Prava trudnica i porodilja: vodič za poslodavce

Poslodavci generalno ne vole odsustva, naročito trudnička i porodiljska, jer im ona deluju dugačka i organizaciono neizvesna. 

Zaposleni se plaše gubitka posla i finansijske neizvesnosti. 

Zbog toga su trudnoća i roditeljstvo vrlo osetljive teme u kontekstu radnih odnosa.

Pitanja su brojna:

Koliko je “fer” da zaposleni radi kod poslodavca pre materinstva? Kada i kako zaposlena mora da obavesti poslodavca o trudnoći? Da li sme da radi noću? Može li da dobije otkaz? Kako se obračunava porodiljsko? Koje su obaveze poslodavca tokom odsustva?

U ovom tekstu donosimo jasan pregled obaveza poslodavaca i prava trudnica i porodilja prema važećim propisima.

Obaveštavanje poslodavca o trudnoći

Prva dilema sa kojom se trudnica suočava jeste kada i kako obavestiti poslodavca o trudnoći. Zakon ne propisuje konkretan rok u kome zaposlena mora da obavesti poslodavca, ali iz praktičnih razloga, preporučuje se da to učini što pre.

Zašto je važno obavestiti poslodavca na vreme?

Čim poslodavac sazna za trudnoću, zaposlena automatski stiče posebna prava i zaštitu. To znači da poslodavac mora da prilagodi uslove rada, ne sme da je rasporedi na štetne poslove niti da joj da otkaz. Poslodavac nije dužan da pruža posebnu zaštitu trudnici dok ne sazna da je ona u drugom stanju. 

Kako dokazati trudnoću?

Zaposlena dostavlja lekarski nalaz ili potvrdu ginekologa koja potvrđuje trudnoću. Ovaj dokument poslodavac čuva u dosijeu zaposlene kao osnov za primenu posebnih zaštitnih mera.

Posebna zaštita trudnica na radu

Od trenutka kada poslodavac sazna za trudnoću, zaposlena uživa pojačanu zaštitu koja se ogleda u više aspekata.

Trudnica ne sme biti raspoređena na poslove koji bi mogli ugroziti njeno zdravlje ili zdravlje nerođenog deteta. To uključuje:

• Rad sa hemikalijama, toksičnim materijama ili radijacijom;
• Teški fizički poslovi (podizanje teških predmeta);
• Rad na visini ili u otežanim klimatskim uslovima;
• Rad u bučnoj sredini ili sa vibracijama.

Takođe, trudnica ne može biti raspoređena za: 

• Noćni rad (između 22h i 6h);
• Prekovremeni rad, ukoliko bi to, po oceni lekara, ugrozilo njeno ili zdravlje deteta. 

Ako trudnica radi na nekom od ovih poslova, poslodavac je dužan da je premesti na drugo odgovarajuće radno mesto koje je bezbedno za nju i bebu. Ukoliko takve pozicije nema – poslodavac nju upućuje na plaćeno odsustvo. 

Pravo na odsustvo radi lekarske kontrole

Trudnica ima pravo na plaćeno odsustvo za odlazak na redovne lekarske preglede i kontrole tokom trudnoće. Ovo odsustvo se ne odbija od godišnjeg odmora niti se smatra bolovanjem. 

Preporuka je da trudnica poslodavcu dostavi potvrdu o zakazanom pregledu ili, nakon pregleda, potvrdu da je bila kod lekara.

Zaštita od otkaza

Zakon ističe da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu trudnici, porodilji niti majci (i ocu) koja odsustvuje zbog nege deteta, do isteka tog odsustva. 

Naročito ističemo da se i ugovori o radu na određeno vreme – koji bi isticali u toku odsustva – po sili zakona produžuju do isteka tog odsustva. 

Šta ako poslodavac pokuša da da otkaz?

