Veliki iskorak – Tara Mor
„Veliki iskorak“ Tare Mor je knjiga koju svaka žena koja razmišlja da uđe u preduzetništvo ili je preduzetnica manje od pet godina treba da pročita. Ne mora, ali bi bilo dobro po nju, jer bi mnogo tereta s leđa skinula.
Tara ovu knjigu nije pisala konkretno za preduzetnice, ali su se mnoge u njoj pronašle, jer je namenjena ženama koje su (bile) ubeđene da njihovim idejama treba još usavršavanja i poliranja ili više vremena pre nego što budu primenjene, ženama koje – a da ni same nisu bile sigurne zašto – nisu usmeravale svoj život prema svojim najvećim težnjama i snovima, kao i ženama koje ne vide koliko je moguće ostvarenje njihovih snova, ne vide sopstvene sposobnosti i još nemaju karijere onoliko uspešne, lagodne i uzbudljive kakve bi mogle da imaju.
Pre nego što nastavim priču o samoj knjizi, fer bi bilo da kažem i ovo: ja sam urednica srpskog izdanja te knjige. Vrlo sam ponosna što je mnogim ovdašnjim ženama pomogla da smelije sagledaju svoje snove, prevaziđu unutrašnje blokade i bolje se nose sa izazovima, da počnu da slušaju glas smirenosti i mudrosti, da se odreknu perfekcionizma i preterano detaljnog planiranja i pređu s reči na delo.
Originalni naslov knjige je “Playing Big: Find Your Voice, Your Mission, Your Message”, međutim kako je (ženski!) izdavački tim od samog starta imao jasno na umu kakav efekat treba da postigne, prilično nabijeno testosteronima nam je zvučalo „Igraj na veliko“ ili „Pucaj na visoko“. Inspiraciju za naslov pronašla sam u Tarinoj rečenici iz knjige:
„Naše unutrašnje mentorke ne traže od nas da žudimo za nečim više, da radimo napornije, da se pretržemo. Naprotiv, pokazuju nam jednostavniji, lakši, ali izuzetno delotvoran – i autentičan – put napred.“
I danas, šest godina i mnogo novih čitanja kasnije – predložila bih isto. Jer „Veliki iskorak“ treba da predstavlja progres u odnosu na trenutnu poziciju, treba da poručuje da je svako lenjir sopstvenog uspeha.
„Napisala sam ovu knjigu zato što sam umorna od toga da srećem žene koje bi mogle da sa svetom podele važnu poruku, ali sumnja u sebe ih tera da i dalje ćute. Umorna sam od toga da upoznajem ženu za ženom zavaranu mitom da mora da bude nešto više – još kvalifikovanija, još spremnija, još stručnija – nego što trenutno jeste, kako bi podelila svoje zamisli sa svetom“, kaže autorka.
Tara Mor nije „haslerka na štiklama“, shvatićete to vrlo brzo, a ja sam se uverila pohađajući njen kurs. Ima vrlo blagu produhovljenu energiju i to je vešto prenela na knjigu utkajući u nju 20 godina učenja o psihologiji i ličnom razvoju, mudrost duhovnih tekstova koje je čitala u detinjstvu, iskustvo stečeno na master poslovnim studijama na Stenfordu i lekcije rada sa ženama kojima je pomagala da iskorače. Razume i predočava nam odakle dolaze naša uverenja o kojima govori, objašnjava kako nas koče i predlaže nam vrlo praktičan način kako da se s njima nosimo.
Iako se osvrće na to da su vekovi u kojima žene nisu imale pristup politici, javnom i poslovnom životu ostavili brojne spoljašnje posledice (zakonodavstvo, zvanična politika, razlika u plati, nedostatak zakonske zaštite i poricanje osnovnih prava žena) značajnu pažnju pridaje tome što je nejednakost muškaraca i žena ostavila i unutrašnje posledice u nama.
„One su generacijama oblikovale način na koji mislimo o sebi i ono što vidimo kao moguće u našem životu i radu. Oblikovale su naše strahove – plašimo se da progovorimo, plašimo se da talasamo, plašimo se da ćemo razočarati druge. Zbog toga su žene razvile određena ponašanja koja im omogućavaju da prežive u situacijama kada nemaju pravnu, finansijsku ili političku pomoć – ponašanja poput izbegavanja sukoba, samocenzure, udovoljavanja drugima, opreznog govora i postupanja“, piše Tara i podseća nas na ulogu unutrašnje vizije, odnosno na hrabre žene koje su postale nešto što nikada ranije nisu videle.
Zato menja popularnu mantru u: Ne možemo da budemo ono što ne možemo da zamislimo.
Na mene je najsnažniji utisak ostavilo peto poglavlje Oslobađanje od navika dobrog đaka. Tara iznosi podatak da su devojčice brojnije i bolji đaci na svim nivoima obrazovanja (tako je u SAD, tako je i u Srbiji), međutim konstatuje da su u manjem broju zastupljene na rukovodećim pozicijama ili mestima gde se donose odluke.
