Franšizing u industriji brze hrane

Franšizing u industriji brze hrane predstavlja jedan od najdinamičnijih segmenata razvoja čitave franšizne industrije u svetu. Prema podacima bilo većine servisa koja vrše rangiranje franšiznih biznisa u svetu, franšizing u oblasti hrane (Food Franchise) po pravilu zauzima 3-5 od prvih 10 pozicija, a u okviru toga dominira franšizing brze hrane.

Ova forma franšizinga predstavlja jednu od najatraktivnijih formi franšizinga na svetu. Korisnicima franšize omogućava brzo širenje posla i ostvarivanje zarade koja je u proseku veća za 10-15% od zarade u drugim oblastima franšizinga. Davaocima franšize omogućava brzo širenje posla na multinacionalnoj osnovi i izgradnju poslovnih imperija, čija vrednost često premašuje iznos od nekoliko milijardi dolara. Upravo tako su nastali najveći svetski lanci, kao što su McDonald’s, SUBWAY, KFC, Burger King, Pizza Hut, Domino’s Pizza, Taco Bell, Dunkin’ Donuts i mnogi drugi. Osim toga, franšizing u oblasti brze hrane je prisutan i na domaćem tržištu, gde se sve češće domaći lanci brze hrane šire pomoću ovog modela.

Šta je franšizing?

Franšizing je forma saradnje kod koje partner koji poseduje specifičan poslovni format, prepoznatljiv brend i jaku tržišnu poziciju (davalac franšize ili franšizer) daje pravo drugom partneru, koji želi da razvija svoj posao (korisnik franšizer ili franšizant) da taj poslovni format koristi u zamenu za odgovarajući stepen kontrole upravljanja i odgovarajuću nadoknadu. Za razliku od licenciranja, gde davalac licence ustupa pravo na korišćenje njegove nematerijalne imovine (patenata, žigova i slično), kod franšizinga davalac franšize svom partneru pored toga ustupa i znanje, iskustvo i celokupan poslovni format. Zbog toga, davalac franšize obično zadržava visok stepen kontrole nad korisnikom franšize, što često uključuje i učešće u upravljanju. Franšizing se zbog toga često naziva formatom saradnje koji je „više od licence“, a „manje od zajedničkog ulaganja“.

Franšizna naknada se može plaćati u apsolutnom ili relativnom iznosu. Ukoliko je reč o apsolutnom iznosu, naknada se obično plaća ili u paušalno utvrđenom iznosu ili u formi učešća u vlasništvu (Lump-Sum). Ukoliko je reč o relativnom iznosu, naknada se obično plaća ili kao % od ostvarene prodaje ili kao % od ostvarene dobiti (Royalty). Franšizni ugovori podrazumevaju tri vrste ograničenja: (1) geografska ograničenja, (2) vremenska ograničenja, i (3) ograničenja u pogledu obima upotrebe. Zbog kompleksnosti prenosa celokupnog poslovnog formata, kao deo franšiznog ugovaranja pojavljuje se i „franšizni priručnik“, koji obuhvata sve relevantne elemente transfera poslovnog formata, kao što su opis poslovnog formata, načina njegove implementacije, načina komuniciranja između partnera, obim i intenzitet obuke, kao i opis mehanizama kontrole.

Franšizing u industriji brze hrane

Franšizing u oblasti brze hrane obuhvata franšize koje pokrivaju razne segmente posla sa brzom hranom, kao što su azijska hrana, meksička hrana, italijanska hrana, zdrava hrana, vegetarijanska hrana, veganska hrana, Kosher, Halal, roštilj, piletina, pica, sendviči, pekarski proizvodi, morski plodovi, slatkiši, sladoledi, voćni jogurti, i slično. Takođe, dosta je prisutan i u prodaji domaće hrane i prepoznat je kao sve atraktivniji model širenja biznisa.

Koje su uloge partnera u ovoj formi franšizinga?

Davalac franšize obezbeđuje korisniku franšize razne usluge koje su usmerene na implementaciju i širenje njegovog poslovnog formata. Te usluge obuhvataju: (1) davanje teritorijalnih franšiznih prava, koja se najčešće odnose na određenu zemlju ili region; (2) davanje vremenskih franšiznih prava, koja najčešće obuhvataju period od 15-20 godina; (3) obezbeđenje finansijske podrške kroz sufinansiranje i kreditiranje širenja franšizne mreže; (4) obezbeđenje marketinške podrške kroz ustupanje brenda na korišćenje, deobu marketinških znanja i pomoć prilikom oglašavanja; (5) obezbeđenje podrške u formi obuke i edukacije po svetskim franšiznim standardima, i razne druge usluge.

Zauzvrat korisnik franšize mora da ispuni niz obaveza prema davaocu franšize, kao što su: (1) posedovanje minimalnih prodajnih kapaciteta,, (2) posedovanje minimalnog iznosa kapitala, (3) plaćanje inicijalne franšizne naknade, (4) plaćanje franšiznog rojaliteta, (5) plaćanje reklamnog rojaliteta, (6) plaćanje naknade za lokaciju prodajnog objekta, (7) plaćanje ostalih troškova, kao što su osiguranje, licence za korišćenje softvera, transfer tehnologije, dodatna obuka, itd. Veoma važan element korišćenja franšize je i saradnja sa proverenim (često i licenciranim) dobavljačima. Ukratko rečeno, korisnik franšize dobija „na dlanu“ dobro razrađen posao, ali da bi ušao u igru mora da ispuni odgovarajuće uslove.

