Renesansa offline ekonomije: Isključivanje je jedan od najvećih trendova 2026. godine

Ima tome više od 15 godina kada je Milan Stanković (vizionarski?) pevao „diskonektuj se s neta, odjavi se sa četa“ i ako pažljivo oslušnete društvena i tržišna dešavanja uvidećete signale da vreme te pesme tek dolazi. Ne mogu da se usudim da kažem da će je TikTok učiniti ponovo aktuelnom, ali isključivanje, odnosno uživanje u aktivnostima bez ekrana, mogao bi da bude jedan od najvećih trendova u 2026. godini.

Ukratko, posle godina u kojima su ekrani krali našu pažnju, ljudi se u slobodno vreme sve više okreću aktivnostima koje zahtevaju fokus i prisustvo, neki ponovo otkrivaju (a neki tek spoznaju) privlačnost offline aktivnosti. Korišćenje društvenih mreža je dostiglo vrhunac ili opada u velikom delu zapadnog sveta, a mlađe generacije eksperimentišu sa „glupim telefonima“, okupljanjima bez mobilnih (da ne kažem analogna druženja) i praktičnim hobijima u kojima angažuju ruke.

Više od decenije, ekrani su definisali ritam svakodnevnog života. Telefoni, tableti i laptopovi bili su naši stalni pratioci, svako malo su nas prekidali signalima za obaveštenja i naizmenično prikazivali kurirane živote prijatelja i nepoznatih nam ljudi.

Ipak, ispod sjaja, dešava se promena. Vreme provedeno na društvenim mrežama, koje je dostiglo vrhunac 2022. godine u većini razvijenih zemalja, polako opada. Nemali broj ljudi se najpre šokirao spoznajom koliko sedmica godišnje provede pred ekranom telefona, a potom rešio da pokuša da nešto promeni tim povodom. Nekada sredstvo za povezivanje, društvene mreže su evoluirale u nešto poput televizije, gde se sadržaj konzumira pasivno i sa sve manje međusobne razmene sa ljudima, a pažnja je komercijalizovana.

Zato značajan broj ljudi sve češće (slobodno) vreme pred ekranom provode u dopisivanju i razmeni poruka, dok se vreme zadržavanja na ostalim sadržajima društvenih mreža smanjuje. Dodatno, porastom AI-generisanog materijala, odnos signala i šuma počeo je da favorizuje šum, i korisnici to primećuju. Ova pojava poprimila je tolike srazmere da je Merriam-Webster za reč 2025. godine proglasio slop – nekvalitetan digitalni sadržaj generisan veštačkom inteligencijom.

I šta ćemo sada?

Idemo offline. 

Raste želja i potreba za analognim aktivnostima ili, što bi gorepomenuti Milan Stanković rekao, „uživo uživaj„. Stručnjaci predviđaju da će se u 2026. društvo kolektivno okrenuti aktivnostima koje zahtevaju ruke, oči i prisutnost, a ne ekrane. Društveni signali su već jasni.

Generacija Z, za koju se često ističe da je nerazdvojna od svojih uređaja, pokazuje iznenađujuće interesovanje za analogne alternative, dok sve veći broj (osvešćenih) milenijalaca konstatuje da njihov životni stil više podseća na način na koji su živele njihove bake i deke. Ipak, marketing eksperti ističu da će najveći zamajac ovom trendu predstavljati to što će Alfa generacija (rođeni između 2010. i 2025.) upražnjavati više offline aktivnosti i umesto Robloxa ili Minecrafta odabrati šah ili jengu.

“Uživo uživaj” prilika za biznise

U urbanim centrima raste broj klubova društvenih igara, kao mesta gde ljudi mogu da se (makar na nekoliko sati) distanciraju od svakodnevnog stresa i digitalne prezasićenosti, pružajući priliku za direktnu interakciju i zabavu u društvu, ali i da licem u lice upoznaju različite tipove osoba. Ova inkluzivnost je privukla mnoge ljude koji možda ranije nisu imali interesovanje za igre, stvarajući dinamičnu i aktivnu zajednicu. Ponuda društvenih igara sve je bogatija, a broj porodica kojima je ovo omiljena zajednička aktivnost se širi. 

Raste i broj književnih klubova čija uživo okupljanja su članovima postali omiljeni mesečni rituali i dragoceno vreme za diskusiju i promišljanje. Tu su i različiti grupni časovi kuvanja, vajanja, pletenja… 

Nekada su kafići ponosno isticali da imaju besplatan wifi i da su laptop friendly, dok je poslednjih godina popularno da podsećaju ljude da je to mesto za društvenu interakciju. Poput Londona, Milana, Amsterdama, Lisabona, Ciriha, Madrida i Pariza, i u Beogradu se povremeno organizuju Offline Klub okupljanja – događaji bez telefona gde je razgovor sa nepoznatim osobama normalan, biti nedostupan je kul, a život ide malo sporije. Jedan od najzanimljivijih događaja ovakvog tipa organizovan je u Amsterdamu, kada se 250 ljudi (bez mobilnih telefona!) okupilo u 400 godina staroj crkvi i čitalo knjige, pisalo dnevnik, bojilo mandale ili zajednički crtalo. 

To je kao povratak u devedesete, kada su ljudi još uvek uspostavljali kontakt očima i čitali knjige u kafićima, kada notifikacije nisu prekidale razgovore, i kada kultura sagorevanja nije postojala

– opisuju osnivači ovog pokreta.

Pandemija koronavirusa bila je zamajac aktivnostima na otvorenom, pa je sve više pojedinaca, porodica ili grupa prijatelja koji se odlučuju za šetnje, planinarenje, vožnje biciklom ili piknike u prirodi. Na ovaj signal reagovale su različite organizacije koje nude sve zanimljivije organizovane ture širom Srbije, dok je A1 predstavio mobilnu aplikaciju Via Normale, koja korisnicima omogućava da jednostavnije organizuju kvalitetan boravak u prirodi i bez prethodnog planiranja i velikih priprema imaju aktivniji i zdraviji stil života. 

Ako ste detaljnije ispratili i turističku ponudu ruralnih delova Srbije sve je više objekata koji nude priliku za digitalni detoks, a i sve je veći broj ljudi koji bira da na taj način provede vikende, pa i čitave sedmice. Ovakav signal, takođe, je doprineo razvoju novih paketa usluga. Kucamo na vrata zaboravljenih zanata.

Treba da razumemo da se analogne aktivnosti pojavljuju kao odgovor na preterano stimulisanje i artificijelnost digitalnog pejzaža.

Ovo odražava preispitivanje pažnje kao vrednog resursa. Izbor analognih aktivnosti je čin povratka fokusa. To je način da se preuzme kontrola nad vremenom i mentalnim prostorom, da se neguje kreativnost i kultivisanje prisutnosti.

Oni koji prihvataju analogne prakse kreću napred u pejzaž, gde je pažnja usmerena i bogato nagrađena. Za neke od najvećih luksuza u 2026. već su proglašeni: vreme offline, šetnja u prirodi, analogni hobiji, duboki razgovori sa prijateljima, svesni um i nepodeljena pažnja. 

Dok se društvo bori sa posledicama stalne povezanosti, 2026. godina može da označi prekretnicu. Promena je suptilna, ali jasna: ljudi traže sporija iskustva, preuzimaju vreme nazad od ekrana i ponovo otkrivaju zadovoljstvo analognog sveta.