Pogled kroz ogled: Uvod u ogled

Reč „uvod“ me asocira na: (a) pismene zadatke iz osnovne škole i (b) Uvod u pravo, ispit sa prve godine Pravnog fakulteta.

Pismeni zadaci su se pisali po principu: „uvod, razrada, zaključak“. Takva struktura je pomagala manje kreativnim đacima da znaju odakle uopšte da započnu pisanje (ok, onima kojima su majke pisale pismene zadatke nisu imali čak ni taj problem), a svima onima koji su bili kreativni nije trebala struktura već vreme i sloboda. Meni je trebala struktura.

Uvod u pravo je bio jedan od najzanimljivijih ispita na Pravnom fakultetu, ali je problem sa tim ispitom bio što se učio na početku, a razumeo eventualno na kraju studija. No, čak iako je bilo apstraktno za razumevanje šta je to norma, dispozicija, sankcija, kakav je odnos običaja i morala, otkud sad Kant i Hegel na Pravnom fakultetu, odnekud je moralo da se krene… a opšte je poznato da je „svaki početak težak“.

U ovom brzopoteznom putovanju kroz vreme, putem asocijacija koje budi jedna kratka reč, nalazi se i potreba za razumevanjem odakle polazimo, a još bitnije gde smo pošli sa ovim našim ogledom, tj. šta je uopšte ogled?

„Ogled (ili eksperiment) je analitički postupak za proučavanje uzročno-posledičnih odnosa.“ Eto definicije, molim lepo… ali definicija u ovom slučaju vredi kao i statistika u onom pomalo vulgarnom, odavno zastarelom, ali nikada opovrgnutom citatu sportskih novinara.

Ogledi i praktični primeri su zavodljive i opasne teritorije, jer mogu da dovedu do čuvenih „Jesam ti rekao“ (a nije rekao!) efekata, ali postaju zanimljivi kada jedna ista situacija posmatrana iz različitog ugla daje različite rezultate, jer „sedište određuje gledište“. To je pogotovo zanimljivo u društvenim naukama, društvenim kretanjima i preduzetništvu, gde ne postoji „konačna istina“ i gde su promene jedina konstanta.

Upravo u tom konstantom kretanju, dinamici i promenama posmatraćemo ono što mene najviše zanima: sport, preduzetništvo, zanimljivo pravo i porodične kompanije.

Sport vole i oni koji nisu radili fizičko… jer čak i oni koji ne vole da se prljaju, znoje, koji nisu kompetitivni, pa čak i oni koji preziru profesionalni sport, vole da se igraju. Svako voli da se igra, a sport je prvo i pre svega igra!

Preduzetništvo je u modi. Postoje škole o preduzetništvu, konferencije, predavanja, maltene pokreti koji lupaju u talambase slaveći preduzetništvo kao religiju novog doba a uspešnog preduzetnika kao Mesiju (ne kao Messi-ja, fudbalera!).

Zanimljivo pravo mnogima zvuči kao oksimoron, praktično kao definicija paradoksa, ali da nam nije (zanimljivog) prava ne bi bilo ni, na primer, mnogih antologijskih filmova, a pogotovo (porodičnih) serija uz koje smo rasli (videti pod „Siniša Pavić“)… ok, kapiram da su danas aktuelnije serije kao što je „Suits“, ali za ove potrebe nekako pre „kupujem domaće“.

Porodične kompanije su se ušunjale u ovaj „poker tema“, pravničkim jezikom na kraju, ali ne kao najmanje bitne. Iako sintagma „porodična kompanija“ deluje arhaično, u stvari, u pitanju je najmlađi član ovog kvarteta i nešto što mora pažljivo da se gaji i neguje.

Usudićemo se da na gore navedenim temama i vršimo oglede i da pogledamo u poglede i da nam osmeh ne bude događaj, jer radost nastaje ne samo kada radimo ono što volimo već i kada zavolimo ono što radimo!