Brokeri – zaprška na svakoj berzi

Živo zdravo, dobri moji! Nastavljamo dalje sa berzom, nema odmora sve dok od vas ne napravimo milijardere.

Ej, a da li ste primetili da, kada negde pročitate da neko piše nešto vezano za berzu, obavezno ide jedno ozbijno odricanje od odgovornosti (tzv. “disclaimer”), nešto tipa: “Ovo nije investicioni savet već samo mišljenje autora”. Ili kakva već forma, ali ta suština. Često ste to pročitali, jelda? Podseća malo na ono nakon reklame za neki lek – “pre upotrebe detaljno pročitajte uputstvo, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom”. Taj nivo iritantnosti.

A je li znate zašto? Zato što na berzi može i da se gubi novac. I niko ne želi da preuzima odgovornost za vaše loše poteze. I zato se ljudi ograđuju. Da ih ne biste tužili da su vas obmanuli. Zapravo, baš zato što su ovo, ipak, rizične stvari, postoje neka jasna pravila učešća na berzi i baš zato što može da bude finansijski tragično i bolno. Zato je berza i uređena. I jedna od osnovnih stvari koje doprinose njenom uređenju je da vi ne možete da učestvujete direktno na berzi, već morate da to radite preko posrednika, tj. brokera. Jer na berzi mogu da trguju samo članovi, i postoji više različitih zahteva koji moraju da budu ispunjeni da bi moglo da se trguje.

Za običnog čoveka je jako nepraktično i komplikovano da direktno trguje na berzi, a zato i postoje brokeri. Brokeri izvršavaju vaše naloge. To ne znači da će vas broker obavezno zaustaviti u nekim finansijski glupim potezima, to i nije njegova uloga, ali opet radi nekakvog reda, naloge za kupovinu i prodaju akcija dajete brokeru, a onda on to uradi za vas i u vaše ime.

Dakle, svi nalozi za prodaju ili za kupovinu idu preko brokera da bi se sprečile mahinacije i manipulacije, Ili, još gore, da date nalog za kupovinu akcija, a da nemate dovoljno sredstava na računu. Upravo iz tog razloga, sve transakcije idu preko brokera, koji proverava validnost zahteva. Nebitno da li formalno razgovarate sa živim čovekom ili radite preko aplikacije, poenta je da to za vas radi brokerska kuća (pa, zvala se ona Erste Invest, TradeWin, Schwab, Interactive Brokers, ili nekako drugačije). Samo veliki, tzv. institucionalni investitori, koji dobro razumeju rizike, “čkolovali” su te stvari, što bi se reklo moderno, mogu da idu direktno. Vi ne možete, pa zato, ako uopšte hoćete da trgujete, morate da nađete brokera koji će to da radi za vas.

Stoga, da biste kupovali i prodavali akcije, dajete naloge brokeru, koji to izvrši za vas. Nalozi imaju jednostavnu formu: da li kupujete ili prodajete, koliko akcija i po kojoj ceni. I vi sada hoćete da kupite 10 Apple akcija po 200$, imate 2000$ na računu, date nalog brokeru. Broker ispostavi nalog na berzu, i zabeleženo je da postoji neko ko je zainteresovan da kupi 10 Apple akcija po 200$. Kada se sa druge strane javi neko drugi ko ima 10 (ili više) akcija Applea i želi da ih proda, on, takođe, daje brokeru nalog da se proda njegovih 10 akcija, ali on želi da ih proda po 200.05$. I šta mislite šta će se desiti?

Pa, ništa, naravno, nisu se našle ponuda i tražnja. Ili će on da prihvati da proda po 200, ili ćete vi da pristanete da kupite po 200.05$. I tada su se srele ponuda i tražnja, i akcija je promenila vlasnika. Suštinski, jako prosto, baš kao pijaca iz jednog od prethodnih članaka. Samo što ima ogroman broj kupaca i prodavaca, i cene se stalno menjaju. E, sada, vi ne morate da date nalog na fiksnu cenu, nego možete da date raspon cena koji vam je prihvatljiv. I još puno drugih stvari, ali u osnovi se svodi na: koja akcija, koja količina i po koliko para.

Sve to rade brokeri, bilo kao živi ljudi, ili (što je daleko češće) putem aplikacije, ali svodi se na ovo iznad. Tako se trguje akcijama, i to je suština berzanskog poslovanja. I mora da ide preko brokera. Ja sad stvarno neću da vam favorizujem ovog ili onog brokera, ali ono što ću da uradim (jer sam duša od čoveka 😀) je da vam skrenem pažnju na nekoliko stvari koje su važne, razlikuju se od brokera do brokera, i trebalo bi da ih uzmete u obzir pri izboru brokera sa kojim ćete da radite.

