Onaj tamo što mnogo misli i mnogo ćuti: Kako razumeti introverte?

Ako imate dobar njuh za ljude, sigurno vam nisu promakli. Znate, ona(j) ili onih nekoliko što umeju da izgledaju pomalo namršteno kada se sastanci oduže, telefoni ne prestaju da zvone ili ih neko vazda bocka prstom po ramenu samo da još nešto pita.

Nisu oni loši, naprotiv, samo… Pa, nekad se čini kao im mnogo priče ne ide sasvim od ruke.

A da nisu nimalo loši, znate i po tome što, ako bacite pogled na njih, imate utisak da vas pažljivo slušaju. Čak i kada su poduži sastanci poslednje mesto na kome, recimo, žele da se nađu ponedeljkom izjutra.

Koliko su introvertni tipovi zaista „drugačiji“?

Elem, dobro došli u deo sveta tipičnog introverta. „Tipičnog“ je, doduše, nezahvana reč, jer je svako, bio introvert ili ekstrovert, tipičan na svoj način. A i „introvert-ekstrovert“ podela je ponekad diskutabilna, jer niti su ekstroverti stalno brbljivi, niti su introverti stalno ćutljivi.

Ućute se manje-više kada imaju razloga za to. Na primer, kada im izložite neki predlog ili problem, ovi ljudi imaju tendenciju (uz to što vas zaista slušaju) da dobro promisle o onome što ste pitali ili predložili.

Slikovitije opisano, u njihovim glavama se često dešava ovako nešto:

(I ne moraju biti matematičari, iako ih bije glas da u nekim oblastima mogu biti talentovaniji od proseka.)

Šalu na stranu (a koja nije ni sasvim šala), ovaj slikoviti opis podržavaju i istraživanja od pre 10-ak i 20-ak godina. Na primer, harvardska studija koja veli da je siva masa u mozgu onih koje nazivamo introvertima deblja u odnosu na belu masu.

Ta siva masa je zaslužna za procesuiranje i „puštanje“ informacija u mozak. Što znači, više sive mase = više informacija za obraditi, što znači i da mozak introverta funkcioniše kao malo zatrpaniji CPU.

Druga istraživanja kazuju da introvertnije osobe imaju pojačan protok krvi u mozgu, upravo zbog sklonosti da više razmišljaju i procesuiraju. A kada ljudi više razmišljaju, na skenerima se pokazuje veća aktivnost u frontalnoj regiji mozga, zaduženoj upravo za racionalno i analitičko razmišljanje.

Prema tome, ona(j) ili onih nekoliko u timu što nisu mnogo pričljivi, verovatno u glavi već otvaraju spreadsheet sa „1.000 kako – 1.000 možda ovako“. I kad bolje pogledate, neće ih mnogo tangirati šta se u tom trenutku dešava izvan njihovog CPU-a.

Izvesnije je da će njihov mozak imati neku vrstu pregrade u odnosu na spoljne distrakcije: to mogu biti tuđa mišljenja ili rešenja za kojima su ljudi instinktivno skloni da se povedu.

Ovde, pak, zalazimo i u domen onoga „kud svi, tu i mali Mujo“. Recimo, takođe, davnija istraživanja vele da ljudi koje nazivamo introvertima imaju izoštreniji moralni kompas. U preduzetničkom ili poslovnom realmu se to može prevesti kao – radije će još porazmisliti pre nego što predlože ili učine nešto što deluje kao brzo i lako rešenje.

A vrlo jednostavan primer bi bio kada se svi utrkuju čiji će proizvod biti lepše predstavljen ili čiji će podkast imati više klikova i šerova, a bez mnogo razmišljanja o odnosu kvantitet-kvalitet.

I, dobro, to ne znači da ne treba imati pristojan dizajn ili da slučajni šer možda neće doći baš do nekoga kome je potreban. Međutim, ako pitate one što malo više ćute i više misle, izvesnije je da će ostati imuni na površnost i nemar.

Za vas to znači da je izvesnije da ćete, umesto brzog i lakog, dobiti pravo rešenje.

Jedino što ga možda nećete dobiti po brzom i kratkom postupku.

To se smatra još jednom karakteristikom koja u današnjem brzom, lakom i kratkom vremenu počinje da dobija komponentu supermoći. Pažnja i fokus, koji su, pak, dobili etiketu skupe robe – kod introvertnijih osoba ih uglavnom češće ima „na stanju“.

Dakle, ako imate zadatak ili projekat koji zahteva posvećenost, koncentraciju, fokus na detalje, analizu, kalkulacije i povezivanje tačkica, introvertniji tipovi će i te kako biti od pomoći.

I neka vas ne tangira ako ne odgovore istog trenutka na e-mail. Nije do vas, nije namerno ni do njih, već do malo zatrpanijeg CPU-a, koji bi u tom trenutku mogao da nalazi detalje koji bi se, inače, prevideli.

Sve u svemu, introvertni pojedinci imaju prilično važne kvalitete koje donose na sto:

• U stanju su da procesuiraju više informacija,
• Fokusiraće se na pravo, a ne na brzo i lako rešenje, i
• Generalno, fokusiraće se. I u tome će biti zaista dobri.

