pošten, a onda potkrada koga stigne. Može neko vreme, ali ne može zauvek. Zato priča o vrednostima nikada ne sme da bude šuplja priča.

Osim toga, dolaze vremena u kojima će zaposleni birati da rade u onim kompanijama čije se vrednosti poklapaju sa njihovim sopstvenim. U vezi toga šta za koga znače stvari kao što su lični razvoj ili vreme za privatni život neće biti nikakvih nejasnoća. Zbog toga je razumevanje vrednosti i njihovog uticaja ključno — zato što je cena toga da su one samo mrtvo slovo na papiru danas možda minorna, ali sutra će biti pitanje opstanka.