Poslovni izazovi u 2025. godini

Poslednjih nekoliko godina bile su turbulentne – pandemija, inflacija, poremećaji u lancima snabdevanja, energetska kriza i geopolitičke tenzije ostavili su dubok trag na ekonomije širom sveta, uključujući i ovo naše malo parče globalnog sela.

Iako se očekuje da će BDP Srbije porasti za oko 4%, inflacija će prema prognozama preći 5%, što će dodatno smanjiti kupovnu moć građana. Mali biznisi, koji čine okosnicu privrede, suočavaju se s visokim porezima, složenim administrativnim procedurama i rastućim troškovima energije, dok je tržište rada uveliko pogođeno nedostatkom stručne radne snage. Politička nestabilnost i ubrzana digitalizacija dodatno komplikuju poslovno okruženje.

Hajde da pogledamo šta nas očekuje u 2025. godini i kako se možemo najbolje pripremiti za izazove koji će oblikovati poslovni svet u narednom periodu. Ovo vam može pomoći da budete proaktivni – da minimizirate rizike i posledice, ili da inicirate pozitivne promene.

Pogledajmo 20 najvažnijih izazova – globalnih i lokalnih.

Nedostatak kvalifikovane radne snage

Nedostatak kvalifikovane radne snage postaje sve veći problem u Srbiji, posebno u IT sektoru, zdravstvu i proizvodnji. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, više od 20% preduzeća ne može da popuni ključne pozicije, što dodatno pogoršava situaciju. Odlazak visokoobrazovanih ljudi u inostranstvo povećava jaz između ponude i potražnje za radnom snagom. Ovaj trend dovodi do povećanja plata, ali i smanjenja konkurentnosti na tržištu, jer mnoge firme ne mogu da nađu kvalifikovane radnike za specifične pozicije.

Odliv mozgova i migracije u inostranstvo

Odliv mozgova iz Srbije postao je ozbiljan izazov poslednjih godina. Oko 40.000 građana napusti zemlju svake godine, a posebno pogađa mlade ljude koji traže bolje uslove za život i rad. Oko 40% studenata razmatra odlazak u inostranstvo nakon studija. Ovaj trend ugrožava konkurentnost, jer odlaze talenti ključni za inovacije i razvoj. Istovremeno, povećava se broj imigranata, uglavnom iz regiona i van Evrope, koji popunjavaju niže kvalifikovane poslove, čime se stvara neravnoteža na tržištu rada, smanjujući kapacitet zemlje za napredak.

Siva ekonomija i inostrana konkurencija

Siva ekonomija, koja čini oko 25% bruto domaćeg proizvoda, ozbiljno ugrožava poslovno okruženje u Srbiji, jer smanjuje poreske prihode i stvara nelojalnu konkurenciju. Poslovanje u sivoj ekonomiji obezbeđuje niže troškove, ali uzrokuje neravnotežu na tržištu. Istovremeno, inostrana konkurencija, posebno kroz jeftiniju radnu snagu i kvalitetnije proizvode, dodatno ugrožava konkurentnost domaćih preduzeća. Domaća preduzeća se suočavaju sa izazovom kako da zadrže konkurentnost, posebno u industrijama gde je cena ključni faktor.

Kompleksna administracija i birokratija

Administracija ima složene i dugotrajne procese koji usporavaju poslovanje, naročito za preduzetnike i male biznise. Birokratija i prekomerne regulacije gomilaju prepreke, dok izdavanje građevinskih dozvola može trajati i do godinu dana. Prema istraživanjima, samo 30% privrednika smatra da je administracija efikasna. Sporost sudskih procesa otežava rešavanje poslovnih sporova, a netransparentnost u javnim nabavkama favorizuje određene učesnike, smanjujući konkurenciju. Takođe, zaštita intelektualne svojine može biti bolja, jer preduzetnici suočavaju s rizikom od plagiranja i neovlašćenog korišćenja patenata.

