Šta se dešava kad platite SWIFT?

Znate li kako tačno funkcioniše SWIFT plaćanje ili vam ta reč na koju se pomalo lome zubi pri izgovoru budi negativne žmarce što prolaze kroz vaše telo?

Kad neko kaže swift, pola ljudi pomisli na mali Suzuki auto sa takvim imenom. Oni što sarađuju sa bankama i vrše plaćanja ka inostanstvu ili ih primaju, samo progutaju knedlu i pomisle na muke koje su nekada sigurno prošli. Nekada i nisu. Plaćanje je kliznulo k’o mače niz oluk.

U početku izgleda jednostavno, obratite se banci i tražite vaš SWIFT i IBAN kao instrukcije za plaćanje, a zatim ih dostavite kupcu ili od sopstvenih dobavljača u inostranstvu tražite isto to, pa na osnovu toga kreirate nalog za plaćanje. Onda se tu umeša banka, traži neke dodatne podatke, vrši provere, nestane iza šaltera ili ekrana i nakon nekoliko dana, u najboljem slučaju, javi vam da je sve u redu i da je isplata-uplata uspešno izvršena.

A šta je to u stvari SWIFT?

SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) je međunarodna bankarska mreža koja omogućava bezbednu finansijsku razmenu, odnosno plaćanja i trgovinu.

Prostim rečima, SWIFT je standardizovana procedura slanja poruka između međunarodnih banaka. Rekao bih Viber ili What’s Up za međunarodna plaćanja. Neki mesindžer, **bem li ga. Zvanično je to svetsko udruženje za međunarodne, međubankarske finansijske telekomunikacije, oivičeno jasnim standardima ponašanja i pravila. Sedište im je u Belgiji.

Postoji i deo o strukturi samih SWIFT poruka koje su tipski razvrstane, kao i o pravilima koja tu vladaju, te vrstama i kategorijama poruka, ali o tome neću detaljno pisati. Pomalo je dosadno, pa ću samo pomenuti da je najčešće korišćena poruka u međunarodnim transferima – poruka tipa MT 103 koja omogućava transfer sredstava (doznaku) u korist korisnika sredstava. Zvuči kao neka šifra za raketu ili vrstu drona.

Kako tačno funkcioniše i šta znači kad ti neko kaže – pošalji mi SWIFT?

SWIFT i IBAN su faktički instrukcije za plaćanje ka i iz inostranstva. Svaka banka ima sopstveni SWIFT kod (ili BIC kod) uz kog se vrše transakcije. Sastoji se najčešće od 8 ili 11 oznaka. Njega šaljete kad želite da primite teško zarađeni novac od izvoza. Njega i IBAN vaše firme. To su, u stvari, koordinate kupcu za slanje novca. IBAN je faktički oznaka deviznog računa i njegov format može da varira od države do države, ali je pravilo da svaki devizni račun koji postoji ima svoj IBAN. Ako imate otvorene račune za više valuta, vodite računa da li ste poslali i upisali dobar IBAN.

Ako, recimo, vršite plaćanje, vi date nalog, a zatim vaša poslovna banka (A) šalje poruku korespondentskoj banci (B) u vašoj zemlji (uvek me je plašila ta strana reč – korespondent) koja onda poruku šalje korespondentskoj banci (C) u zemlji prijema novca. Ta banka onda poruku prosleđuje poslovnoj banci (D) vašeg dobavljača. Uf, znam da je zamršeno, ali tako je.

Najpovoljnija opcija je kada su banke A i B jedna te ista banka, isto kao i banke C i D na drugoj strani. Tada su troškovi plaćanja najniži, pa ako je moguće, povedite računa da tako i bude.

Zašto SWIFT?

Bankari će vam obično napričati svakakve bajke, ali suština bi mogla da se svede na dve osnovne stvari: bezbednost i pouzdanost. Kada je smišljen (sada već daleke 1973. godine), nije bio jedini sistem koji se bavio međunarodnim plaćanjima, ali je zbog raznih prednosti u tom dobu (višestruka upotreba platforme, standardi, brza obrada podataka, manji troškovi, itd.) postao dominantan, maltene monopolista. Protokom vremena, banke su usvojile sistem koji efikasno upravlja sredstvima, jako je bezbedan i automatski obrađuje podatke uz dnevno saldiranje i sravnjivanje.

U bankarskoj praksi ćete često čuti termine poput pokrića i rasporeda priliva, gde nemate pojma šta vam to banka traži, ali onda shvatite da je pokriće novac koji treba da obezbedite na vašem računu u dovoljnom iznosu i na pravoj partiji, a da je raspored priliva obična forma koja po šablonu mora da se popuni kao preduslov izvršenja plaćanja.