Pretpostavljam da ne treba da vas podsećam kako funkcioniše obrazovni sistem: dominantna aktivnost u školi jeste upijanje podataka spolja – bilo da se radi o udžbenicima, lekcijama koje predaje nastavnik ili internetu – koji se posle internaizuje.
“Veliki iskorak često zahteva suprotno: pristupanje onome što već znamo, poverenje u vrednosti tog znanja i njegovo stavljanje u prvi plan”, navodi Tara.
Autorka postavlja pitanje: šta ako devojčicama tako dobro ide u školi zato što škola zahteva dosta onih istih sposobnosti i obrazaca ponašanja kao i potreba da se bude „dobra devojčica“ – poštovanje autoriteta i poslušnost pred njim, pažljivo praćenje pravila, udovoljavanje ljudima i uspeh u okvirima koji su nametnuti spolja? Šta ako žene stiču napredniji stepen obrazovanja delimično i zato što je njima teško da ikada osete kako su se dovoljno spremale da preuzmu vodeći položaj?
„Osnovna veština kojoj nas uče jeste kako da se prilagodimo onome što osoba od autoriteta želi, a osnovna lekcija kojoj nas uče jeste da naš uspeh zavisi od takvog prilagođavanja“, konstatuje Tara Mor i dodaje:
„Ukoliko želimo da ostvarimo značajan uticaj na našu zajednicu ili organizaciju i da uvedemo pozitivnu promenu, potreban nam je drugačiji sklop veština. Moramo da efikasno promenimo autoritet, ne samo da mu se prilagođavamo. Moramo da utičemo na osobe od autoriteta, ne samo da im udovoljavamo. Žene često ulaze u poslovni svet sa uverenjem da je mišljenje trenutnog šefa ili mentora konačno i objektivno.“
I šta u tom slučaju savetuje Tara?
Najpre treba da naučimo da razlikujemo sa kojom osobom od autoriteta želimo da se udružimo, jer to je veština od presudne važnosti. Da bismo pucale na visoko, treba da procenimo koje osobe od autoriteta da potražimo i pretvorimo u saveznike, a od kojih da se sklanjamo ili ih jednostavno ignorišemo, kao i da se zapitamo čija reakcija je bitna i čiju povratnu informaciju da uvažimo kao strateški važnu.
Citati
Da bismo istinski pravile velike iskorake u životu, moramo da se oslobodimo kandži pohvale i pokude, da više ne zavisimo od pozitivne reakcije drugih ljudi, ali i od straha zbog njihovog neodobravanja.
Moramo da utičemo na osobe od autoriteta, ne samo da im udovoljavamo.
Činjenica je da su žene kroz istoriju u odsustvu finansijske i pravne pomoći osiguravale sebi opstanak, trudeći se da budu dopadljive i prikladne.
Povratne informacije su od ključnog značaja ne zato što nam govore o našoj sopstvenoj vrednosti, već zato što nam pokazuje jesmo li ili nismo doprli do ljudi do kojih treba da dopremo.
Kada za nešto moram da odgovaram nekome, zaista se ponašam drugačije – postupci su mi dosledni, otpor je prevaziđen, obrasci ponašanja se menjaju.
Dok dajemo podršku drugima, otkrivamo put ka uzajamno osnaženim međuljudskim odnosima.
Kada se bavite onim što jeste vaš životni poziv, osećate slast i ispunjenost dok radite na tome – bilo da se nalazite na početku, u sredini ili na kraju puta.
Prvo se postarajte da težite cilju, daru, onom što zaista odgovara vašoj ličnosti i potiče od duha brige za sebe, a ne iz samokritike.
O autorki
Tara Mor je stručnjak za žensko liderstvo i dobrobit. Ona je autor knjige Igranje na veliko: praktična mudrost za žene koje žele da govore, stvaraju i vode (PenguinRandomHouse), koju je Appleov iBooks proglasio najboljom knjigom godine. Tara je kreator i predavač globalnog programa igranja velikog liderstva za žene i treninga igranja velikih fasilitatora za trenere, terapeute, menadžere i mentore. Ona je sertifikovani trener Co-Active Training Institute sa MBA na Univerzitetu Stanford i dodiplomskom diplomom engleske književnosti na Jejlu. Njen rad je predstavljen u nacionalnim medijima od New York Timesa i Today Showa do Harvard Business Reviewa. Živi u San Francisku sa suprugom Erikom Risom (tvorac Lean Startup metodologije i autor istoimenog bestselera) i troje dece.
Autor
Brend pripovedač, edukatorka i konsultantkinja. Novinarka. Dve decenije po profesiji, a sada po životnom opredeljenju – osoba koja traga za odgovorima, uobličava pitanja, ume da sluša i čuje, osoba koja pre drugih pokušava da spozna sledeću veliku ideju dok je još u povoju i one za koje misli da vrede osvetljava drugima, pomaže različitim svetovima da se razumeju, “rasklapa” kompleksne pojave i daje smisao onim naizgled malim.
Više o Aleksandri