Provizije

Ovo je, naravno, vrlo logična stvar i prvo što će vas zanimati. Neki brokeri naplaćuju više, neki naplaćuju manje (a neki baš deru), pa se dobro raspitajte. Obično se provizija plaća pri svakoj transakciji. Nemali broj brokera naplaćuje i mesečno održavanje računa, posebno ako niste superaktivni u trgovanju. Vodite računa o ovome. Obično nisu neki preveliki iznosi, ali dobro se raspitajte šta ko nudi i šta koliko košta.

Sećate se da smo u prethodnom članku definisali da postoje ljudi koji trguju dnevno, i ljudi koji trguju dosta ređe. Iz perpsektive brokera, njima su dnevni trgovci dosta zanimljiviji, jer super žive od njihovih provizija. Ako ste dugoročni investitor, obratite pažnju, posebno ako su provizije niske, da li postoji možda to mesečno održavanje računa (nešto kao banka, učili su od najboljih :)). Ako postoje mesečni troškovi održavanja, uzmite i to u obzir, jer je i to faktički trošak. No, postoje i brokeri koji ovo ne naplaćuju, pa makar imali jedno trgovanje godišnje.

Papirologija i administracija

Da biste uopšte mogli da trgujete, morate da prvo prebacite sredstva koja ste namenili za trgovanje na svoj namenski račun. Ako hoćete još malo nepotrebnog znanja, to se u bankarstvu zove ESCROW račun – račun koji je vaš, ali neko drugi upravlja njime za vas i u vaše ime. Jer, rekosmo malopre, da na berzu ne možete da izađete sami, već preko brokera. E, to baš tako i funkcioniše, vi prebacite sredstva na namenski račun, broker stavi šapu na njih, i radi ono što mu kažete sa tim parama.

Sam proces prebacivanja para na namenski račun može da podrazumeva manje ili više papirologije. Po pravilu, kada je broker u inostranstvu, sami ste u obavezi da prebacite sredstva tamo na račun koji vam broker da (onaj, vaš ESCROW :)). U praksi, zavisno od banke sa kojom inače radite, može da bude izazovno. Istražite malo na Redditu, da se ne raspisujem ovde – preko nekih banaka može da se to prebacivanje sredstava uradi jednostavno, preko nekih je to teže, ali svakako je izvodljivo.

Ali, kada radite sa domaćim brokerima, ovaj problem realno nemate. Po pravilu, provizije su veće, ali vas liše jedne velike glavobolje. Prebacite sredstva na svoj namenski račun, sve to ide lepo i lagano preko banke. Takođe, kada radite sa domaćim brokerima, čini mi se da imate bolju tehničku podršku nego sa inostranim brokerima, jer oni (posebno banke) bolje razumeju srpsku regulativu, i mogu da vas ispravno upute šta da radite u konkretnoj situaciji.

Ne kažem da je nužno deal breaker, ali ume da bude važno i korisno, posebno dok se i sami malkice ne uhodate. Mali savet: Ako prebacujete sredstva inostranom brokeru, pošto ćete prebacivati verovatno evre ili dolare, svakako ćete platiti proviziju na taj transfer sredstava. Kad je već tako, nema mnogo smisla uplaćivati manje od 1000 evra ili dolara, jer bankarska provizija pri transferu sredstava ume da bude i trocifreno evra, pa se i to raspitajte kod banke. A glupo je da vam pola novca pojede provizija.

Raspolaganje sredstvima

Rekosmo malopre da je broker “stavio šapu” na ovaj račun i vi ne možete da podižete novac sa njega kako vam zatreba. Odnosno, možete, ali morate da tražite dozvolu da vam se sa namenskog računa prebace sredstva na vaš devizni račun. Da se razumemo, ovo možda deluje strašno, ali nije. Broker mora da bude siguran da imate sredstva za sve eventualne transakcije, pa će uvek prvo proveriti da nemate neki aktivan nalog koji se još nije realizovao.

To može da se desi kada ste, na primer, dali nalog da čim cena akcije koju nišanite padne na 75 dolara, da tada kupite 20 akcija. Do momenta kada ste tražili od brokera svoja sredstva nazad, nalog se nije realizovao, jer akcija nije pala na 75$. Bilo bi baš nezgodno da podignete novac, a nakon toga cena padne na 75$, nalog se realizuje, odnosno treba da se plati kupljeno, i onda su svi u problemu. E, baš zato broker prvo proveri da nema nekih aktivnih, a nerealizovanih naloga, i ukoliko je sve u redu, prebaciće novac na vaš račun. Radi se samo o tome, da se spreče mahinacije, nema prevare, teorija zavere, “Rotšild obrće moje pare” i slične priče. Stvarno je ovo.