Ako poslodavac, ipak, da otkaz trudnici, taj otkaz je ništav i nema pravno dejstvo. Trudnica može da se:

• Obrati inspekciji rada koja će hitno intervenisati;
• Tuži poslodavca za nezakonit otkaz i zahteva naknadu štete.

Sudovi izuzetno strogo tretiraju poslodavce koji pokušaju da otkazaju trudnicama, a kazne mogu biti visoke.

U praksi postoje retki izuzeci zbog kojih se ugovor trudnici/porodilji, ipak, može dati, a to je kada: 

• Firma ulazi u stečaj ili likvidaciju; ili
• Postoji krivična odgovornost zaposlene, odnosno dugotrajna kazna zatvora, utvrđena pravosnažnom sudskom presudom.

Čak i u navedenim situacijama, postupak mora biti vođen krajnje pažljivo i uz poštovanje svih procedura. 

Vrste bolovanja tokom trudnoće

Obično bolovanje: Ako trudnica oboli od nečeg što nije direktno povezano sa trudnoćom (grip, prehlada, povrede), ona ide na obično bolovanje, odnosno privremenu sprečenost za rad koji se isplaćuje kao i svako drugo bolovanje. U praksi, vrlo retko trudnice koriste ovo bolovanje, već lekari predostrožnosti radi propisuju privremenu sprečenost za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće

Održavanje trudnoće: Ako postoje medicinski razlozi povezani sa trudnoćom (rizik od pobačaja, visok pritisak, gestacijski dijabetes, itd.), lekar će propisati bolovanje sa dijagnozom koja se odnosi na komplikovanu trudnoću. Prvih 30 dana ovakvog bolovanja u iznosu od 100% zarade nadoknađuje poslodavac iz svojih sredstava, dok se od 31. dana naknada isplaćuje iz fonda RFZO. 

Porodiljsko odsustvo

Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza lekara najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Dakle, porodiljsko odsustvu traje otprilike 4-4.5 meseca. 

Po isteku porodiljskog odsustva, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Međutim, to pravo ne mora nužno koristiti majka, njega može koristiti i otac. 

Dakle, žena koja se porodila mora biti na porodiljskom do 3 meseca nakon porođaja, a nakon toga se može vratiti na redovan rad kod poslodavca. 

Naknada zarade tokom porodiljskog odsustva

Tokom porodiljskog odsustva, majka ne prima zaradu od poslodavca, već naknadu od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Naknada iznosi 100% prosečne zarade iz prethodnih 18 meseci (ili kraćeg perioda ako je radila kraće). Ova naknada ne tereti poslodavca – isplaćuje je država.

Da bi ostvarila pravo na naknadu, majka mora da podnese zahtev za porodiljsko odsustvo Fondu, uz sledeću dokumentaciju:

• Izvod iz matične knjige rođenih;
• Potvrda o trudnoći/porođaju;
• Potvrda poslodavca o vrsti radnog odnosa i zaradi.

Roditeljsko odsustvo za očeve

Otac deteta, takođe, ima prava na odsustvo. Zakon predviđa da otac može da koristi:

• Plaćeno odsustvo do 5 radnih dana usled porođaja supruge (ovo je posebno pravo oca, ne uzima se iz majčinog odsustva);
• Odsustvo radi nege deteta umesto majke – posle navršena 3 meseca od porođaja, roditelji mogu da se dogovore da otac nastavi da koristi odsustvo radi nege deteta (do ukupno 365 dana od otpočinjana porodiljskog) umesto majke. 

Ako otac preuzme korišćenje porodiljskog odsustva, on dobija naknadu na isti način kao i majka.

Povratak na posao: obaveze poslodavca

Po povratku na rad, poslodavac je dužan da vrati porodilju na njeno pređašnje radno mesto ili, ako to mesto više ne postoji – ponudi drugo odgovarajuće, bez smanjenja zarade.

