Kada brzina znači novac

„Prvo nam je potrebna brzina, demonska brzina. Brzina je ono što nam treba. Potrebna nam je namašćena brza brzina.“ Ako ste fan Rocky filmova, već vam je dobro poznat ovaj citat kojim Miki započinje pripremu „Italijanskog pastuva“ za borbu u drugom delu serijala. Film je izašao 1979. godine, ali je njegova „filozofija“, mnogo godina ranije, trojici prijatelja poslužila kao inspiracija za biznis koji danas vredi skoro 48 milijardi evra, a troslovno ime ove firme – DHL – postalo je poznato širom planete.

Početak jedne revolucionarne ideje

Kompanija, koju danas poznajemo kao sinonim za brzu i pouzdanu dostavu, ima korene u jednoj jednostavnoj, ali genijalnoj ideji, čija realizacije je krenula 1969. godine. Ali, idemo redom.

Ova priča počinje krajem 1960-ih sa jednom malom firmom koja je, na ivici bankrota, pokušavala da opstane u biznisu prevoženja pošiljki između San Franciska i Los Anđelesa.

U njoj su radili 54-godišnji menadžer prodaje Adrijan Dalsi i student prava Lari Hilblom, koji su često znali da ćaskaju. Jednom takvom prilikom razgovor je krenuo u smeru „šta bi bilo kad bi bilo“ ako bi otvorili svoju firmu. Reč po reč, stvoreno je seme ideje koja će ih učiniti milionerima.

A koja je bila ta briljantna poslovna ideja? Poput mnogih drugih, i ona je rođena kao rešenje velikog problema. Naime, krajem 1960-ih, pošte nisu funkcionisale baš najsjajnije. Spora birokratija čija je efikasnost bila, recimo, upitna, nije uspevala da drži korak sa progresivnim napretkom poslovnog sveta. Internet nije postojao, fiksne telefonske linije su bile nestabilne, a telefoniranje skupo, dok kurirske kompanije nisu mogle da obezbede brzu isporuku u inostranstvo. Zapravo, pošiljke su često bile zaglavljene na carinskoj obradi ne samo satima, već često i danima. Osnivači DHL-a su, tako, zapazili da je transport robe od Kalifornije do Havaja veoma spor – kako zbog sporih brodova, tako i usled dugotrajnih carinskih procedura.

I upravo tu se nalazio prostor za uvođenje inovacije. Odlučili su da provere šta bi se desilo ako bi transportna dokumenta bila isporučena avionom dok roba još putuje brodom. Na ovaj način, umesto da se carinska provera obavlja nakon dolaska broda, bilo je dovoljno da se provere dokumenti tokom iskrcavanja robe, pa bi roba odmah mogla da bude puštena u promet.

U osnovi, ovo rešenje bilo je jednostavno i neverovatno efikasno.

Ipak, bilo je potrebno da se slože još neke kockice da bi nastao DHL.

Kad naiđe investitor

Situacija je, nakon devet godina, počela da se razvija neverovatno brzim tempom. Stvari su se pokrenule nakon što Dalsi i Hilblom upoznaju Roberta Lina, čoveka koji je svoj kapital pridodao Dalsijevom novcu i Hilblomovoj stipendiji. Poslovna trojka napokon je imala dovoljno sredstava da pokrene svoj biznis – DHL (početna slova njihovih prezimena).

Lista imovine koju su osnivači uneli u firmu bila je kratka – izanđali automobil, kojim su prevozili dokumenta do San Franciska, i poslovna kreditna kartica za kupovinu avio-karata na relaciji Honolulu-Los Anđeles.

Brzina je bila prioritet DHL-a od samog početka. Pritisak da se što više skrati vreme isporuke stavio je u prvi plan vazdušni transport i njegov razvoj. DHL je postizao rekordne brzine na velikim udaljenostima.

Tokom 70-ih godina, DHL je nastavio da se širi, prvo na Pacifiku, a zatim globalno. Ključni trenutak u istoriji kompanije desio se 1983. godine, kada su uveli revolucionarni sistem za praćenje pošiljki. Ovaj korak ne samo da je unapredio korisničko iskustvo, već je postavio nove standarde u industriji logistike. Klijenti su mogli u svakom trenutku da prate svoje pošiljke, što je dodatno povećalo poverenje u DHL.

Jedna od zanimljivih anegdota iz tog perioda je da su osnivači često leteli sa pošiljkama kako bi lično nadgledali proces isporuke. Njihova posvećenost i predanost poslu bila je ključna za brzi rast kompanije.

Zapravo, 10 godina nakon osnivanja, DHL je postao međunarodna korporacija sa nekoliko hiljada zaposlenih.

DHL se tu nije zaustavio. Nastavio je da raste i inovira. Kompanija je bila među prvima koja je uvela noćne letove za dostavu pošiljki, čime je dodatno smanjila vreme isporuke, a njihova sposobnost da se brzo prilagode promenama na tržištu, bila je upravo ono što im je donelo uspeh.

Prelazak u Deutsche Post ruke

Nažalost, nijedan od osnivača DHL-a nije doživeo 2002. godinu u kojoj je Deutsche Post postao vlasnik DHL-a.

Dalsi je preminuo 1994. godine u 80. godini, Hilblom je nastradao u avionskoj nesreći 1995. godine, u 52. godini, a Lin je preminuo 1998. u 76. godini života. Nakon njegove smrti, Deutsche Post je počela da otkupljuje akcije DHL-a. Do 2001. godine stekla je kontrolni paket akcija, a do decembra 2002. godine otkupila je sve preostale akcije.

Ova kompanija je, i u 21. veku, nastavila svoju dominaciju i razvoj i prisutna je u preko 220 zemalja. Zapravo, danas su veoma entuzijastični po pitanju budućih planova i ne isključuju čak ni svemir kao potencijalnu destinaciju za dostavljanje pošiljki. Naime, DHL će nuditi MoonBox uslugu svojim korisnicima koja omogućava ljudima da šalju uspomene na površinu Meseca. Iako zvuči futuristički, ova usluga je pokazatelj koliko daleko DHL ide u svojoj posvećenosti inovacijama i pružanju jedinstvenih usluga svojim klijentima.

Dakle, lekcija koju nam daje DHL je jasna: Nikada ne potcenjujte snagu jedne dobre ideje i spremnost da se suočite sa svim izazovima na putu ka uspehu.