Vrednosti, ponašanje i ciljevi – temelji autentičnog ličnog brenda

Ko o čemu, ljudi o ciljevima. Kako da ih postavimo, kako da ih merimo, koje KPI-jeve da pratimo, kojim putem da dođemo do većeg broja pratilaca, klijenata, saradnji. I sve je to u redu. Samo… Često nedostaje osnova. Odnosno, nedostaju odgovori na pitanja: Zašto to želim? Šta mi je, zapravo, važno? Kako da to što mi je važno živim – ne samo jednom, već svaki dan?

U koučingu krećem od istog mesta: vrednosti. Ali, ne onih korporativnih, ispisanih na džambo posterima. Nego vrednosti onako kako ih postavlja Terapija prihvatanjem i posvećenošću (ACT) – kao lične smernice za život, kao unutrašnji kompas koji ne zavisi ni od ciljeva, ni od uspeha, ni od tuđeg mišljenja.

1. Vrednosti – kompas, a ne destinacija

Vrednosti nisu isto što i ciljevi. Nisu nešto što se „ostvari“, već nešto prema čemu možemo da se usmeravamo. To su kvalitativni opisi toga kakva osoba želiš da budeš, u čemu želiš da učestvuješ, šta daje smisao tvojim izborima.

Primer: Neko otkrije da mu je važna autentična komunikacija. To ne znači da mora svakom da ispriča ceo svoj život. Znači da želi da se izražava iskreno, otvoreno i u skladu sa sobom – čak i kad nije lako. Autentična komunikacija tada postaje vrednost – nešto čemu se uvek može vratiti kao orijentiru, čak i kada se okolnosti menjaju.

Problem nastaje kada pokušavamo da gradimo lični brend bez te unutrašnje jasnoće, odnosno bez spoznaje svojih vrednosti. Onda brend postaje predstava. A ljudi, makar nesvesno, osete kada je nešto predstava.

2. Ponašanje – vrednosti u praksi

Vrednosti bez ponašanja ostaju samo lepa ideja. A ponašanje je često ono što razlikuje autentičan brend od generičkog. Ne po estetici, već po usklađenosti između onoga kako sebe predstavljamo i toga kako to stvarno izgleda.

Na primer, ako ti je važna znatiželja, to se neće videti samo u rečenici „Ja sam radoznala osoba“. Pokazaće se u tome da postavljaš pitanja, da istražuješ, da priznaješ kad nešto ne znaš i da ne kriješ svoje interesovanje. U digitalnom svetu, to može da izgleda tako što ćeš da deliš šta si novo naučila, uvidela, doživela; da ne glumiš eksperta za sve; da vodiš dijalog umesto monologa.

Autentičnost je onda u ponašanju – ne u tonu boje na vizualima, već u načinu na koji deluješ i donosiš odluke. Svaki dan je nova prilika da ponašanjem pokažeš šta ti je važno. Ili da izbegneš to da pokažeš – pa da se posle pitaš zašto ti brend „ne liči na tebe“.

3. Ciljevi – konkretizacija u vremenu

Ciljevi su često precenjeni kada su odvojeni od vrednosti, a potcenjeni kada iz njih proizilaze. Između njih, zapravo, postoji jasna razlika: ciljevi su konkretni, merljivi, vremenski ograničeni. Njih možemo ostvariti – i onda postavljati nove. Ali, ako ne znamo u kom pravcu želimo da idemo, ciljevi nas mogu odvesti jako daleko… Ali, ne tamo gde želimo da budemo.

Primer: Vrednost je doprinos zajednici. Iz toga može da proistekne cilj da napišeš edukativan e-book koji će pomoći mladima na početku karijere. To je ponašanje koje sledi iz vrednosti. A cilj bi bio: Do kraja juna završiti tekst i napraviti jednostavan PDF koji ćeš besplatno deliti.

Kada postoji jasna veza između vrednosti, ponašanja i cilja, onda to više nije „još jedan projekat“. Tada postaje izraz onoga ko si, ali stvarno.

Kako sve to izgleda zajedno?

Zamisli osobu kojoj je ključna vrednost sloboda. Sloboda da izrazi sebe, da ne mora da se uklapa u šablone, da bira sa kim radi i kako komunicira. U skladu s tom vrednošću, ona odlučuje da kroz svoj lični brend ne koristi kliše poruke, ne kopira tuđe strategije, već gradi komunikaciju koja je autentična, nekonvencionalna i često direktna – čak i po cenu da se ne dopadne svima.

To je ponašanje koje proizlazi iz vrednosti. Ne pokušava da zvuči „kako treba” već kako oseća da jeste.

Iz tog ponašanja izvodi dva cilja, sa različitom vremenskom komponentom:

• Dugoročni cilj: U narednih godinu dana izgradiću bazu čitalaca koji me prate, ne zbog obećanja da ću ih „naučiti trikove“, već zbog načina na koji ona razmišljam i komuniciram;
• Kratkoročni cilj: U naredne četiri nedelje napisaću seriju od četiri newsletter-a koji neće imati „clickbait” naslove, već one koji zvuče iskreno i izazivaju radoznalost.

Ovako postavljeno, ovo više nije samo strategija brendiranja. Ovo je život u skladu sa sobom, koji se vidi i kroz digitalni trag koji ostavljaš.

Na kraju

Autentičan lični brend ne počinje od logotipa, ni od „nišne pozicije“. Počinje od pitanja: Šta mi je važno? Kako to mogu da živim svaki dan? I šta želim da postignem time što ću to živeti – ne za druge, nego za sebe?

Kad znaš odgovore na ta tri pitanja, strategija dolazi prirodno. I nema potrebe da se „pojavljuješ kao brend“. Počinješ da se pojavljuješ kao ti.