Pristup finansijama za mala i srednja preduzeća

Mala i srednja preduzeća u Srbiji suočavaju se s ozbiljnim izazovima u pristupu finansijama. Banke nude visoke kamate, koje će, po svemu sudeći, ostati visoke i u 2025. godini, a samo 20% preduzetnika uspeva da dobije kredit. VC fondovi i Angel investitori fokusirani su na projekte s velikim komercijalnim potencijalom, dok crowdfunding nije dovoljno iskorišćen. Finansijsko tržište je plitko i nerazvijeno, a preduzetnici se često oslanjaju na sopstvena sredstva, čime povećavaju rizik od nelikvidnosti i usporavaju rast i inovacije.

Startap ekosistem u narednim godinama neće biti isti kao do 2020.

Nedovoljna institucionalna podrške za inovacije

Srbija ima značajan potencijal za razvoj inovacija, ali institucionalna podrška je još uvek nedovoljna. Istraživanje i razvoj čine manje od 1% BDP-a, što je ispod evropskog proseka, a slabija ulaganja u startapove i tehnologiju otežavaju inovativni razvoj. Iako postoje inicijative poput Katapulta, Srbija Inovira, programa Raising Starts i Bio4 kampusa, i dalje nedostaju dobre inicijative za globalno skaliranje biznisa. Veća saradnja između obrazovnog sektora i tržišta rada ključna je za dalji preduzetnički razvoj i konkurentnost. 2025. godina može biti godina akceleracije tokova u oblasti transfera tehnologije i razvoja veštačke inteligencije.

Makroekonomska predviđanja za 2025. godinu (MMF)

IMF World Economic Outlook, oktobar 2024.

Inflacija, poslovna neizvesnost i pad kupovne moći

Inflacija u prethodnim godinama (7,9%, 15,1% i 7,6%) ostavila je dubok trag na ekonomiju i život, smanjujući kupovnu moć građana i povećavajući troškove poslovanja. Precenjen kurs dinara dodatno otežava izvoz, dok preduzeća u Srbiji često troše i do 20% svojih prihoda na energente i sirovine. Veći troškovi i pad kupovne moći smanjuju tražnju, primoravajući firme da traže nova rešenja. Ovi izazovi, iako teški, podstiču na inovacije, bolju organizaciju i ulaganja u efikasnost, otvarajući mogućnost za jačanje pozicije na tržištu u budućnosti.

Neusklađenost obrazovnog sistema sa tržištem rada

Obrazovni sistem u Srbiji nije dovoljno usklađen sa potrebama tržišta rada. Više od 50% poslodavaca tvrdi da njihovi zaposleni nemaju potrebne veštine za obavljanje posla. Velika razlika između potreba privrede i sadržaja studijskih programa pokazuje da obrazovni sistem ne uspeva da odgovori na stvarne izazove tržišta. Rezultat je taj da mnogi mladi ljudi nakon završetka studija teško pronalaze posao (stopa nezaposlenosti mladih 21,5%¹Anketa o radnoj snazi, III kvartal 2024.), odlučuju se na prekvalifikaciju ili jednostavno odlaze iz zemlje. Uvođenje dualnog obrazovanja je jedan od pokušaja da se stvari unaprede, ali su, zapravo, potrebne dublje i temeljnije promene.

Visoka cena energije, resursa i nekretnina

U 2025. godini visoki troškovi energije, resursa i nekretnina i dalje predstavljaju značajan izazov za male biznise i preduzetnike. Cene energenata, naročito u energetski zahtevnim industrijama, nastavljaju da rastu, dok energetska efikasnost ostaje na niskom nivou. U isto vreme, troškovi nekretnina u Beogradu i Novom Sadu rastu brže nego u većini evropskih prestonica, što otežava pronalaženje pristupačnih prostora za proširenje poslovanja. Ovo usmerava mali biznis na pronalaženje alternativnih rešenja i inoviranje poslovnih modela.

Problemi u tranziciji porodičnih biznisa

Tranzicija porodičnih biznisa u Srbiji predstavlja ozbiljan izazov, jer samo oko 30% njih uspešno preživi prelazak na sledeću generaciju. Najčešći problemi su nesuglasice unutar porodice, nedostatak jasnog plana sukcesije i slaba prilagodljivost tržištu. Porodični biznisi inače čine više od 70% poslovnog sektora u Srbiji²Posmatrano po broju poslovnih subjekata. Kako bi porodični biznisi opstali i nastavili da rastu, potrebno je razvijati planove sukcesije, profesionalizovati poslovanje i investirati u obuku naslednika, kao i regulisati odnose i jačati timski duh unutar porodice.