Franšizing u industriji brze hrane je jedan od najbrže rastućih segmenata franšiznog biznisa, inače, sa stopama rasta od preko 10% godišnje. Veliki svetski lanci brze hrane, kao i mali lokalni proizvođači, sve više menjaju svoj biznis model u pravcu većeg rasta putem franšize nego putem otvaranja sopstvenih objekata. Tako je, npr. McDonald’s, promenio svoj biznis model i sa 23,5% objekata u sopstvenom vlasništvu u 2013. godini prešao na samo 5,5% objekata u sopstvenom vlasništvu u 2022. godini. Prihodi od franšize su povećani na preko 60%, sa strateškim ciljem da porastu na preko 95%¹Izvor: https://fourweekmba.com/mcdonalds-business-model/ .

Kako to radi McDonald’s?

Tako, npr. kompanija McDonald’s, trenutno poseduje oko 42.000 objekata, od čega je manje od 6% objekata u vlasništvu kompanije, a preostalih 94% u vlasništvu franšiznih partnera. Kompanija McDonald’s potencijalnim partnerima nudi franšizne pakete koji obuhvataju: (1) tradicionalne restorane, koji se otvaraju u okviru zgrada, tržnih centara, itd; (2) satelitske objekte, koji se otvaraju u okviru aerodroma, autobuskih i železničkih stanica, fakulteta, bolnica, itd; (3) „STO objekte“ (eng. Small Town Oil), koji se otvaraju u sklopu benzinskih stanica, itd; (4) „STR objekte“ (eng. Small Town Retail), koji se otvaraju u okviru malih trgovačkih centara u seoskim područjima i (5) lizing poslovne opreme, koji omogućuje korisniku franšize lizing i kupovinu opreme i objekata. Kompanija McDonald’s obično ne obezbeđuje partnerima finansijsku podršku, ali zato obezbeđuje kvalitetnu obuku (Hamburger univerzitet, obuka na licu mesta, seminari, kongresi, radne grupe, itd.) i značajnu marketinšku podršku (reklamni materijali, pomoć prilikom kupovine medija, obuka u oblasti oglašavanja, itd). Što se tiče inicijalne franšizne naknade, ona zavisi od vrste objekta – kod tradicionalnih restorana ona iznosi 45.000 dolara, kod je STO i STR objekata 22.500 dolara, a kod satelitskih objekata se uglavnom ne naplaćuje. Što se tiče standardnog rojaliteta, on iznosi oko 4% od bruto prodaje, dok reklamni rojalitet iznosi najmanje 4% od bruto prodaje.

Kako to radi SUBWAY?

S druge strane, kompanija SUBWAY, koja se bavi prodajom sendviča i salata od morskih plodova, predstavlja najvećeg davaoca franšize u industriji brze hrane, gledano po broju objekata, čiji se trenutni broj procenjuje na nešto više od 43.000, i koji su skoro u potpunosti u vlasništvu franšiznih partnera. Kompanija SUBWAY nudi razne franšizne pakete, koji obuhvataju tradicionalne objekte, netradicionalne objekte, satelitske lokacije, školske „Lunch“ programe, objekte na aerodromima, u tematskim parkovima itd. Za razliku od kompanije McDonald’s, kompanija SUBWAY nudi finansijsku podršku u vidu operativnog lizinga opreme, kreditiranje u iznosu od minimum 10.000 dolara i razne druge oblike finansijske pomoći (specifično kreditiranje, izdavanje garancija za dobijanje kredita, itd). Svi korisnici SUBWAY franšize moraju da prođu inicijalnu obuku u okviru svetskog programa obuke u centrali kompanije u Majamiju. Što se tiče inicijalne franšizne naknade, ona iznosi oko 15.000 dolara, dok vrednost ukupne investicije varira od 100.000 do 270.000 dolara. Kompanija SUBWAY od korisnika franšize naplaćuje standardni rojalitet u iznosu od 8% od bruto prodaje i reklamni rojalitet u iznosu od 4,5% od bruto prodaje.

Franšizing kao šansa za preduzetnike

Kad god kupujete u nekom McDonald’s ili KFC restoranu, uzmite račun i obratite pažnju na to kako se zove firma koja vam je izdala račun. Videćete da je to po pravilu domaća firma sa teritorije Srbije koja je postala franšizni partner gorepomenutih kompanija. Neke firme imaju više objekata, a neke samo jedan. Ipak, ono što im je zajedničko je to da su uložili novac i zakoračili u oblast franšizinga. Isto važi i za mnoge domaće brendove.

Franšizing u industriji brze hrane je jedan od najboljih modela razvoja poslovanja, jer prodaja brze hrane prepoznatljivih globalnih i lokalnih brendova, kao što su McDonald’s, Pizza Hut, Mini Pani i Caribic Pizza, predstavlja unosan posao koji ima perspektivu rasta. U zavisnosti od toga koji poslovni format se bira, ulaganja mogu iznositi od par desetina hiljada evra (npr. za STO objekte) do par stotina hiljada evra (npr. za tradicionalne velike restorane). Međutim, ova ulaganja se vraćaju relativno brzo, jer je reč o biznisu sa visokim nivoom prihoda i dobiti, koji dosta brzo rastu. Zbog toga mnogi preduzetnici donose odluku da za relativno mali iznos franšizne naknade (najčešće manje od 10% od ostvarenih prihoda) uđu u posao sa brzom hranom i na taj način izgrade dobar i stabilan biznis.

Fusnote

• 1
  Izvor: https://fourweekmba.com/mcdonalds-business-model/