Dodatno:

• Zabranjeno je diskriminisati je pri napredovanju;
• Zabranjeno je smanjivati zaradu;
• Zabranjeno je raspoređivati je na noćni rad ili prekovremeni rad.

Status za vreme porodiljskog odsustva

Bitno je razumeti da porodiljsko odsustvo nije prekid radnog odnosa. Za vreme odsustva:

• Radni odnos ostaje aktivan;
• Radno iskustvo se uračunava u staž;
• Zdravstveno i penzijsko osiguranje su aktivni;
• Zaposlena zadržava sva prava kao da aktivno radi.

Poslodavac ne može majci koja je na porodiljskom odsustvu da:

• Otkaže ugovor;
• Izmeni uslove rada bez njene saglasnosti;
• Traži od nje da dolazi na posao ili obavlja poslove;
• Smanji zaradu ili ukine beneficije.

Obaveze poslodavca

Poslodavci imaju jasno definisane obaveze prema trudnicama i porodiljama:

• 1. Prilagoditi uslove rada. Čim sazna za trudnoću, poslodavac mora odmah proceniti rizike i prilagoditi radno mesto;

• 2. Obezbediti zamenu. Ako zaposlena ide na porodiljsko odsustvo, poslodavac može angažovati zamenu na određeno vreme (ugovor o radu na određeno vreme dok traje odsustvo);

• 3. Čuvati radno mesto. Poslodavac mora da sačuva radno mesto za majku koja se vraća sa odsustva. Ne može da je premesti na lošije radno mesto ili degradira;

• 4. Omogućiti povratak. Kada se majka vrati, mora je vratiti na isto ili odgovarajuće radno mesto sa istim uslovima;

• 5. Ne diskriminisati. Ne sme praviti razliku u tretmanu između zaposlenih koje su na porodiljskom odsustvu i onih koje nisu;

Posledice kršenja prava

Poslodavci koji krše prava trudnica i porodilja izlažu se ozbiljnim posledicama:

Novčane kazne:

• Za pravno lice: od 800.000 do 2.000.000 dinara;
• Za preduzetnike: od 300.000 do 500.000 dinara.

Sudski sporovi:

1. Trudnica/porodilja može tužiti poslodavca za diskriminaciju;
2. Može zahtevati poništenje otkaza i povratak na posao;
3. Može zahtevati naknadu štete (materijalne i nematerijalne).

Inspektorat rada će sprovesti:

1. Hitne inspekcijske kontrole;
2. Može izreći zabranu rada do otklanjanja nepravilnosti;
3. Javno objavljivanje prekršaja.

Korisni saveti za trudnice:

1. Obavestite poslodavca o trudnoći čim je moguće ;
2. Dokumentujte sve komunikacije (email, pisma);
3. Čuvajte sve medicinske nalaze i potvrde;
4. Ako osećate da vam se krše prava, odmah se obratite advokatu ili inspekciji rada;
5. Upoznajte se sa svojim pravima još i pre trudnoće.

Korisni saveti za poslodavce:

1. Edukujte se o pravima trudnica;
2. Čim saznate za trudnoću, procenite rizike na radnom mestu;
3. Dokumentujte sve promene uslova rada;
4. Budite fleksibilni i razumni;
5. Za sve odluke konsultujte pravnika.

Zaključak

Zakoni u Srbiji su relativno dobro zaštitili prava trudnica i porodilja. 

Problem u praksi može nastati usled nedoslednog sprovođenja zakona: 

• Zaposleni najčešće ne znaju svoja prava;
• Poslodavci ne znaju ili ne žele da poštuju prava zaposlenih.

Za zaposlene žene, neophodna je edukacija, upoznavanje sa pravima i aktivno insistiranje na njima. 

Za poslodavce, važno je da razumeju da poštovanje ovih prava nije samo zakonska obaveza već investicija u dugoročno kvalitetan odnos sa zaposlenom koja će se vratiti motivisana i lojalna nakon što postane majka.