Kako se zatvara preduzetnička radnja (koraci i rokovi)?

Samo brisanje preduzetničke radnje (PR) je prilično brzo. Zakonski rok za odlučivanje APR-a je do 5 radnih dana od uredno podnete prijave. U praksi, ako je prijava elektronska i kompletna, često bude rešena za 1-3 radna dana. APR tada donosi rešenje o brisanju, i od tog datuma radnja formalno prestaje.

Međutim, to nije kraj celog procesa. Nakon formalnog brisanja iz registra, slede poreske obaveze, završni obračuni, odjave zaposlenih, zatvaranje računa i čuvanje dokumentacije… Praksa pokazuje da je za završetak celokupne administracije potrebno 1-3 meseca, a ponekad i duže ako ima PDV, zaposlenih ili dugovanja.

A čak i tada, kada se čini da su sve formalnosti koje je trebalo obaviti – završene, još uvek se nekadašnjem preduzetniku može dogoditi naknadno saznanje o nekoj neizmirenoj obavezi, za koju će on kao fizičko lice biti odgovoran do namirenja ili eventualne zastarelosti. 

Kada preduzetnici odluče da zatvore radnju

Razlozi za zatvaranje radnje su vrlo različiti i često nemaju veze sa neuspehom. Nekada je to prirodan sledeći korak:

• Posao više nije isplativ;
• Prelazak preduzetnika u radni odnos;
• Nastavak obavljanja delatnosti kroz DOO;
• Sezonska delatnost;
• Dugotrajna pauza u poslovanju.

U praksi, mnogi preduzetnici se dvoume između zatvaranja i mirovanja radnje. Mirovanje je privremena pauza na određeno ili neodređeno vreme – radnja ostaje registrovana, ali bez aktivne delatnosti. Zatvaranje znači trajni prestanak poslovanja i brisanje iz registra.

Ako postoji realna šansa da ćete nastaviti posao, mirovanje je često jednostavnije rešenje. U protivnom, zatvaranje je čistiji pravni put, ali on podrazumeva potpuni prekid kontinuiteta. Dakle, ako biste nekad ponovo odlučili da pokrenete isti posao, morate dobiti novi PIB, matični broj, račune kod banaka i tako dalje. 

Prvi korak: Proverite stanje pre pokretanja postupka

Pre nego što podnesete prijavu za zatvaranje, dobro je proveriti nekoliko stvari koje kasnije mogu napraviti problem.

1. Dugovanja prema Poreskoj upravi
Proverite da li postoje:

• Neizmireni porezi;
• Doprinosi;
• PDV obaveze;
• Kazne ili kamate.

Zatvaranje radnje ne briše dugove – oni ostaju kao lična obaveza preduzetnika. Takođe, dugovanja koja nastanu do samog momenta brisanja ćete platiti naknadno, ukoliko ne izvršite avansnu uplatu pre brisanja. 

2. Zaposleni (ako ih imate)
Ako radnja ima zaposlene, potrebno je:

• Doneti odluku o prestanku potrebe za radom;
• Sprovesti zakonit prestanak radnog odnosa;
• Obračunati zarade i eventualne naknade.

Ovo je važno uraditi pre formalnog brisanja iz APR-a. Brisanje radnje će faktički prekinuti radni odnos, ali vi ćete i kao fizičko lice biti dužni za neisplaćene zarade, otpremnine pa i naknade štete zaposlenima zbog nezakonitog postupka. Zato je važno regulisati radne odnose pre zatvaranja. 

3. Ugovori sa klijentima i partnerima
Proverite:

• Postoje li aktivni ugovori;
• Obaveze prema dobavljačima;
• Potraživanja koja još nisu naplaćena.

Zatvaranje radnje ne znači automatski da su ugovori prestali – obaveze mogu opstati i nakon brisanja iz APR.

Postupak u APR-u: Formalno zatvaranje radnje

Formalni prestanak rada započinje podnošenjem registracione prijave za brisanje preduzetnika Agenciji za privredne registre (APR).

U prijavi se navodi:

• Datum prestanka obavljanja delatnosti;
• Osnov za prestanak (odluka preduzetnika).

Uz prijavu se plaća propisana taksa.

APR nakon obrade donosi rešenje o brisanju preduzetnika iz registra.

Dan brisanja je formalni datum prestanka poslovanja i on se uglavnom poklapa sa datumom prestanka obavljanja delatnosti koji je preduzetnik naveo u prijavi.

Mnogi ovde pomisle da je postupak završen. U stvarnosti, tek počinje administrativni deo.

Šta sledi nakon rešenja APR-a?

1. Poreska uprava

Nakon brisanja iz APR-a, potrebno je:

• Podneti poreske prijave do dana prestanka;
• Izvršiti završni obračun poreza i doprinosa;
• Regulisati PDV obaveze (ako ste u sistemu PDV-a).

