Zanimljivosti

Kad poleti perje između Nemca i Engleza

kokoskaijaguar

Kokoške možda ne izgledaju suviše inteligentno, ali imaju jednu interesantnu prednost. Nećete pronaći baš mnogo životinja sa toliko fleksibilnim vratom (eventualno uz izuzetak mačaka), što, opet, ima svojih dobrih strana. Zato što, kada nemate ruke, a treba da pojedete doručak, onda dobro dođe „uvežban“ vrat za kljuckanje zrnevlja i bubica.

Elem, jedna prosečna kokoška, pa još ne suviše inteligentnog izgleda, verovatno ne bi bila prvi izbor kada vam zatreba model za reklamu. Ako taj model pride treba da reklamira skupu „igračku“ – recimo, Mercedesovu S-klasu – onda su stvari manje-više jasne. Treba vam još nešto skupo (i po budžetu i po izgledu), nešto što može da parira jednoj „mečki“.

Uostalom, tako su radile (i još uvek rade) glavne face među automobilskim brendovima. Sve dok jedna od njih nije rekla „e, sad ćemo malo drugačije“ i angažovala – pogodili ste – jednu vrlo prosečnu kokošku.

Kokoška je, doduše, izgledala pomalo zbunjeno, verovatno kao i milioni očiju koje su je gledale kako „đuska“ uz Dajanu Ros. Četrdesetak sekundi kasnije, bilo je jasno da iza ove neobične koreografije stoji – pogodili ste – Mercedes.

Podsećalo je to na svojevrsni priručnik pod nazivom „Kako da reklamirate proizvod, a da nijednom ne prikažete proizvod“. Doduše, lako je Mercedesu kada je već decenijama faca među auto-brendovima – što bi rekli, može mu se. Ono što je malo teže jeste skrenuti sa utabane staze na kojoj, iza lepih i skupih automobila, ostaje oblak prašine. Mercedes se, umesto prašine, odlučio za perje, a sa 40-ak sekundi sa kokoškom koja đuska, rekao je mnogo više od bilo koje specifikacije.

Stao je tu i vizuelni dokaz o tome da mnogo veći efekat postižete kada nešto komplikovano objasnite na najjednostavniji način (u ovom slučaju, inženjering iza Mercedesovog „magic body control“ sistema). Možda bi na tome i ostalo da se nedugo potom nije oglasila još jedna faca među auto-brendovima. Ova je, pak, pošla od premise da su neke životinje mnogo elegantnije od kokošaka. Istina, možda imaju manje vratnih pršljenova, ali su im zato refleksi neuporedivo bolji.

Mercedes je, ipak, dobio „odgovor“ (iako ga nije ni tražio), i to tako da je između Nemca i Engleza doslovno poletelo perje.

To vraćanje loptice je bilo prilično inteligentno skockano. Prve sekunde su gotovo identične: tu je kokoška koja đuska, pa još uz istu pesmu Dajane Ros. Ali, badava i kokoške i magični body control kada je Jaguar, ipak, brži.

Rivalitet sa stilom

Ono što ni Nemac ni Englez nisu zaboravili bila je činjenica da su obojica skupi i ozbiljni igrači. Njihove „igračke“ nisu za svačiji džep, pritom obojica imaju podugačku kilometražu (= decenije na tržištu), a sa time, dakako, dolazi i reputacija. A kada divlja maca ničim izazvana ščepa kokošku, vreme je da dohvatite kokice.

Zapravo, prozivka na račun „mečke“ je bila dovoljno smela, a dovoljno elegantno upakovana – sa šačicom krađe materijala, tek toliko da se publika isprva zbuni i pobrka jaguara i kokošku, a da efekat ne izostane. Ali, to je, naposletku, i bio krajnji cilj. A sada vi, ljudi sa malo dubljim džepom, birajte da li ćete zbunjenu koku ili elegantnu, tufnastu macu.

Ako niste mogli da se odlučite, nema veze – mogli ste ponovo da zgrabite kokice. Jer, nije ni Nemac ostao dužan, već je brže-bolje Englezu uputio dostojan(stven) odgovor. Samo je malo podigao ulog i sa kokošaka prešao na prave automobile.

Interesantno je, čak i nakon deset godina, podsetiti se ovakvog nadmudrivanja. Mercedes i Jaguar su na njega bili dobro pripremljeni – bili su dovoljno maštoviti, a u isto vreme su svoje poruke uobličili na tako jednostavan način. Bez mnogo buke i prašine (sa izuzetkom šake perja), bez komplikovanih i skupih kadrova, a sa dovoljno začikavanja koje je podgrevalo potencijalni rivalitet.

Ali, kada ste velika faca u društvu isto tako velikih faca, onda imate i ozbiljnu dilemu. Ako već želite da pecnete konkurenciju, morate to da učinite elegantno i gospodski. Pogotovo ako ste ničim izazvani (Mercedesova kokoška, realno, nije bila nikakva pretnja Jaguarovom jaguaru – upravo suprotno), a pride ste skloni i nadmudrivanju. A kada se perje slegne i kada naučite kako sa prozivkama, onda se ni po(r)uka neće zagubiti u nepotrebnoj galami.

Dopao Vam se tekst?
Podelite ga sa prijateljima!

Autor

Marta je prvo htela da bude učiteljica. Pa da svira violinu. Pa da trenira karate, piše pesme, uči jezike i slika. Onda je htela da fotka, svira gitaru, upiše muzičku školu, čita psihologiju i da bude slobodni umetnik. (Štagod to značilo u glavi jedne dvanaestogodišnjakinje.)

Više o Marti