Kako je Netflix rešio problem koji uopšte nije bio njihov?

Sun Cu, drevni kineski majstor strategije, u svojoj knjizi „Umeće ratovanja“ piše:

Najveće umeće nije uvek pobeđivati u bitkama. Najveće je – pobediti bez borbe.

Hiljadama godina kasnije, jedna američka tech kompanija dokazala je da ovo pravilo i dalje važi. Samo što su, umesto mačeva, koristili kablove, a umesto vojske – servere.

Ovo je priča o Netflixu, Fast.com-u i genijalnom manevru koji je porazio moćne internet provajdere.

Rat bez krvi: Šta se, zapravo, dogodilo?

Početkom 2010-ih, Netflix je eksplodirao. Ljudi su počeli da sve manje gledaju kablovsku televiziju i masovno prelazili na online streaming. U ovakvom okruženju Netflix platforma za filmove i serije počela je cveta. Njegov rast bio je rapidan pa je, u jednom trenutku, činio preko 30% celokupnog internet saobraćaja u Americi.

A onda je sve počelo da štuca. Video je seckao, kvalitet slike drastično opao, a filmovima je trebala „omanja večnost“ da se učitaju.

I šta su korisnici uradili? Okrivili Netflix, naravno.

Ali, prava istina je bila potpuno drugačija i mnogo dublja. Naime, internet provajderi, želeći da, po principu potražnje i ponude, iskoriste situaciju, tražili su od Netflixa da plati dodatne „takse“ kako bi njihovi korisnici mogli da gledaju filmove bez smetnji (što je, zapravo, već podrazumevao paket usluga koje je Netflix već plaćao). Budući da su naišli na kategoričko odbijanje, internet provajderi, kako priča kaže, odlučili su da povuku sledeći potez – tajno su počeli da usporavaju Netflix saobraćaj.

Netflix nije hteo da ćuti. U junu 2014. testirali su novu taktiku: nakon ulaska na njihov sajt, pojedinim korisnicima bi se pojavila poruka na ekranu – „Mreža Verizona je trenutno preopterećena. Prilagođavamo video za bolji prikaz.“

Bio je to direktan odgovor, bez ikakvih filtera i…

Naravno, Verizon je poludeo i zapretio tužbom. Međutim, iako je Netflix ukinuo spornu poruku, ona se već proširila među korisnicima. Crv sumnje se pojavio među ljudima i mnogi su počeli da se pitaju – da li je problem stvarno u Netflixu ili u mom provajderu?

Otvoreni sukob ne rešava ništa

Dok su korisnici besno tvitovali, a internet provajderi pisali saopštenja za javnost, Netflix je odlučio da ne ulazi u otvoreni rat i prekine da se raspravlja. Umesto toga, uradili su nešto briljantno i jednostavno. Nešto od čega se nije bilo moguće braniti – napravili su online alat po imenu Fast.com.

Bez reklama. Bez menija. Bez logovanja. Samo su postavili jedno dugme: Testiraj svoju Internet brzinu.

Klikneš. Pogledaš broj. Ako je nizak, znaš da nije do Netflixa. Nema skrivanja. Nema priče. Samo – broj.

Preko noći svi su prestali da krive Netflix za pružanje loše usluge.

Fast.com je delovao kao jedan mali dodatak koji je, eto, samo tu. U stvarnosti, bila je to PR nuklearna bomba.

Milioni ljudi su ga koristili svakog dana. Novinari su počeli da ga pominju u člancima. Regulatori su ga koristili kao argument, a internet provajderi ostali su bez opcija – morali su da prestanu sa usporavanjem saobraćaja ka Netflixu, jer su sada svi znali ko je kriv.

Rat je bio dobijen, i sve to bez ijednog saopštenja za medije.

Netflix nije napravio Fast.com da bi nešto prodao. Nisu ga monetizovali. Nisu ga iskoristili za promociju filmova. Napravili su ga da bi rekli istinu. A to je bilo dovoljno da ceo sistem krene da se menja.

Danas se na Fast.com sprovode milioni testova i dostupan je na više od 40 jezika, tiho ostajući jedno od najmoćnijih oružja koje je Netflix ikada stvorio. Većina kompanija pravi alate da bi nešto prodala. Netflix je napravio alat da bi nešto razotkrio. I baš to ga je učinilo istorijskim.