Povrede na radu i profesionalna oboljenja kod rada od kuće

Iako se rad od kuće u prethodnim godinama transformisao iz retke u uobičajenu pojavu, još uvek je s vremena na vreme osetljiva tema.

Glavna polemika vodi se oko pitanja da li je rad od kuće vrsta benefita za zaposlene ili strategija uštede za poslodavce.

Trenutne rasprave osciliraju između dva dijametralno suprotna stava: jedni tvrde da je produktivnost, ipak, veća u kancelariji, drugi ističu istraživanja koja pokazuju da su rezultati rada zaposlenih koji rade od kuće skočili 20-40-X%.

Ankete pokazuju da zaposleni najčešće favorizuju hibridni model rada, koji kombinuje prednosti rada od kuće i klasičnog radnog prostora.

Bilo kako bilo, rad na daljinu je sada već višegodišnja forma rada koja nema tendenciju potpunog ukidanja. A ako je već nešto redovno, red je da znamo i kako zakon reguliše tu pojavu, naročito u situacijama kada se dogodi povreda zaposlenog u radno vreme.

Napominjemo da se povrede na putu do posla i sa posla, u skladu sa zakonom, takođe, smatraju povredama na radu, a mi smo o tome pisali ovde.

Rad od kuće – regulativa u Srbiji

Zakon o radu predviđa da se radni odnos može zasnovati za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, i to kao rad na daljinu i rad od kuće.

Rad od kuće podrazumeva da zaposleni konstantno radi iz kuće, jer mu je tu poslodavac instalirao opremu za rad (kompjuter, opremu, sistem za tehničku podršku).

Ukoliko zaposleni može posao obavljati od kuće, ali i iz kafića, vikendice, co-working prostora, na putovanju – govorimo o radu na daljinu.

Zakon dodaje da bi ugovor o radu sa zaposlenim koji će raditi van prostorija poslodavca trebalo da reguliše:

• Radno vreme i norme rada;
• Načine kontrole rada i kvaliteta;
• Radnu opremu (nabavka, instalacija, održavanje);
• Pravila korišćenja radnih sredstava i naknade troškova;
• Ostale specifične naknade i pogodnosti;
• Dodatne specifičnosti konkretnog radnog mesta.

Odnosno, ukratko, ugovor detaljno propisuje prava, obaveze, opremu i uslove rada van kancelarije.

Zakon još naglašava i da osnovna zarada zaposlenog koji radi na daljinu ili od kuće ne sme biti niža od one koju ima zaposleni koji iste poslove obavlja iz kancelarije.

Takođe, zaposleni koji radi od kuće ili na daljinu obavezno ima svoj odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, kao i ostali zaposleni u skladu sa zakonom i pravilnikom o radu.

Radom od kuće odnosno na daljinu bavi se još i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.  On propisuje sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.

Međutim, ovaj zakon propisuje tek minimalne standarde bezbednosti i zdravlja na radu kod specifičnog rada od kuće i na daljinu.

Stoga se prava i obaveze zaposlenih koji rade od kuće moraju precizirati opštim aktom poslodavca (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu.

Od koristi poslodavcima može biti Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće, koji je pripremila Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, kao i Kontrolna lista za rad od kuće koja ide uz pomenuti vodič.

Obaveze poslodavca kod rada od kuće i na daljinu

Poslodavac ima nekoliko obaveza prema zaposlenima koji rade od kuće:

1. Poslodavci su dužni da obezbede potrebne uređaje i tehnologiju za obavljanje posla (računari, internet veza, specifičan softver);
2. Poslodavac je dužan da postavi svoje sisteme za praćenje rada i redovno komunicira sa zaposlenima, bilo putem e-maila, aplikacija za video-konferenciju ili drugih alata;
3. Poslodavac je odgovoran za obezbeđivanje adekvatnih uslova za rad od kuće, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Ovo znači da poslodavac treba da prepozna potencijalne rizike za zdravlje i bezbednost na radnom mestu kod radnika koji rade od kuće.

