Kada – Danijel H. Pink

Nadam se da ovaj tekst NE čitate u 14.55. Jedno britansko istraživanje otkrilo je da tipični radnik dostiže najneproduktivniji trenutak u danu upravo u 14.55.

To sam naučila iz knjige „Kada: Naučne tajne savršenog tajminga“ Danijela Pinka, pa se sada pred vama razmećem.

Verovatno ste stotinu puta čuli da je tajming sve. Ma ne samo u biznisu…

Kada da ustanem iz kreveta? Kada da pokrenem posao? Kada da zakažem sastanak?

Svakog dana se suočavamo sa mnoooogo pitanja koja počinju sa kada i odluka koje treba da donesemo. Većinom ih donosimo verujući svojoj intuiciji ili odokativno, nagađanjem.

Ali! Danijel Pink je brojna svežija naučna istraživanja iz oblasti psihologije, biologije i ekonomije, prožete primerima iz čitave lepeze životnih događaja, sintetisao u praktične preporuke koje pomažu da odluka i odgovor na pitanje KADA? bude izvesniji izbor.

Na gotovo svakoj stranici dobićete potvrdu da je idealni tajming nauka i umetnost, a ne lutrija. Čovek koji je tokom svoje bogate karijere, između ostalog, dve godine pisao govore za nobelovca Al Gora (u vreme kada je bio potpredsednik SAD) vam na vrlo lagano servira iznenađujuće uvide i praktične savete. Na kraju svakog od šest poglavalja nalazi se Priručnik gospodara vremena, koji nudi taktike, navike i rutine za primenu nauke o tajmingu na svakodnevni život.

Ako se pitate zašto sam od svega toga odabrala da već u prvu rečenicu stavim najneproduktivniji deo dana, to je jer želim da vam zajedno sa Danijelom Pinkom skrenem pažnju da je ručak najvažniji obrok dana za naš radni učinak. I to ne bilo kakav ručak.

Preskakanje ručka nekada je bilo za orden, a dremka je bila žig sramote. Ali, više ne. Nauka tajminga sada potvrđuje ono što je Stari svet već odavno znao i upražnjavao: treba da napravimo pauzu.

Pink navodi istraživanje iz 2016. godine kojim je posmatrano 800 radnika. Oni koji nisu jeli za radnim stolom mogli su bolje da se izbore sa stresnom na radnom mestu i pokazivali su manji umor i veći polet, ne samo tokom ostatka dana, već i celu godinu kasnije.

Najbolje pauze za ručak imaju dva ključna sastojka – autonomiju i isključivanje.

Autonomija podrazumeva posedovanje određene kontrole nad onime šta radite, kako to radite, kada to radite i sa kime to radite – presudna je za visok radni učinak, naročito na složenim zadacima.

Isključivanje, fizičko i psihičko, takođe, ima ogroman značaj. Ako ste tokom ručka i dalje koncentrisani na posao ili ako koristite telefon da biste pregledali društvene medije, to samo može da poveća vaš umor, kažu brojne naučne studije na koje se Pink poziva, ali preusmeravanje koncentracije van kancelarije i posla ima suprotno dejstvo.

Američki autor navija da čitav radni svet prihvati davnašnju praksu Španaca – sijesu, nazivajući je inovacijom koja može da podstakne produktivnost. Njegova zamisao savremene sijeste ne znači da se svima daju dva ili tri slobodna sata usred dana, već da se pauze tretiraju kao suštinski deo arhitekture organizacije – shvatanje pauze ne kao milostivi ustupak, nego kao tvrdokorno rešenje.

Pink ističe primere kompanija Ben & Džeris, Zapos, Uber i Najki, koje su zaposlenima u kancelarijama napravile prostor za dremku. Imajte na umu da dremke koje kombinuju efektnost i efikasnost obično traju između 10 i 20 minuta.

„Sve do pre oko 15 godina divili smo se onima koji mogu da žive sa samo četiri sata spavanja i onima koji rade noću. Bili su heroji, čiji su nepokolebljiva posvećenost i pregalništvo ukazivali na slabost svih ostalih. A onda, kada je nauka o spavanju dospela u glavne tokove, počeli smo da menjamo mišljenje. Taj neispavani čovek nije bio heroj. Bio je budala. Verovatno je loše obavljao posao i možda je svojim lošim izborima nanosio štetu nama ostalima“, piše Danijel Pink u svom bestseleru prevedenom na 33 svetska jezika.

