Google Images: Hiljade reči i jedna slika

Ako bi neko hteo da sazna jedan relativno beznačajan podatak – na primer, koliko slika ukupno može da se pronađe Google pretragom – morao bi da se zadovolji relativno nepotpunim rezultatom. Beskorisne činjenice, inače, umeju da budu zabavne: nekada nas nateraju na smeh, nekada nam podignu obrve, a ponekad nam zbog njih malo zaštucaju vijuge.

Što se tiče beskorisnog podatka sa početka (i relativno nepotpunog rezultata), evo šta bi rekla bazična pretraga: sam Google je, prema proceni, indeksirao otprilike 136 milijardi slika. To bi značilo da, kada odete na Google, pa ispod tražilice kliknete na ono „images“, ne bi vam bilo dovoljno ni tri života da ih redom sve prebrojite.

Inače, Google glede ovoga nikada nije izašao sa preciznom procenom. Brojka od 136 milijardi je uz to i malo bajata, jer je bazirana na odokativnom podatku od pre godinu i kusur dana. Elem, hajde da ovu činjenicu stavimo u kontekst jedne još beskorisnije. Pretpostavimo da na Google Images zaista ima okruglo 136 milijardi slika. Ako bismo hteli, onako broj po broj, da izbrojimo od 1 do 136 milijardi, do konačne cifre bismo stigli ne za tri života, nego za 4.300 godina. I to pod uslovom da svaku od pojedinačnih brojki izgovorimo u jednoj sekundi.

Ove beskorisne brojkice, iako su relativno odokativne, možemo, najzad, svesti na vrlo jednostavan zaključak. Samo iza tog jednog taba, gde na Google pretraživaču piše „images“, nalazi se čitav univerzum raznoraznih sličica. Ali, valja se setiti i ovoga – taj slikovni univerzum je, na koncu, nastao od jedne jedine slike.

And the winner is…

23. februara davne (!) 2000. godine, digao se na noge čitav modni i pop-muzički svet. Žarište je prokuljalo iz Los Anđelesa, gde je u Stejpls centru (danas Crypto.com Arena) po 42. put održana dodela Gremi nagrada. Čak i neko ko je od mejnstrima bežao kao đavo od krsta, nije mogao da prosto kaže „Ne znam ko je Kristina Agilera“. Ili Britni Spirs. Ili Bekstrit Bojs, ili Šer.

Ako je neko te godine nadmašio samog sebe, to je ubedljivo bio Karlos Santana. Čak 8 osvojenih gremija, uključujući pesmu godine i najbolji album. Mejnstrimom su, pak (još uvek) dominirali boj-bendovi i R’n’B, šećerasti i lako pamtljivi pop pesmičci, ali je čak i Eminem (najzad!) uspeo da izđe od ispod andergraunda.

Ali, niko od njih nije nosio lepršavu, zelenu haljinu.

Da je na Gremiju postojala kategorija „haljina o kojoj se najviše priča“, sa liste pobednika bi otpala doslovno sva nagrađena imena. Ostalo bi samo jedno – Džej Lo.

Njoj je nagrada te godine izmakla, iako je imala nominaciju za najbolju dens numeru. No, kada se pojavila na podijumu Stejpls centra, muzika (i njena i tuđa) je po kratkom postupku ćušnuta u drugi plan.

Haljina koju je te večeri nosila, postala je vruća tema čitavog onog modnog i pop-muzičkog sveta. Nije to bilo samo zbog zelene boje i lepršavosti, već i smelosti koja je okretala glave i zalepljivala oči za njenu vlasnicu.

Gotovo u trenutku je ta haljina postala kulturni fenomen. Sa boj-bendova i slušljivih hitića, razgovori su se u sekundi preselili na modni teren, na kome se naširoko i nadugačko diskutovalo o golemom V izrezu, o Donateli Versaće – kreatorki ovog komada – i o pop divi koja ga je prošetala najavljujući nominacije u R’n’B kategoriji.

Naravno, TV i štampani mediji su pomno pratili zarazu. Muzički i modni fanovi su se utrkivali da još jednom, iz još ponekog ugla, pogledom uhvate kreaciju, a pomama za njom se preselila u još jednu realnost – onu virtuelnu.

Ali, Google je imao malih problema da isprati neočekivanu pomamu.

U to vreme je imao tek dve i po godine – startovao je 4. septembra 1998. – i niti jednu jedinu sliku haljine koja je zaludela svet. Preciznije, onaj mali tab na kome piše „images“, a koji se nalazi ispod tražilice, još nije postojao. Pretraga je, samim tim, bila bazirana na tekstualnim rezultatima, a ako je neko ukucao „Jennifer Lopez green dress“, dobio je gomilu linkova i gomilu tekstova na (za)datu temu.

Malo je reći da su fanovi u narednim danima doslovno „slomili“ internet. Ali, vredi reći i da masovno nisu dobijali ono što su tražili. Nije ih zanimala gomila linkova i teksta – želeli su da vide slike. I tu su raskrinkali jednu od falinki Google pretraživača.

Iako je sama njegova pojava utrla put ka masovnijem korišćenju interneta, teško da je bilo mesta za predah. I to je najupadljivije dokazala jedna lepršava, zelena haljina. No, da bi pretraživač dobio onaj mali tab na kome piše „Images“ – i time odveo korisnike do traženih slika – prošlo je još više od godinu dana inovacija i implementacija.

Najzad, 12. jula 2001. godine, Google je predstavio novu opciju – Google Images. U vaskolikom svetu interneta, rodio se još jedan, slikovni univerzum i počeo nezaustavljivo da raste. Od jedne slike – one najtraženije zelene haljine – lagano smo stigli do one relativno beskorisne (i upitno precizne) brojke od 136 milijardi komada slika, i to za „samo“ 24 godine koliko Google Images postoji. Dakako, neće(mo) se na tome zaustaviti, jer procene govore da će do 2030. godine (dakle, za još samo 5) na Google-u biti indeksovano oko 382 milijarde slika.

Ili, ako biste hteli da se zabrojite od 1 do 382 milijarde, za to bi vam trebalo okolo 12.100 godina – ili, tričavih 160 života. Pod uslovom da u svakome doživite prosečnih 75 godina. A ako u međuvremenu smetnete s uma odakle je sve krenulo, samo se setite jedne zelene, lepršave haljine.