Bilans uspeha – šta je i čemu zapravo služi?

Bilans uspeha je pokazatelj vašeg trenutnog uspeha. Ne fokusira se na to kako trošite pare i odakle vam, nego je mnogo direktnije i konkretnije fokusiran na to da li ćete na kraju dana da zaradite neke parice ili nećete. Mnogo je detaljniji i pokazuje da li troškovi koje pravite rezultiraju nečim smislenim. Bilans uspeha uopšte nije u formi dvojnog knjigovodstva, dakle nema dve strane koje su u ravnoteži. Naprotiv, pokazuje da li smo uspeli da prilikom prodaje proizvoda platimo sve troškove i idealno napravili i neki profit.  Bilans uspeha to sagledava fazno, otprilike ovako:

Prihodi  –  to je ono koliko smo zaradili od prodaje proizvoda. Od toga oduzimamo direktne troškove. Direktni troškovi su oni koji su bili neposredno potrebni za pravljenje toga što smo prodali. Tu ulaze troškovi radnika (planirali ste da ih nešto platite, je l’ da?🙂) koji su direktno radili na izradi tih proizvoda ili čega već. Tu ulazi i materijal koji je bio potreban da se taj proizvod napravi. Ulaze i svi oni troškovi bez kojih ne možete da napravite proizvod, na primer energenti. Kapirate, zato se i zovu direktni troškovi, jer direktno učestvuju i ugrađuju se u cenu konačnog proizvoda. Kada od prihoda oduzmete direktne troškove dobićete bruto maržu ili bruto profit. Dakle, to je ono što ostane kada platimo radnike koji proizvode proizvod i platimo materijal da bi se proizvod napravio. Što je veća bruto marža, to bolje po vas. Naravno, bruto marža osim što zavisi od vaše uspešnosti nabavljanja jeftinog materijala, ili prodaje po visokim cenama, zavisi i od same industrije u kojoj ste. Sjajan primer da ovo ilustrujemo je modna industrija. Je l’ vi mislite da Louis Vouitton koristi kožu od tibetanskih divokoza za svoje tašne? Pa, naravno da ne… Ali uspeva da ih naplati kao da se radi baš o tim divokozama, koje se pride hrane isključivo organskim kukurekom sa vrha Himalaja. Razumete šta hoću da kažem, uspevaju da papreno naplate svoje tašne, a u pitanju je obična koža, plus ne verujem da nešto dramatično plaća mlađahne Kambodžane, ili  gde se već prave tašne, tako da je bruto marža na tom proizvodu brutalno visoka. Sigurno preko 90%. Velika je verovatnoća da vi nećete imati tu maržu, mada u nekim IT kompanijama može da se dođe do sličnih visina.

Međutim, kao što nije život jedna žena, tako i nije firma samo proizvodnja, već neko to treba i da proda, plus gomila drugih troškova, razna računovodstva, finansije, ljudski resursi, marketing, ma plejada trošača novca. Sada ozbiljno, nakon direktnih troškova zaista postoji i gomila drugih troškova koji nisu direktno vezani za proizvodnju, ali su neophodni da bi firma mogla uopšte da posluje i postoji. To su takozvani indirektni troškovi ili ostali troškovi proizvodnje, a u engleskoj literaturi se podvode pod SG&A – sales, general and administrative expenses. Tu ulaze svi ostali troškovi koje takođe morate da platite da bi firma radila. Tek kada to budete platili, dolazite do jednog od prilično važnih podataka, koji možda znate kao EBITDA. Ovo je skraćenica od „prihodi pre kamata, poreza i amortizacije” (Earnings Before Interest, Taxes, Depriciation and Amortisation). Vratićemo se posle detaljnije na EBITDA, hajde samo da razložimo još malo detaljnije. Nakon EBITDA ide amortizacija, i kada se ona oduzme od EBITDA, dobije se poslovni dobitak, odnosno EBIT. Nakon toga se dodaju finansijski prihodi ako ih je bilo, i oduzimaju finansijski rashodi (radi se o prihodima i rashodima kamata i slično) . Ovako dobijeni rezultat je dobitak (gubitak) iz finansiranja. Onda dodamo eventualne vanredne prihode , oduzmemo vanredne rashode i dobijemo dobit pre oporezivanja. Porez na dobit u Srbiji je 15% (zapravo spadamo u red zemalja sa nižim poreskim stopama), i kada od dobiti pre oporezivanja  oduzmemo 15% (platimo porez na dobit), dobijamo neto dobit, koja ostaje u firmi.