Obaveze zaposlenih kod rada od kuće i na daljinu

Zaposleni koji rade od kuće imaju sledeće obaveze:

1. Zaposleni treba da ispunjava svoje obaveze prema dogovorenim zadacima i rokovima, kao i radnu disciplinu, radno vreme, poverljivost podataka, poslovnu tajnu i slično;
2. Zaposleni su dužni da obezbede adekvatne uslove za rad od kuće u smislu da je prostor u kom rade čist i bezbedan, da su električne instalacije ispravne, da ima dovoljno svetlosti i vazduha i tako dalje.

Povreda na radu, a rad od kuće

Ako je za zaposlenog njegova kuća radni prostor, on se hipotetički može povrediti isto kao i u kancelarijskom prostoru. To je činjenica.

Ali, činjenica je i da je to u kućnim uslovima dosta nejasno, da možda i nema svedoka, da nije jasna ni granica da li je nešto subjektivna odgovornost zaposlenog ili slučajnost koja bi se mogla dogoditi bilo gde.

Zato se svaka pojedinačna situacija, uostalom kao i kod svih drugih povreda na radu, posmatra uzimajući u obzir sve okolnosti.

Svakako bi na poslodavcu bila odgovornost da dokazuje da se zaposleni ne bi povredio da se ponašao u skladu sa Pravilnikom o radu. Zato je pravilnik toliko značajan.

Možda češća pojava od povrede na radu kod rada od kuće može biti profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom.

Povrede na radu od kuće u praksi

U Srbiji još uvek nema bogate prakse prijavljivanja povreda na radu od kuće. Za to postoje tri razloga:

1. Od kuće se i generalno rade poslovi koji nose manji rizik od povrede;
2. Iako svi već poznajemo nekoga ko radi isključivo od kuće ili hibridno, još uvek je to relativno retka pojava;
3. Usled nedostatka propisa i širenja svesti da je rad od kuće u smislu bezbednosti na radu poistovećen sa radom iz poslovnog prostora poslodavca – čak i da su se povredili na način da se moglo smatrati povredom na radu – zaposleni za to ne znaju, pa i ne prijavljuju svojim poslodavcima povredu, nego otvore bolovanje ili slično.

Sa druge strane, društva u kojima je ovakva vrsta rada zaživela masovno još pre same epidemije Covida 19, a nakon toga su gotovo sve delatnosti koje mogu da se obave van ustanove ili organizacije prešle na samo rad na daljinu, imaju mnogo više iskustva i sa povredama na radu na daljinu i od kuće.

Na globalnom nivou, kada se radi o povredama na radu od kuće, najčešće prijavljene situacije povreda na radu i profesionalnih oboljenja uključuju:

• Bolovi u leđima i vratu usled neadekvatnog nameštaja;
• Sindrom karpalnog tunela zbog nepravilnog položaja ruku pri radu na računaru;
• Povrede nastale na putu do druge prostorije u kući tokom radnog vremena;
• Padovi na mokrim ili klizavim podovima;
• Električni udari;
• Povrede povezane sa neispravnom računarskom opremom;
• Povrede nastale tokom kratkih pauza;
• Incidenti koji se dogode dok zaposleni obavlja lične potrebe;
• Burn-out sindrom;
• Psihički problemi usled izolacije odnosno nedostatka neposredne komunikacije sa kolegama.

Kao što smo već napomenuli, sve i da ima mnogo ovakvih prijava i kod nas, svaka prijava zavisi od specifičnih okolnosti i dokaza o direktnoj vezi sa radnim zadacima, pa i od ponašanja zaposlenog koji je zadobio povredu ili profesionalno oboljenje.