U nekim slučajevima Poreska uprava može tražiti dodatnu dokumentaciju ili kontrolu.

Važno je napomenuti da čak i ako nema dugovanja, prijave se moraju podneti.

2. Knjigovodstvo i završni obračuni

Ako vodite poslovne knjige, potrebno je:

• Zaključiti knjige;
• Evidentirati završno stanje;
• Arhivirati dokumentaciju.

Dokumentacija se mora čuvati zakonom propisani broj godina, i nakon zatvaranja radnje.

3. Banka

Potrebno je:

• Zatvoriti poslovni račun;
• Izmiriti eventualne naknade;
• Proveriti trajne naloge.

Račun se ne zatvara automatski brisanjem iz APR-a i mogu vas neprijatno iznenaditi obaveštenja o dugovanjima. 

4. Fiskalna kasa (ako postoji)

Ako radnja koristi fiskalnu kasu:

• Potrebno je sprovesti proceduru odjave;
• Evidentirati prestanak korišćenja.

5. Lokalni porezi i takse

Ne zaboravite:

• Komunalne takse;
• Obaveze iz ugovora o zakupu poslovnog prostora;
• Lokalne naknade.

Ove obaveze često nisu povezane direktno sa APR-om, ali mogu ostati aktivne dok ne dostavite dokaze da je preduzetnička radnja obrisana.

Ako radnja ima zaposlene

Kako smo gore pomenuli, ako radnja ima zaposlene, zatvaranje radnje povlači i obavezu zakonitog prestanka radnog odnosa.

To uključuje:

• Donošenje odgovarajuće odluke o prestanku potrebe za radom;
• Poštovanje zakonskih rokova za otkazivanje ugovora o radu;
• Obračun zarada i naknada;
• Odjavu zaposlenih sa osiguranja.

Nezakonit prestanak može dovesti do radnog spora i naknade štete, čak i nakon zatvaranja radnje, jer se polazi od toga da se obavljanje delatnosti ne prekida neplanirano i da je poslodavac imao dovoljno vremena da reši radne odnose pre brisanja. 

Takođe, pomenuli smo da će nekadašnji preduzetnik kao fizičko lice nastaviti da bude odgovoran za sve obaveze koje su nastale tokom obavljanja delatnosti, pa tako i za obaveze iz raskinutih radnih odnosa.

Da li odgovornost preduzetnika prestaje brisanjem radnje?

Nekadašnji preduzetnik neće rešiti svoje probleme nastale u vreme preduzetništva prostim brisanjem preduzetničke radnje. Naprotiv. Brisanje je jednostavno upravo iz razloga što će sve neregulisane stvari „ostati“ uz nekadašnjeg preduzetnika i kada on formalno izađe iz posla. 

Preduzetnik za obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom.

Zatvaranjem radnje:

• Dugovi ne nestaju;
• Poverioci i dalje mogu potraživati naplatu;
• Mogu se pokretati postupci i kasnije (do zastarelosti potraživanja).

Drugim rečima, zatvaranje radnje prekida poslovanje – ali ne briše odgovornost preduzetnika.

Česta pitanja o brisanju preduzetničke radnje

Koliko traje zatvaranje preduzetničke radnje?
Formalno brisanje u APR-u može biti brzo, ali administrativne obaveze nakon toga mogu trajati mesecima, zavisno od ažurnosti samog preduzetnika i kompleksnosti posla koji se obavljao.

Da li dugovi nestaju zatvaranjem radnje?
Ne. Preduzetnik i dalje odgovara za obaveze celokupnom ličnom imovinom.

Da li moram da zatvorim račun u banci?
Da. Račun se ne zatvara automatski.

Da li mogu ponovo da otvorim radnju kasnije?
Brisanje preduzetničke radnje ne sprečava ponovno registrovanje delatnosti. Važno je samo znati da nećete imati stari PIB i MB nego će novoregistrovani preduzetnik dobiti nove brojeve.

Šta je jednostavnije: mirovanje ili zatvaranje?
Ako planirate povratak u posao, mirovanje je daleko praktičnije. Ako nemate u planu povratak obavljanju delatnosti u dogledno vreme, zatvaranje je jasnije i konačno rešenje.

Zaključak

Zatvaranje preduzetničke radnje jeste relativno jednostavan postupak u formalnom smislu – ali u praksi zahteva više koraka nego što izgleda na prvi pogled.

APR je samo početak. Poreske obaveze, završni obračuni, zaposleni, računi i dokumentacija čine drugi deo procesa koji traje i nakon prestanka rada.

Zato je pre donošenja odluke korisno konsultovati knjigovođu ili pravnika, kako bi zatvaranje radnje zaista značilo kraj administrativnih obaveza, a ne početak novih problema.