Obavezni pravilnici kod poslodavca

U ovom tekstu razjasnićemo koji su to obavezni, a koji preporučeni, odnosno korisni pravilnici kod poslodavca.

Pravilnik o radu

Zakon o radu ne nalaže eksplicitno da poslodavci u Srbiji moraju imati Pravilnik o radu, niti koji je minimalan broj zaposlenih za ovu obavezu.

Ipak, praktično je za svakog poslodavca koji ima više zaposlenih da donese taj svoj tzv. opšti akt, pre svega kako bi uredio odnose u svojoj firmi – pravila ponašanja, hijerarhiju, prava i obaveze zaposlenih.

Ukratko, Pravilnikom o radu se firma uređuje kao organizacija.

Šta bi bilo korisno urediti Pravilnikom o radu?

Pravilnikom o radu poslodavac bliže uređuje:

• Koje su i kakve radne obaveze kod njega (obaveze obavljanja posla, ponašanje prema drugim zaposlenima i odnos prema klijentima itd.);
• Šta sve podrazumeva radna disciplina (dostavljanje potvrda o sprečenosti za rad, zabrana dolaska na rad pod dejstvom alkohola i drugih opojnih sredstava, odbijanje da dostavlja redovna lekarska uverenja ukoliko su ona neophodna za to radno mesto, govor mržnje i diskriminacija zaposlenih i poslovnih partnera, dress code, prigodna komunikacija između zaposlenih i prema klijentima i dobavljačima);
• Zarada – osnovna, uvećana, kriterijumi za deo zarade po učinku, naknade zarade, rokovi za isplatu zarade;
• Troškove na koje zaposleni ima prava – visina naknade za prevoz na posao i nazad, naknada za topli obrok, regres, naknada za troškove službenog putovanja, rokove za isplatu troškova;
• Druga primanja na koja zaposleni radnik ima prava – jubilarne nagrade, otpremnina za penziju, solidarne pomoći, budžet za poklone deci zaposlenih;
• Pravila o zabrani konkurencije;
• Preciziranje šta je poslovna tajna;
• Radno vreme (redovno, skraćeno, prekovremeno), pauze i odmori, plaćena odsustva, rad u smenama, evidencija radnog vremena;
• Otkazni rokovi.

Pravilnik o radu donosi preduzetnik ili ovlašćeno lice u DOO (direktor ili lice koje on ovlasti).

Vrlo je važna karakteristika Pravilnika o radu da poslodavac njime može dati veća prava i povoljnije uslove rada od onih utvrđenih zakonom (npr. dodatni dani godišnjeg odmora, nagrade, bonusi, troškovi).

Ali, ukoliko bi poslodavac Pravilnikom o radu smanjio prava ili utvrdio nepovoljnije uslove rada od onih koje nalaže Zakon o radu (npr. godišnji odmor manje od 20 dana), takva odredba bila bi ništava, i primenila bi se zakonska odredba za konkretnu situaciju.

Pravilnik o radu stupa na snagu 8. dana od objavljivanja na oglasnoj tabli poslodavca.

Napomena: Pravilnik o radu ne zamenjuje ugovor o radu, on ga samo dopunjuje.

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova

Zakon o radu nalaže da svi poslodavci sa više od 10 zaposlenih imaju Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova. Oni sa manjim brojem zaposlenih nisu u obavezi da imaju ovaj pravilnik.

Njegova forma nije stroga i nije neophodno angažovanje firme specijalizovane za njegovo sastavljanje. Poslodavac ga može sastaviti i sam u slobodnoj formi.

Dovoljno je da u njega navede sve ono što Zakon o radu zahteva, a to je:

• Koji su organizacioni delovi kod poslodavca (npr. proizvodnja, prodaja, marketing, logistika);
• Naziv i opis poslova (detaljno navođenje svih radnih obaveza vezanih sa određeno radno mesto);
• Vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja;
• Drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima (npr. sanitarna ispravnost, sertifikati – recimo, profesionalno baratanje određenim stranim jezikom, potvrde – npr. o položenom pravosudnom ispitu, o neosuđivanosti…);
• A može i broj izvršilaca.

Deo sa brojem izvršilaca ćemo posebno objasniti. Zakon eksplicitno kaže „može i broj izvršilaca“, što je zgodna opcija za poslodavce koji na određenim pozicijama povećavaju ili smanjuju broj izvršilaca. Stoga, ukoliko ne navedu tačan broj izvršilaca, nisu ni u obavezi da stalno usklađuju pravilnik sa tim.

Međutim, ukoliko poslodavac smanjuje broj izvršilaca po osnovu tehnološkog viška, on je u obavezi da i u samom Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji ukine određeno radno mesto ili uskladi broj izvršilaca sa faktičkim stanjem.

