Zakon o digitalnoj imovini stupio na snagu

Zakon o digitalnoj imovini, kojim se uređuje oblast digitalne imovine i poslovanja u Srbiji, stupio je na snagu 29. jula, čime je Srbija stvorila regulatorni okvir za oblast digitalne imovine i obezbedila jasan okvir i pravnu sigurnost za investitore i korisnike digitalne imovine.

Ovaj zakon će umnogome doprineti razvoju IT tehnologija i oblast fintech-a u Srbiji tako što će omogućiti da polako napustimo tradicionalan način poslovanja u bankama i ne samo to, omogući će nam da izbegnemo ogromne redove ispred banaka i pošta, jer se sa ovakvim načinom rada može postići mnogo sa minimalnim utroškom vremena. Još jedna jako bitna stvar je ta da ovakvim postupkom omogućujemo mladima da koriste nove, alternativne metode u finansiranju svojih projekata, što će nam omogućiti da ih zadržimo u našoj zemlji i podstaknemo da razviju svoje inovativne ideje. Zakonom o digitalnoj imovini unaprediće se borba protiv zloupotreba na ovom terenu i unaprediti vid borbe protiv pranja novca i terorizma.

Dve vrste digitalne imovine: virtuelna valuta i digitalni token

Virtuelne valute, sa bitkoinom kao njenim najpoznatijim predstavnikom na globalnom nivou, jesu inovativna sredstva razmene koja pružaju širok dijapazon mogućnosti u novim finansijskim tehnologijama koje dalje pružaju velike mogućnosti u svim vrstama poslovanja.

Digitalni tokeni su posebno značajni kao vid alternativnog finansiranja mladih i inovativnih kompanija i startapova jer ne izdaju i ne garantuju centralne banke za razliku od običnog novca I to onda predstavlja znatno olakšanje za podsticanje mladih preduzetnika koji bi da ostvare svoju kreativnost u sadašnjim evropskim i vanevropskim kulturnim centrima.

Postoji nekoliko načina na koji mogu da se primaju kriptovalute. Jedan način je da se naplaćuju usluge i proizvodi u kriptovalutama u okviru maloprodaje, s tim da moraju u menjačnicama da se konvertuju u dinare.

Drugi način za sticanje kriptovaluta koje smeju da se čuvaju na stanju je kupovina na berzi, a na stanju mogu da se čuvaju i one koje se dobiju od druge firme u vidu neplaćenih usluga.

I pravna lica sada mogu da ulažu u digitalnu imovinu na uređen način. Pravnim licima se nudi mogućnost da kroz izdvajanje i prodaju digitalnih tokena finansiraju projekte, što je svakako veoma inovativan način finansiranja.

Kriptovalute: kako nastaju, kako se prodaju i koliki je porez?

Jedan način trgovine kriptovalutama jeste preko oglasa – kada se dve osobe nađu, razmene novac i kriptovalute, bez plaćanja poreza.

Ipak, postoje i specijalizovane berze i menjačnice.

Zahvaljujući kriptomenjačnicama, kupac uplaćuje novac, a menjačnica mu na digitalni novčanik prebacuje novčani iznos.

Ove godine regulisani su i poreski zakoni vezani za kriptovalute – fizička lica dužna su da plate porez od 15 odsto na kapitalnu dobit prilikom prodaje kriptovaluta.

Rok za usaglašavanje poslovanja sa novim Zakonom

U prelaznim i završnim odredbama Zakona o digitalnoj imovini propisano je da su lica koja pružaju usluge povezane sa digitalnom imovinom dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja zakona (do 29. juna 2021. godine) usklade svoje poslovanje i opšte akte sa zakonom i podzakonskim aktima Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti, te da podnesu zahteve za izdavanje odgovarajućih dozvola.

Detaljnije se o svim stavkama ovog Zakona možete informisati sa sajtu Ministarstva finansija.