E, sada, kada radite sa domaćim brokerima, novac vam je za nijansu brže na raspolaganju. Kada radite sa stranim brokerima, sačekaćete koji dan više da dobijete svoja sredstva (ali ćete ih dobiti, da ne pomislite suprotno). Ovo iz prostog razloga što, inače, transferi iz inostranstva traju koji dan duže nego transferi unutar zemje. Recimo, kod domaćeg brokera novac dobijete za dva dana, a kod inostranog brokera tri ili čak četiri. To su barem moja iskustva, svakako zavisi od banke kod koje imate račun. Ovo možda nisu najvažnije stvari, ali samo ističem šta su sve razlike, možda su nekom bitne.

Kvalitet i jednostavnost platforme / aplikacije

Jedna od brokerskih kuća sa kojima ja radim do jako nedavno nije uopšte imala aplikaciju, nego ja mejlom njima napišem šta hoću, oni mi naprave nalog, ja potpišem, skeniram, vratim njima, oni ga ubace na berzu. Živi pakao od papirologije. Nedavno (pre par meseci) su i oni razvili aplikaciju. Većina brokerskih kuća ima aplikaciju za mobilni telefon ili veb-aplikaciju preko koje se daju nalozi. Relativno jednostavno.

Neke aplikacije imaju dosta mogućnosti, neke ih imaju manje. Istražite šta koja ima, koliko su vam intuitivne i da li imaju sve funkcionalnosti koje želite i koje vam trebaju. Na primer, malopre pomenuti broker je radio do pet popodne, tako da bih nalog morao da dam, potpišem, skeniram i vratim pre pet, da bi se našao istog dana na berzi. Što je najgore, američka berza se otvara tek u pola četiri po našem vremenu, što znači da bih mogao da dam nalog samo u prvih sat i po rada. Aplikacije to rešavaju. Tako da, ako mi je merak da trgujem na australijskoj berzi koja ima 8-9 sati vremenske razlike, mogu da to lako uradim. Obratite pažnju i na ovu stvar.

Dostupnost brokera

Pošto radim i sa platformama i sa živim ljudima, mogu da kažem da za neke stvari živa reč dosta pomaže. Teško da će vam broker reći šta da kupujete. Zapravo, sigurno neće, jer: “Posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.” 🙂  Inače (a ovo iz ličnog iskustva govorim), najbrži način da od svog prijatelja napravite samo poznanika je da mu date neki investicioni savet. Garantovano pali! E, baš zato toliki disclaimeri na sve strane kada je berzansko poslovanje u pitanju, skoro pa kao sa lekovima.

Dakle, broker vam sigurno neće reči šta da kupite i po kojoj ceni, ali može da vam pomogne sa informacijama i trendovima, on može da vidi berzu mnogo dublje i detaljnije nego vi, pa može da vam kaže odmah da li vaš nalog uopšte može da bude realizovan. Na primer, vi date nalog za prodaju neke akcije na $50.05. On odmah vidi da li postoji tražnja na tu cifru, i može da vas posavetuje da, na primer, postavite ponudu na $50.02, jer on vidi da postoji tražnja na tu cenu, i prodaja će se odmah realizovati. Ovo stvarno nije presudan faktor, posebno što većina trgovanja se sada radi preko platforme, a sve manje komunikacijom živih ljudi, uz sve svoje prednosti i nedostatke

Za početak, a i dok čekate s nestrpljenjem sledeći članak o berzi, mogli biste i nešto praktično da krenete da radite. Mogli biste da izaberete par firmi koje vam se sviđaju i proverite da li se one listiraju na berzi. I ako se listiraju, da se informišete koliko košta jedna akcija. To sve možete raditi tako što odete na sajt google.com/finance i u delu za pretraživanje otkucate ime svoje kompanije.

Ako je kompanija prisutna na berzi, Gugl će je odmah izbaciti, a ako ih ima više sa sličnim imenom, možete da iz padajučeg menija izaberete baš onu koju želite. Kliknite na nju, izaći će osnovni podaci o njoj. I to će upravo biti tema narednog članka – kakve sve akcije postoje, gde pratimo, šta nam je važno da razumemo kod akcija i slično. Da smo na TV-u, rekao bih vam “ne menjajte kanal”, ali pošto nismo – neću. 😀