Društvena fragmentacija i ekstremizam

U poslednjim godinama globalni trendovi polarizacije, jačanja populizma i porasti ekstremizma postavljaju ozbiljan izazov za privrednike. Ove pojave uzrokuju društvenu fragmentaciju i produbljuju jaz među ljudima. U 2025. godini biznisi koji deluju u lokalnim zajednicama moraju biti svesni ove dinamike, jer mogu naići na smanjenje poverenja od strane kupaca ili čak bojkot zbog različitih političkih stavova. Stoga, sve više trebaju biti usmereni na razumevanje šireg društvenog konteksta poslovanja, radu na društvenoj odgovornosti i razvoju održivih dugoročnih strategija prilagođenih lokalnoj sredini.

Geopolitički rizici i politička nestabilnost

Geopolitička nestabilnost, izazvana ratovima u Ukrajini, Gazi i Siriji, kao i jačanjem suverenizma u Evropi, stvara poslovnu neizvesnost i nesigurnost u snabdevanju. Pad vlada u Francuskoj i Nemačkoj, kao i političke tenzije u SAD, dodatno komplikuju situaciju. U Srbiji političke tenzije rastu, praćene protestima i opštim nezadovoljstvom, što utiče na poverenje u institucije i povećava poslovni rizik. Da bi opstali i razvijali se, preduzetnici moraju razvijati fleksibilne operacije, diversifikovane izvore snabdevanja i planove za krizne situacije.

Energetska efikasnost i održivost poslovanja

Za razliku od prošlih vremena, energetska efikasnost postaje sve važniji faktor poslovanja. Ulaganje u obnovljive izvore energije i energetski efikasne tehnologije, poput solarnih panela, pametnih mreža ili toplotnih pumpi, značajno smanjuju troškove i unapređuju efikasnost.

Prema podacima za 2023. godinu, u javnom sektoru u Srbiji je radilo oko 800.000 ljudi, što je oko 30% radno sposobnog stanovništva (što je mnogo, mnogo je). Troškovi za javni sektor, uključujući plate i penzije, čine značajan deo državnog budžeta. Uz to, javni dug Srbije krajem oktobra 2024. iznosio je 38 milijardi evra (46,5% BDP-a), što stvara dodatan pritisak na javne finansije. Sve ovo će se odraziti na poslovni ambijent u 2025. godini.

Pored toga, društveno odgovorne kampanje i poslovna etika postaju važni za privlačenje potrošača koji vrednuju održivost. U Srbiji, ekološki zahtevi i subvencije za zelene projekte pružaju prilike za inovativne poslovne modele, kao što su, na primer, „štedljive inovacije“³Štedljive inovacije (Frugal Innovations) su pristup razvoju proizvoda i usluga koji se fokusira na minimiziranje troškova i složenosti, koristeći ograničene resurse kako bi se stvorila efikasna, pristupačna i održiva rešenja..

Demografske promene i starenje populacije

Starenje populacije stvara i izazove i prilike. Kako broj starijih raste, povećava se potražnja za proizvodima i uslugama prilagođenim njihovim potrebama, kao što su zdravstvene usluge, asistivna tehnologija i specijalizovani turizam. Istovremeno, „srebrni talas“ donosi gubitak institucionalnog znanja, jer iskusni radnici („sede glave“) odlaze u penziju. Smanjuje se broj radno sposobnih stanovnika, a mladi sve više napuštaju ruralne sredine. Preduzetnici, naročito u okviru socijalnog preduzetništva, koji prepoznaju ove promene, mogu razviti inovativna rešenja za stariju populaciju, što može biti novi izvor rasta i razvoja.

Uticaj društvenih mreža i zasićenost informacijama

U 2025. godini društvene mreže i prekomerna zasićenost informacijama postaju ozbiljan izazov za preduzetnike. Lažne informacije, klikbejt naslovi i širenje poluinformacija brzo mogu narušiti reputaciju biznisa i smanjiti poverenje kupaca. Fenomen FOMO (strah od propuštanja) dodatno otežava snalaženje u ovom informacijskom haosu. Povećavaju se i rizici od nastanka kriznih situacija, koje mogu eskalirati zbog nedostatka kontrole nad širenjem dezinformacija. Reagujte pravovremenom i transparentnom komunikacijom.

