Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu: Da li je odložena obaveza osiguranja zaposlenih?

Agenti osiguranja ovih dana, češće nego inače, šalju mejlove poslodavcima iz baze Agencije za privredne registre, podsećajući na:

• Stupanje na snagu odredbi Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu;
• Da je obavezno osiguranje svih zaposlenih;
• Da će inspekcije proveravati usklađenost od početka juna 2025. godine;
• Da su kazne izuzetno visoke;
• I na kraju ponude svoju povoljnu polisu i propratne proizvode.

Ako vas ovo iznenadi ili zabrine, pa ukucate u Google da proverite jeste li ste vi zaista već u prekršaju, jer se niste uskladili sa pomenutim zakonom, naići ćete na neke drugačije, pa i sasvim suprotne naslove u smislu:

Odložene obaveze poslodavaca do Nove godine

a pošto nijedan od ovih navoda nije sasvim tačan, hajdemo ispočetka.

Kada stupa na snagu novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu?

Zakon o bezbednosti i zdravlju, koji je, između ostalog, doneo izmene u oblasti osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti i donošenja akta o proceni rizika, stupio je na snagu 07.05.2023. godine.

Isti Zakon je poslodavcima ostavio dve godine od dana stupanja na snagu da se usklade sa pomenutim odredbama, što bi bilo do 07.05.2025. godine.

Naravno, Zakon nije sprečavao, štaviše, bilo je poželjno da poslodavci i pre ostavljenog roka usklade svoje poslovanje sa njim. Pre pomenutog roka jedino nema osnova za prekršajno kažnjavanje poslodavaca kaznama u rasponu od 1.000.000 do 2.000.000 za pravna lica i nešto nižim za preduzetnike, odgovorna lica u pravnom licu i fizička lica koja nekoga radno angažuju.

Koje odredbe su nove u Zakonu?

U ovom tekstu konkretno se bavimo obavezama poslodavca da osiguraju svoje zaposlene od profesionalnog oboljenja i povreda na radu, kao i donošenjem akta o proceni rizika.

Šta Zakon kaže:

Procena rizika

Član 16

Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj sredini i da utvrdi način, mere i rokove za otklanjanje ili smanjenje rizika na najmanju moguću meru.

(…)

Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini propisuje ministar nadležan za poslove rada.

Osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti

Član 67

Poslodavac je dužan da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete.

Finansijska sredstva za osiguranje iz stava 1. ovog člana padaju na teret poslodavca.

Uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti zaposlenih uređuju se zakonom.

Kada se ove odredbe primenjuju?

Biznis portali preneli su vest da se primena odredbi Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu odlaže do 01.01.2026. godine.

Time je poslodavcima ostavljen duži rok za organizaciona i finansijska prilagođavanja.

Međutim, kada pažljivo pročitate vest, a i pravilnike kojima se ta vest obrazlaže, videćete da nije odložena primena baš svih odredbi.

Tačno je da su poslodavci preko svojih predstavnika zatražili duži rok za usklađivanje sa svim novim obavezama koje nisu ni male, ni jednostavne naročito za mala i srednja preduzeća.

Stoga, primena četiri pravilnika koje je donelo Ministarstvo (Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na visini, Pravilnik o postupku pregleda i provere opreme za rad i pregleda i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija i ispitivanja uslova radne sredine, Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini, Pravilnik o načinu vođenja i rokovima čuvanja evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu) odložena do 01.01.2026. godine.

Odredbe o obaveznom osiguranju zaposlenih

Što se obaveznog osiguranja zaposlenih od profesionalnih oboljenja i povreda na radu tiče, Zakon kaže: Uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti zaposlenih uređuju se zakonom.

Pretpostavka je bila da će taj zakon, koji uređuje uslove i postupke, biti donet do 7. maja 2026. kada bi odredbe stupile na snagu. Međutim, zakon nije donesen.

A kada nema jasnog zakona, slede razna tumačenja:

Dok jedni tvrde da se taj član uopšte ne može nikako sprovesti bez novog zakona koji bi, zapravo, objasnio način sprovođena, argument drugih je da – kad nemate novi zakon, primenjujete stari.

Taj stari zakon je aktuelni Zakon o osiguranju koji kaže:

Osiguranje imovine i lica je dobrovoljno;

Osiguranje imovine i lica je obavezno samo u slučajevima propisanim zakonom.

Treći, uglavnom osiguravajuće kuće, tvrde da nema jačeg argumenta od člana 101. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu koji predviđa raspon kazni za poslodavce koji nisu osigurali svoje zaposlene od slučaja povreda na radu i profesionalnih bolesti.

Ko su poslodavci u smislu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu?

Kada kaže “zaposleni”, Zakon misli na fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad (dakle, po ugovoru o delu, privremenim i povremenim poslovima…) ili se osposobljava za rad kod poslodavca (praktikant, pripravnik), osim lica koje obavlja poslove kućnog pomoćnog osoblja kod poslodavca.

Zakon razlikuje preduzetnika koji samostalno obavlja bilo koju privrednu delatnost i ne zapošljava druga lica (osim sebe) i preduzetnike koji radno angažuju druga lica. Preduzetnik koji je samozaposlen, kao i nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva – nisu poslodavci u smislu ovog zakona.

Samozaposleni preduzetnici, bilo da se paušano oporezuju ili su na ličnoj zaradi ili oporezivoj dobiti, nemaju niti obavezu donošenja akta o proceni rizika, niti osiguravanja samih sebe od profesionalnih bolesti ili povreda na radu. Njihova je jedina obaveza da poznaju pravila bezbednosti na radu i da ih se pridržavaju, kako ne bi ugrozili ni sebe ni druge.

Poslodavci su:

• Pravna lica koja zapošljavaju ili radno angažuju;
• Preduzetnici koji zapošljavaju ili radno angažuju;
• Fizička lica koja zapošljavaju ili radno anagažuju (osim za poslove u domaćinstvu ili porodičnom gazdinstvu).

Poslodavci, koji zapošljavaju ili radno angažuju barem jedno lice imaju obavezu donošenja akta o proceni rizika usklađenog sa odredbama Pravilnika do 1. januara 2026. godine.

Isti ovi poslodavci, imaju obavezu osiguravanja zaposlenih od profesionalnih bolesti i povreda na radu – s tim što njihova obaveza nije ni odložena, niti konkretizovana novim zakonom.

Šta bi bio zaključak?

Kao što smo gore pomenuli, s jedne strane imamo čak tri različita tumačenje da li poslodavci moraju ili ne moraju da obavezno osiguraju svoje zaposlene od profesionalnih bolesti i povreda na radu, dok sa druge nemamo nikakvo zvanično odlaganje primene ove odredbe.

Dalje, treba uzeti u obzir da polise osiguranja nisu previše skupe, a u svakom slučaju su veoma korisne, jer je obveznik naknade štete od povrede na radu ili profesionalne bolesti uvek poslodavac.

I, naravno, ne treba zaboraviti na kaznene odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koje se zaista kreću visoko.

Imajući sve ovo u vidu, zaključivanje polisa osiguranja zaposlenih, bez obzira na trenutne nejasnoće u tumačenju zakona, bila bi svakako pametna i odgovorna prevencija.