Citati:

Tvrdoglavi poslovni ljudi imaju sve moguće razloge da se ponašaju racionalno i siguran sam da veruju da se upravo tako i ponašaju. Međutim, ekonomska racionalnost ne može da se meri s biološkim satom stvaranim tokom nekoliko milion godina evolucije.

Popodneva su bermudski trouglovi naših dana. U mnogim oblastima dno predstavlja zonu opasnosti za produktivnost, etiku i zdravlje.

Kada su naučnici istražili reči Bendžamina Frenklina, „Ko rano ide na spavanje i rano ustaje, taj je zdrav, bogat i mudar“, i nisu otkrili nikakvo opravdanje da se ranoraniocima pripisuje moralna nadmoć. Te ozloglašene sove, zapravo, često pokazuju veću kreativnost, bolju radnu memoriju i postižu više rezultate na testovima inteligencije. Imaju čak i bolji smisao za humor.

Ljudi će pre biti neiskreni popodne jer je većina nas bolje sposobna da odoli prilikama da laže, vara, krade i upušta se u drugo nemoralno ponašanje ujutru nego popodne.

Ubacivanje redovnih pauza za koncentraciju u zadatke pomaže nam da povratimo fokus koji nam je neophodan da bismo nastavili sa izazovnim poslom koji moramo da obavimo popodne.

Način na koji se odmor završi oblikuje priče koje kasnije pričamo o tom iskustvu. Kao što je psiholog Univerziteta Britanske Kolumbije, Elizabet Dan, objasnila časopisu Njujork: „Sam kraj iskustva u neproporcionalnoj meri utiče na sećanje o iskustvu“, što znači da „završetak u velikom stilu, vožnja balonom ili bilo šta drugo poslednjeg dana putovanja, moglo bi da bude dobra strategija za pojačana dobra sećanja“. Kada planirate svoj sledeći odmor, ne treba da sačuvate sve najbolje za kraj. Ali, više ćete uživati u odmoru, kako u datom trenutku, tako i u retrospektivi, ako svesno stvarate rastuće finalno iskustvo.

O autoru:

Američki pisac Danijel H. Pink je autor sedam knjiga, od kojih su pet bestseleri New York Timesa, o poslovanju, poslu, kreativnosti i ponašanju. Danove provokativne knjige su osvojile više nagrada, prevedene su na 42 jezika i prodate su u milionima primeraka širom sveta.

Knjiga “Kada” bila je četiri meseca na spisku bestselera New York Timesa, a Amazon i iBooks proglasili su je najboljom knjigom 2018. godine.

Pink je bio domaćin i ko-izvršni producent „Kontrole mase“, televizijske serije o ljudskom ponašanju na kanalu National Geographic koja je emitovana u više od 100 zemalja. On je domaćin popularnog MasterClass-a o prodaji i ubeđivanju. Često se pojavljivao na NPR, PBS, ABC, CNN i drugim TV i radio-mrežama u SAD i inostranstvu.

Bio je urednik u Fast Company i Wiredu, kao i poslovni kolumnista za The Sunday Telegraph. Njegovi članci i eseji su se, takođe, pojavljivali u The New York Times, Harvard Business Review, The Atlantic, Slate i drugim publikacijama. Bio je saradnik Japanskog društva za medije u Tokiju, gde je proučavao ogromnu industriju stripa u zemlji.

Pre nego što je pre 20 godina postao frilenser, Dan je radio na nekoliko pozicija u politici i vladi, uključujući od 1995. do 1997. godine kao glavni pisac govora potpredsedniku Sjedinjenih Američkih Država Alu Goru.

Diplomirao je na Univerzitetu Nortvestern, gde je bio Truman stipendista, i doktorirao na Pravnom fakultetu Jejla. Takođe, dobio je počasne doktorate na Univerzitetu Džordžtaun, Institutu Prat, Koledžu umetnosti i dizajna Ringling, Univerzitetu Indijanapolisa i Državnom univerzitetu Vestfild.