Privlačenje talenata i angažovanje zaposlenih

U 2025. godini mali biznisi suočavaju se sa dva najveća izazova – privlačenje i zadržavanje kvalitetnih kadrova, i motivisanje i angažovanje zaposlenih. Posebnu pažnju treba posvetiti prevenciji negativnih pojava kao što su „tiho otkazivanje“ (Quiet Quitting) i „zadržavanje na poslu iz nezadovoljstva“ (Resenteeism). Potrebno je više ulaganja u profesionalni razvoj, kulturu otvorene komunikacije, jasnu komunikaciju ciljeva, podršku ličnom razvoju, kao i fleksibilne radne uslove. Ovo više nije „jedna od opcija“, već nešto što je „must have“.

Rast socijalnih razlika i raslojavanje stanovništva

Uprkos opštem rastu životnog standarda, socijalne razlike postaju sve izraženije. Uz to, dolazi i neminovno raslojavanje stanovništva. Zato ne treba da čudi što dolazi do rasta polarizacije. Posebno su pogođeni biznisi koji zavise od široke potrošnje. 2025. je tu pred vratima, a ovi trendovi nas čekaju i nameću pitanje – kako odgovoriti? Neka od rešenja mogu biti razvoj proizvoda prilagođenih različitim društvenim grupama, socijalna odgovornost kroz donacije, sponzorstva i lokalne inicijative, kao i poslovni modeli koji balansiraju kvalitet i pristupačnost.

Generacija Z i promene u potrošačkim navikama

Generacija Z, koja već čini oko 30% globalnog tržišta, donosi velike promene u potrošačkim navikama. Ova generacija traži digitalne, personalizovane proizvode i usluge koje odražavaju njihove vrednosti, kao što su ekološka odgovornost i društvena svest. Njihova kupovna moć brzo raste, a preduzetnici koji se prilagode kroz digitalizaciju i personalizovane ponude mogu osvojiti ovu publiku. Uz to, generacija Alfa je na horizontu i njihov uticaj na tržište će biti još veći, pa je važno pratiti i njihove vrednosti i preferencije.

Rastući uticaj veštačke inteligencije i novih tehnologija

Živimo u svetu rapidnog razvoja tehnologija. Broj podataka koji se generišu globalno svakog dana udvostručuje se svake dve godine. Samo u 2023. godini broj korisnika interneta u svetu porastao je na više od 5 milijardi, dok je broj povezanih uređaja prešao 20 milijardi. Veštačka inteligencija postaje nezaobilazna, kao što su nekad bili računari ili internet. Ove promene donose ogromne prilike, ali i izazove. Tokom prošle godine čak 43% malih preduzeća bilo je izloženo sajber napadima. Uz to, digitalni jaz između generacija postaje sve veći, jer 30% starijih zaposlenih nije u potpunosti upoznato sa naprednim tehnologijama.

Diverzitet, ravnopravnost i inkluzija (DE&I)

U 2025. i narednim godinama diverzitet, ravnopravnost i inkluzija (DE&I) ostaće jedan od važnijih faktora za uspeh u poslovanju. Preduzetnici koji stvaraju radnu sredinu u kojoj svi zaposleni imaju jednake šanse, bez obzira na pol, starost, materijalni status ili poreklo, ne samo da da podstiču pozitivnu atmosferu, već privlače kvalitetne zaposlene i otvaraju sebi nove prilike. Dobre DE&I strategije mogu poboljšati odnose sa kupcima, jer brendovi koji nenametljivo promovišu inkluzivnost često uživaju veću lojalnost i poverenje zajednice.

Fusnote

• 1
  Anketa o radnoj snazi, III kvartal 2024.
• 2
  Posmatrano po broju poslovnih subjekata
• 3
  Štedljive inovacije (Frugal Innovations) su pristup razvoju proizvoda i usluga koji se fokusira na minimiziranje troškova i složenosti, koristeći ograničene resurse kako bi se stvorila efikasna, pristupačna i održiva rešenja.