„Budi malo kao i svi ostali“ nije nužno korisno…

Da ne shvatite krivo, ovo ne bi trebalo da bude odmeravanje introverti vs ekstroverti, ko je bolji i zbog čega. Elokventni pričljivci, pogotovo kada su maštoviti i dovoljno praktični, i te kako imaju zlata vredne kvalitete. Recimo, ako ste sticajem poslovnih prilika upućeni na mnogo komunikacije (licem u lice ili licem u ekran, a bez mnogo odugovlačenja), sva je prilika da će ekstrovertnim pojedincima to po difoltu lakše pasti.

Introverti, sa svoje strane, u tome, takođe, mogu biti odlični, samo će im trebati malo vežbe i malo više onoga što zovemo „izlazak iz safe zone“.

Sem toga, biti ona(j) što mnogo misli i mnogo ćuti nije nešto što se svesno bira – to je jasno ukoliko iole poznajete ljudsku prirodu. Ipak, ono što mnogima i dalje nije sasvim jasno jeste: Šta sada sa tim?

Postoje pritom i stvari koje brzo izađu na videlo – recimo, da se introvertniji tipovi osećaju pomalo stešnjeno u okruženju koje pošto-poto nameće određen tip interakcije. Znate ono, druženja posle posla kao neizostavna tim bilding stavka, grupni brejnstorminzi i slično – što su sjajne opcije ako ste ih skrojili po potrebama radne dinamike u organizaciji.

To ne znači ni da zaposleni, kojem god tipu pripadali, ne treba sa svoje strane da se prilagode – jer, tim je, ipak, tim i neka pravila se moraju znati. To samo znači u dovoljnoj meri poštovati da nisu svi isti. A u praksi to znači da postoje i alternative o kojima vredi porazmisliti.

Da li je potrebno favorizovati određeni vid komunikacije (i zašto ne)? Postoji jedna karakteristika introvertnijih tipova, jedna od onih koja, takođe, brzo izađe na videlo. „Kiša“ mailova, Slack poruka ili učestali Zoom i Loom sastanci (o telefonskim pozivima da ne govorimo) će ih prilično zamoriti.

Setite se one sive mase i zatrpanog CPU-a – iako je tačno da introverti umeju da hendluju više informacija i procesuiraju ih iz različitih uglova, upravo zbog toga ova kiša spoljnih nadražaja ume da bude too much.

U isto vreme, introvertni pojedinci će možda preferirati pisanu komunikaciju, delimično i zbog toga što im je, s jedne strane, na taj način lakše da „spakuju“ informacije, a sa druge, manje ih opterećuje nego kada se telefoni usijaju.

Šta možete učiniti? Ohrabrite ljude u svom timu da kažu koji vid komunikacije im je najmanje zamoran. Naravno, projekat ili posao će nekada zahtevati sastanke, grupno komuniciranje i slično, ali u situacijama kada je to moguće, pokušajte da im izađete u susret.

Granice, granice, granice… Ako ste imali prilike da se nađete zatrpani sa baš mnogo posla (a ako ste preduzetnik, onda znate ili se bar sećate kako je), onda ste svesni da to nije uvek tako zabavno.

Još je manje zabavno kada vas malo-malo nešto (ili neko) u tome prekida, koliko god da to u nekim momentima zahteva priroda posla. I to nije slučajno: pažnja i fokus zaista jesu skupa roba. Još je davno procenjeno da je prosečnoj osobi u proseku potrebno 23 minute da se refokusira. Ovo može još teže pasti osobama koje naginju introverziji.

Šta možete učiniti? Nema boljeg načina da kažete „poštujem tvoje granice“ od dozvole da povremeno „dišu“. Kada nešto nije toliko hitno ili zahteva više koncentracije, dopustite mali time out od poruka, mailova i poziva.

Moraju li sastanci da se oduže (i opet, zašto ne)? Neki preferiraju Zoom, drugi sastanke uživo – sve, naravno, zavisi od toga šta nalaze da je efikasnije. Kada su introvertniji tipovi u pitanju, razmena sugestija, rešenja i predloga, (pogotovo ako su sastanci česti ili dugo traju), takođe, ima tendenciju da postane zamorna.

Šta možete učiniti? Neće uvek biti neophodno da sastancima prisustvuju svi timovi ili članovi tima. To, takođe, ima veze sa efikasnošću i produktivnošću, pa pokušajte u skladu sa time da organizujete i sastanke. Učinite to tako što ćete predložiti ljudima da najpre sami porazmisle o predlozima, a zatim ih podele, obrazlože i daju fidbek tokom grupnih sastanaka.

Privatnost, šta to beše? Neće se baš svi osećati udobno u radnom okruženju gde ima mnogo ljudi, gde je sve užurbano i sa mnogo pozadinskog šuma. Introvertnijim osobama ovo, takođe, može remetiti koncentraciju, a na duže staze, prelomiće se ne samo na pojedincima, već i na kvalitetu obavljenog posla.

Šta možete učiniti? U poslednje vreme se dosta govori o fleksibilnosti u poslovanju. Neke je na to naterala pandemija, drugi su se prilagodili zbog potrebe za drugačijom strukturom ili obimom posla. Kada pojedine faze projekta to dozvole, predložite introvertnijim tipovima da se izmaknu – na primer, da deo posla odrade kod kuće ili u manjim kancelarijama, uz mogućnost fleksibilnijeg radnog vremena.

I poslednje, ali ne manje važno! Podstičite timove i ljude da komuniciraju, kako međusobno, tako i sa nadređenima i podređenima. Komunicirajte i vi, jer time dajete lični primer. I ne odustajte od toga da bolje upoznate ljude sa kojima radite.