Dakle, bez obzira na to što Zakon o radu ne sadrži prekršajne odredbe za poslodavca koji ima više od deset zaposlenih, a ne postupi po obavezi donošenja Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji, poslodavac može snositi posledice prilikom utvrđivanja zaposlenih tehnološkim viškom.

Naime, u inspekcijskom nadzoru, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona i podzakonskog akta.

Stoga je svakako preporuka za poslodavce da imaju ovaj pravilnik. Njega donosi preduzetnik ili direktor, odnosno drugo ovlašćeno lice, a stupa na snagu 8. dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli poslodavca.

Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu

Ovaj Pravilnik je zapravo opšti akt na teritoriji Republike Srbije i svi poslodavci u obavezi su da poštuju  njegove odredbe. Ukratko, u pitanju je pravilnik o sprečavanju tzv. mobinga u najširem smislu.

Suština ovog pravilnika je odgovornost poslodavca da stvori uslove za nesmetan rad svih zaposlenih u prijatnoj i bezbednoj radnoj atmosferi i spreči svaki oblik zlostavljanja na radu.

U isto vreme, zaposleni treba da nastoji da se prema drugim zaposlenima i poslodavcu ponaša sa dostojanstvom, poštovanjem i uvažavanjem i da aktivno brine o sprečavanju zlostavljanja na radu.

U celosti ga možete pročitati ovde.

Ono što je veoma značajno za poslodavce jeste da pre stupanja na rad svakom novozaposlenom dostave Obaveštenje o zabrani vršenja zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja na radu i zloupotrebi prava na zaštitu od takvog ponašanja, koje iz naše baze možete besplatno preuzeti ovde.

Pravilnik iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Poslodavci sa do 10 zaposlenih nisu u obavezi da donose Pravilnik o pravima, obavezama i odgovornostima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Dovoljno je da to urede ugovorima o radu.

Poslodavci sa više od 10 zaposlenih u obavezi su da imaju svoj interni pravilnik kojima će urediti poslovanje na način da se ono obavlja bezbedno za sve učesnike i bez ugrožavanja zdravlja.

Svi poslodavci koji imaju zaposlene u obavezi su da donesu Akt o proceni rizika i to za sva radna mesta u radnoj okolini.

Akt o proceni rizika

Akt o proceni rizika je dokument koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu pravi razliku između poslodavaca koji imaju do 20 zaposlenih i koji se bave neproizvodnjom (delatnosti trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, ostalim uslužnim delatnostima) i onih sa više od 20 zaposlenih i bave se drugim delatnostima.

Dok poslodavci koji se bave neproizvodnjom i imaju do 20 zaposlenih mogu sami izraditi Akt o proceni rizika, svi ostali poslodavci u obavezi su da angažuju licenciranu agenciju za obavljanje tih poslova.

Napomena: Svi poslodavci imaju obavezu vođenja Evidencije o zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad, čiji obrazac možete preuzeti ovde.

Pravilnik o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja

Još jedan pravilnik koji je neophodan poslodavcima sa više od 10 zaposlenih je Pravilnik o unutrašnjem uzbunjivanju.

Imajući u vidu da uzbunjivanje podrazumeva:

• Otkrivanje informacije o kršenju propisa;
• Kršenju ljudskih prava;
• Vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno;
• Ppasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu;
• Kao i radi sprečavanja štete velikih razmera.

Smisao ovog Pravilnika je utvrđivanje načina na koji se vrši unutrašnje uzbunjivanje, obaveštavanje o tome ko je lice ovlašćeno za informisanje o uzbunjivanju i druga pitanja od značaja za unutrašnje uzbunjivanje kod poslodavca.

Ovaj dokument mora biti jasno istaknut kod poslodavca tako da svi zaposleni budu upoznati sa njim.

Pravilnik iz oblasti zaštite podataka o ličnosti

Poslodavci u Srbiji još uvek nemaju obavezu donošenja ovakvog pravilnika.

Sa druge strane, oni rukuju podacima lica koje zapošljavaju ili radno angažuju i u obavezi su da poštuju Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Stoga, kako bi se osiguralo da se obrađivanje i evidentiranje tih podataka vrši na zakonit način, preporučljivo je da poslodavci sami donesu pravilnik o zaštiti podataka o ličnosti.

Na taj način mogu urediti obrađivanje i čuvanje ličnih podataka osoba do čijih podataka dolaze (kandidati, zaposleni, bivši zaposleni, članovi porodice zaposlenih), na primer: ko dolazi u kontakt sa tim podacima, kako se oni fizički i digitalno čuvaju, u kom trenutku se brišu, itd, kao i to na koji način se dobija pristanak odnosno saglasnost za obradu tih podataka.