Slabosti?

Verovatno „krštenica“ (godina osnivanja) same platforme, kao i kompleksnost (osnivači su 239 banaka iz 15 zemalja) daju odgovor na pitanje koje su to najveće slabosti ove mreže. Osim povremenih hakerskih udara koji trpe svi ozbiljniji digitalni sistemi u svetu, prvi izazov bi, u današnjem svetu hitrog plaćanja, prenosa sredstava, veštačke inteligencije, bio taj što čekate nekoliko dana, ponekad i sedmicu, da vam novac legne na račun. Zbog većeg broja učesnika dovoljno je da jedna banka u procesu „zapne“ i eto odlaganja. Često ćete čuti da se kompanija žali da joj sredstva još nisu legla na račun ili da se dobavljač iz inostranstva žali da mu uplata još uvek nije pristigla na račun, iako ste ih poslali pre sedam dana. Dakle, sporo je.

Kao drugo, skupo je, brate. Postoje opcije koje regulišu proviziju za plaćanje: SHA, BEN ili OUR koje morate da označite da bi plaćanje uopšte prošlo. To SHA znači da su troškovi podeljeni između pošiljaoca i primaoca plaćanja, a ono BEN znači da primalac sredstava snosi sve troškove i konačno OUR predstavlja opciju gde pošiljalac snosi sve troškove u vezi sa prenosom novca.

U svakoj od ovih opcija, kad vam novac legne na račun, uglavnom se neprijatno iznenadite iznosom, pa onda rovarite da vidite inicijalni iznos na fakturi i ugovoru. Sa kiselim osmehom računate koliko novca su vam banke u lancu uzele za ovu uslugu.

Jedno svetsko istraživanje (Flywire.foleon.com) pokazuje da 55% biznisa gube čak 4-5% mesečnih prihoda zbog neefikasnog procesiranja plaćanja što značajno opterećuje poslovanje male kompanije.

Alternativa?

Kao svaki normalan čovek, razmišljate da li postoji alternativa ovom čudu koje ste prinuđeni da koristite.

Postoje, ali nisu baš najsrećnije ili još uvek u funkciji. Za fizička lica, to je korišćenje Western Uniona, MoneyGrama, RIA i sličnih servisa, koji su finansijski još nepovoljniji. Ne smem ovde da upotrebim druge izraze, ali to su kompanije koje u svom poslovnom modelu koriste tržišnu nišu očaja za najsiromašnije i najmanje edukovane ljude koji nemaju druge izbore.

Možda i PayPal, ali tu uz visoke troškove ulazite i u regulatorne izazove sa NBS.

U Evropskoj Uniji postoji SEPA koja označava jedinstvenu euro zonu plaćanja, gde se plaćanja tretiraju kao domaća plaćanja. Nažalost, daleko smo od ove mogućnosti, ali neka vrsta otvorenog bankarstva (Open Banking) bi u regionu mogla da se razvije kao alternativa, ukoliko bi postojalo političke volje.

Pošteno je reći da postoje i znaci u samoj organizaciji SWIFT koji osluškuju tržišne trendove i rade na odgovaranju istima. Tako su nedavno formirali i SWIFT GPI koji donosi pojednostavljene i instant platne transakcije, a čiji obim globalno značajno raste.

Rusija i SWIFT

Zanimljiv je primer kada su nedavno Rusiju degažirali iz SWIFT sistema. To je zaista bio snažan udar na čitav bankarski i finansijski sistem zemlje, što govori o važnosti SWIFT-a. Vodeći se onom narodnom – nužda zakon menja – jasno je da su Rusi morali potražiti internu alternativu SPFS (System for Transfer of Financial Messages), koju su formirali još 2014. godine, ali suštinski pustili u pogon tek početkom sukoba u Ukrajini. Danas ga koriste, zatim sisteme za plaćanje sa Kinom (CIPS – China’s Cross-Border Interbank Payment System), Iranom, itd, dovijajući se preko Kazahstana i sličnih proksija kako i dalje da trguju sa Zapadom.

***

Čini mi se da suština priče leži u činjenici da tehnologija napreduje brže od regulative, tako da lakša, brža, sigurnija i povoljnija rešenja za prekogranična plaćanja već postoje ili brzo nastaju (otvoreno bankarstvo, API plaćanja, itd.), ali zbog nemogućnosti da se adekvatno iskontrolišu, primena istih u praksama određenih zemalja se odlaže.

Pogoršanjem uslova poslovanja pritisak kompanija na modernizaciju i otvaranje ove oblasti bi trebao da raste. Na radost i korist korisnika.

To je jedino logično, mada kod nas logika slabo „raste“ 😊