Vratimo se na EBITDA ili eventualno EBIT. Oba ova pokazatelja, iako nedovoljno precizna, i podložna promenama, predstavljaju značajan i opšte prihvaćen pokazatelj o tome koliko ste profitabilni, odnosno koliko vam ostaje para kada sve platite. Setimo se malopre pomenutog Luj Vitona… Dakle njima je bruto marža brutalna, ali ovi ostali troškovi nisu uopšte naivni. Jer, da bi te tašne neko platio kamaru para, one moraju da budu vrhunski dizajnirane, i da svi živi znaju za njih, dakle moraju silu para da troše na marketing, na komuniciranje poruke koju žele da prenesu, emocije koju žele da izazovu i još 300 čuda. Kažem, ima tu gomila gladnih usta koja žele da se nahrane unutar LV kompanije, i sve njih treba namiriti da bi ta mašina za zgrtanje para nastavila da radi kako valja. Dakle, EBITDA je daleko, ali DALEKO manja nego što je bruto profit. Što ne znači da jedva sastavljaju kraj s krajem. To nikako, i dalje se razbijaju od para. Poenta je da su u različitim industrijama kategorije troškova različite, i vi uvek treba da se poredite sa svojom industrijom, a ne sa Luj Vitonom (mada bih se baš radovao da budete LV svoje industrije). Neke industrije imaju ogromne bruto troškove (obično proizvodne industrije), a imaju manje ostale troškove. Druge pak industrije (posebno pružanje usluga), imaju male direktne, ali dosta visoke indirektne troškove. Sve zavisi od delatnosti. No, аko bi trebalo izaći sa nekim uopštenim pravilom, računajte da ako imate EBITDA viši od 25% da se nalazite u lepo profitabilnoj industriji, ili, ako je industrija manje raskošna, a vi opet bijete ove profite, znači da nešto baš dobro radite.

Praktičan i koristan savet je da razumete šta je prosek u vašoj industriji. Možete da uradite klasičan upit na guglu (ili chatGPT-ju ako ste baš fensi šmensi). What is the average EBITDA rate in __________ industry (gde upišete ime svoje industrije). E, sada, kako smo mi oko mnogih stvari mimo sveta, možda je korisnije da vidite gde je vaša konkurencija u branši na nivou zemlje. Bilanse firmi u Srbiji možete da nađete na sajtu APR-a, skinite bilans uspeha mrskog vam konkurenta, ili još bolje više njih, i vidite koliki im je operativni profit. Uporedite ga sa ukupnim prihodima, i utvrdite koliki im je procenat EBITDA. Što veći uzorak, to bolje. Tu već možete da vidite šta radi konkurencija. Ako oni imaju više procente, to znači da na neki način oni uspevaju da ili prodaju proizvode po višoj ceni od vas, ili su uspeli da nabave robu jeftinije od vas, ili da se efikasnije organizuju, da su im indirektni troškovi manji nego kod vas, dakle bolje su se optimizovali. Svakako se bolje može razumeti tržište kada se uporedite sa drugima, možete da izvučete neke korisne zaključke. Idealan scenario je da nađete firmu sličnu vama, koja ima sličan broj zaposlenih, jer to često pravi značajnu razliku. Inače, znajte da bilansi za prethodnu godinu izlaze obično aprila ili maja tekuće godine (dakle sada će da izađu bilansi za 2022. godinu), pa vidite gde ste u odnosu na druge, posebno u zemlji.

Ako ste pak bolji od njih, čestitam! I predlažem da utvrdite opet šta je to što bolje radite od drugih, i da uvidite da li to možete još bolje da radite. Ili  ako ne, možda da optimizujete nešto drugo u procesu. Što bi u Munjama rekli „da se locirate u koordinatnom sistemu konfuzije”.

U sledećem nastavku ću obrađivati tematiku tokova novca. Ali na stvarno praktičnom nivou, ne kao deo godišnjih bilansa preduzeća (sa sve praktičnim primerom u excel-u, najmagičnijem alatu kosmosa, ako mene pitate).