Utvrđivanje povrede na radu od kuće

Sama procedura utvrđivanja povrede na radu ili profesionalnog oboljenja izgleda ovako:

1. Da bi povrede bile priznate, mora postojati direktna veza između povrede i obavljanja radnih zadataka. Na primer, da se povreda dogodi prilikom sedenja za radnim stolom ili korišćenja računarske opreme koju je obezbedio poslodavac;
2. Zaposleni je dužan da bez odlaganja prijavi povredu poslodavcu;
3. Potrebno je dokumentovati okolnosti povrede: fotografije, medicinski izveštaji, svedoci koji mogu potvrditi da se povrede desila tokom rada;
4. Poslodavac je u obavezi da popuni Izveštaj o povredi na radu.

Nadoknada za zaposlenog u slučaju povrede na radu

Kada se zaposleni povredi na radu, on po samom zakonu ima pravo na naknadu u visini od 100% svoje prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Opet, u zavisnosti od okolnosti slučaja, ponekad je poslodavac dužan da nadoknadi ne samo zaradu stoprocentno, nego i nematerijalnu štetu koja se dogodila zaposlenom u radno vreme i u vezi sa radom.

Ukoliko se povreda ne može podvesti kao povreda na radu, zaposleni će primiti naknadu u visini od 65%.

Tanka linija između radnog i privatnog vremena kod rada od kuće

Kod rada od kuće, samim tim što je zaposleni u svom privatnom prostoru, prepliću se privatne aktivnosti sa radnim.

Na primer, ukoliko se povreda dogodi na pauzi, ona se smatra povredom na radu u smislu da imate pravo na 100% naknade zarade, ali poslodavac neće biti dužan da nadoknađuje nematerijalnu štetu zbog te povrede ako ste se okliznuli ispred nekog lokala koji nije očistio sneg (nego morate tužiti vlasnika tog lokala).

Takođe, ako ste se, recimo, povredili na pijaci, a u toku radnog vremena, utvrđivaće se da li je ta pijaca sasvim blizu vaše kuće, pa možete da odete do nje po sveže voće i vratite se u okviru pauze, ili ste se vozili autom 20 minuta do nje i svakako ne biste sve završili u toku pauze. Dakle, odgovor uvek leži u činjenicama i okolnostima.

Zaključak

Rad od kuće i rad na daljinu donose nekoliko ključnih problema u radnom pravu koje treba u narednom periodu rešiti:

1. Poslodavci imaju ograničenu mogućnost da prate da li zaposleni zaista obavlja svoje radne zadatke kada radi van kancelarije. Istovremeno, kada se radni prostor nalazi u domu zaposlenog, često dolazi do brisanja granica između radnog i slobodnog vremena, što dovodi i do toga da zaposleni provode mnogo neplaćenih sati radeći prekovremeno;
2. Pitanje ko snosi troškove koji nastaju radom od kuće (struja, internet, oprema) ugovori o radu po pravilu ne uređuju;
3. Posebno je problematično definisanje i dokazivanje povrede na radu i profesionalnih bolesti kada se rad obavlja u privatnom prostoru zaposlenog.

Bez jasne pravne regulative u ovoj oblasti, postoji rizik od zloupotreba sa obe strane.

Poslodavci mogu zloupotrebiti situaciju kroz prekomerno praćenje ili nerealna očekivanja, dok zaposleni mogu iskoristiti manjak nadzora za zanemarivanje radnih obaveza. Dok nema sistemskog regulisanja kroz zakone, ostaje na ugovorima o radu i pravilnicima da ovaj odnose urede tako da nijedna strana ne bude u nepravednom položaju.

Svakako se i aktom o proceni rizika, bez obzira što se rad odvija van prostorija poslodavca, može izvršiti procena rizika sa posebnom pažnjom na: radnu okolinu, opremu za rad sa ekranom, rizik od požara i mentalno zdravlje zaposlenih.

I na kraju, neophodno je da poslodavac redovno organizuje obuku za zaposlene, kao i da dostavlja informacije i instrukcije u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu.