Koje su najinovativnije zemlje u 2021. godini i zašto?

Inovativnost je jedna od ključnih tema današnjice, a Bloomberg Indeks Inovativnosti, kako navodi Business Insider, godinama unazad rangira zemlje sveta po unapred zacrtanim kriterijumima, kao što su: ulaganja u istraživanja i razvoj, kvalititet visokog obrazovanja, količina patenata, proizvodni kapaciteti, produktivnost i brojnost visoko tehnoloških javnih kompanija.

Početkom 2020. godine za najinovativniju zemlju proglašena je Nemačka, čime je privremeno, nakon šest godina, Južna Koreja izgubila vodeću poziciju. Ove godine situacija se promenila i Južna Koreja opet je vodeća na listi najinovativnijih zemalja sveta. SAD su, nakon prošlogodišnjeg devetog mesta, ovog puta ispale s top 10 liste, gde dominiraju Azija (Južna Koreja na prvom, Singapur na drugom i Izrael na sedmom mestu) i Evropa (na vrhu liste su redom i Švajcarska, Nemačka, Švedska, Danska, Finska, Holandija i Austrija).

Značaj inovacije i digitalizacije postao je posebno očigledan u godini Kovid-19 krize, kada je bilo neophodno da se prevaziđu brojne teškoće, ali i kada raste svest o opasnostima koje nose klimatske promene. Treba imati u vidu da je veliki broj podataka za indeks sakupljan pre izbijanja pandemije, ali su se visoko rangirane zemlje, poput Južne Koreje, Nemačke i Izraela, odlično snašle i dokazale da se ključ inovativnosti nalazi upravo u brzoj reakciji na nepredviđene okolnosti.

Faktori koji su odredili visoku poziciju zemalja

Južna Koreja je ove godine pojačala svoju aktivnost oko patenata, još više se fokusirala na istraživanje i razvoj, kao i na proizvodnju. Zemlja ima dosta tehnoloških kompanija, a sami ističu kako nemaju prirodne resurse, te mogu da se oslone samo na svoje mozgove. Pored toga, stalni napredak Kine služi kao dodatna motivacija za Korejce, ne samo da ostanu u igri, već i da se izbore za vodeću poziciju među tehnološki naprednim zemljama.

Drugoplasirani azijski tehnološki gigant, Singapur, izdvojio je značajna sredstva da pomogne radnicima i kompanijama da implementiraju digitalnu tehnologiju, a visoko mesto na listi doneli su mu i izrazito kompetitivni univerziteti.

Švajcarska je skok na tabeli zabeležila zahvaljujući ulaganju u istraživanja, a posebno se ističu inovativnošću u finansijskoj i biološkoj tehnologiji.

Za razliku od ovih zemalja koje su napredovale, Nemačka je doživela pad i s prošlogodišnjeg prvog došla do četvrtog mesta. Posebno je zanimljivo to što su se i ranije javljala upozorenja da zemlja nema dovoljno obučene radnike, niti razvijenu strategiju za usvajanje tehnoloških rešenja najnovije generacije. Zemlja pripremljena za tehnološku bitku mora biti spremna na transformaciju poslovanja i digitalizaciju, redovno praćenje trendova, ali i pomeranje granica, koje je osnova inovativnosti. To važi i za pojedinačne kompanije koje mogu na osnovu ovih pokazatelja da donesu odluke o unapređenju poslovnih procesa pomoću digitalizacije i novih tehnoloških rešenja.

Što se tiče Kine i SAD, ranijih godina su se ove dve sile približavale jedna drugoj, ali su sada obe zabeležile pad. SAD su pretrpele poseban udar na visoko obrazovanje jer je Trampova administracija dodatno otežala upis stranim studentima, koji su tradicionalno doprinosili naučnim i tehnološkim smerovima. Za razliku od SAD koje lagano gube svoju nekada dominantnu poziciju, Kina je napredovala, posebno zbog velikog ulaganja ove zemlje u istraživanje i razvoj.

Na ovogodišnjoj listi Srbija je na 48. mestu, od inicijalno razmatranih 200 zemalja, a našla se iza svojih suseda Slovenije, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Hrvatske. Nadamo se da ćemo sledeće godine, uz jačanje podrške tehnološkim startapima koji bi mogli biti osnova budućeg ekonomskog razvoja naše zemlje, zabeležiti još bolji plasman i nastaviti u smeru inovacije i tehnološkog napretka.