Kako izgleda autentičnost u ponašanju i komunikaciji

Autentičnost je danas postala marketinška reč. Svi je žele, svi je promovišu, svi tvrde da su autentični.
Na LinkedInu, Instagramu, u oglasima za posao, u brend komunikaciji. Sve je authentic.

Ali stvarna autentičnost – ona koja se ne svodi na „budi svoj i reci sve što ti je na umu“ – je mnogo kompleksnija, tiša i suptilnija od te bombastične poruke.

Prava autentičnost se ne urla. Ona se prepoznaje u doslednosti, u načinu na koji neko rešava konflikte, postavlja granice, komunicira dok je pod stresom, priznaje greške. I najvažnije: u tome da zna kada da govori, a kada da ćuti.

Autentičnost nije isto što i brutalna iskrenost

Jedna od najčešćih grešaka koje viđamo (posebno na društvenim mrežama) jeste mešanje autentičnosti sa nefiltriranom sirovošću. Ljudi kažu: „Ja sam samo iskrena“, ali zaboravljaju da autentičnost uključuje i odgovornost prema drugima.

Ako ti tvoja „iskrenost“ služi da nekome očitaš lekciju, da provociraš reakciju, da podigneš prašinu – to nije autentičnost. To je ponašanje vođeno egom.

Autentičnost nikad nije performans. Ona nije alat za jačanje ličnog brenda. I nije bunt protiv sveta koji te ne razume. Ako jeste, to je još uvek rana, a ne autentičnost.

Autentičnost znači da si u skladu sa sobom

Zamislimo to ovako: autentičnost je unutrašnja i spoljašnja usklađenost. To znači da ono što osećaš, misliš i vrednuješ nije u konfliktu sa onim što pokazuješ spolja.

Ne glumiš da ti je sve jasno ako nije. Ne smeškaš se iz kurtoazije dok gutaš knedlu. Ne klimaš glavom na sastanku jer svi klimaju. Ne menjaš stav samo da bi se uklopila. 

Ali istovremeno, ne koristiš autentičnost kao izgovor da budeš gruba, nefleksibilna ili arogantna.

Primer autentične osobe

Autentična osoba u poslovnom okruženju možda neće na svakom sastanku izneti svoje mišljenje. Ali kada govori, ne „igrati igru“.

Neće se pretvarati da nešto zna ako ne zna. Neće se slagati sa šefom samo da bi ostavila dobar utisak.

Ali isto tako – neće sabotirati tim jer „zna bolje“. Neće se postaviti iznad drugih, niti će svoju slobodu izražavanja pretvarati u mikro-nasilje.

Autentičnost je kada kažeš: „Nisam sigurna da razumem – možeš li mi pojasniti?“

Kada kažeš: „Slažem se s delom, ali bih dodala i ovo…“ 

Kada postaviš granicu, ne zato što si u inatu, već zato što poštuješ i sebe i drugog.

Autentična osoba zna da nije uvek u pravu. I ne doživljava to kao poraz. Ona ne mora da dominira, ne mora da se svima dopadne. Njena vrednost nije na testu svaki put kad neko ne reaguje kako je očekivala.

Šta ti treba da bi bio autentičan?

Autentičnost ne pada s neba. Uglavnom nije ni osobina sa kojom se rodiš. Ona je posledica psihološke zrelosti. A to uključuje:

• Samosvest: da znaš šta ti je važno, šta osećaš, šta ti je granica. Da umeš da razlikuješ unutrašnji glas od spoljašnjeg pritiska.
• Regulaciju emocija: da znaš kako da izraziš frustraciju bez pasivne agresije. Da ne pucaš na druge kad ti je teško, već da prepoznaš šta ti se dešava iznutra.
• Granice: da razlikuješ prilagođavanje od samoponištavanja. Da znaš kad si fleksibilna, a kad si povređena.
• Otpornost na spoljašnje pritiske: da ne menjaš sebe zato što želiš da se dopadneš. Da znaš da se dopadneš nekome – nije životni cilj.

Autentičnost traži odraslog čoveka u tebi. Ne žrtvu, ne dete koje traži potvrdu. Ne buntovnicu koja sve zna bolje. Već osobu koja ume da ustane i kaže: „Ovako ja postojim. I nije mi potrebno da to svi odobre.“

Autentičnost je proces, ne identitet

Niko nije autentičan 100% vremena. I to je okej.

Postoje situacije kada ćeš izabrati da se ne oglasiš. Kada ćeš zaćutati da zaštitiš sebe. Kada ćeš pustiti da nešto prođe – ne zato što si slaba, već zato što procenjuješ da nije trenutak.

Biti autentičan ne znači da nikad ne osećaš nesigurnost. Ili da se nikad ne prilagodiš. Ili da uvek govoriš istinu bez obzira na posledice.

Biti autentičan znači da znaš gde si ti u svemu tome. Da znaš kada si bila verna sebi, a kada si (svesno) odlučila da to staviš na pauzu jer okolnosti to traže. Bez dramatizovanja. Bez krivice. Bez objašnjavanja svima.

Autentičnost nije pozicija ega. To je odluka da vodiš računa o tome ko si dok si u kontaktu sa drugima.

I što je najvažnije: autentičnost se ne gradi da bi se dokazala drugima, već da bi ti bilo dobro u sopstvenoj koži. Kad to osetiš, ne moraš da vičeš da si autentična. Ljudi će to znati i bez natpisa. Što je najvažnije, znaćeš i ti.