Pre 100 hiljada godina prvi pripadnici homosapijensa doneli su odluku koja će promeniti svet. Po prvi put su napustili udobnost svoje prapostojbine, afričke savane, i krenuli u veliku avanturu istraživanja divljeg i nepoznatog.
Ovo neće biti kolumna o košarci, za slučaj da ste se zabrinuli, biće o preduzetništvu kako i dolikuje, ali inspiracije za neka razmišljanja, barem u mojoj glavi često dolaze iz sporta.
Neko vreme sam učio italijanski. Naučio sam manje nego da sam odslušao jedan album Toto Kutunja (Salvatore Toto Cutugno)…
Ćao! Jednom davno (pre dve nedelje, što je večnost kad čekaš odmor, a sekund dok si na njemu) pisao mi je dragi urednik.
Trenutak u kome sam postala feministkinja bio je onaj u kome sam čula rečenicu „tebi će muž da dozvoli…“
U trenucima krize ono što najveći broj ljudi užasava je strah od neizvesnosti. Nije to ni tragika aktuelnog trenutka, nije to ni ono što nas čeka sutra…
Svi volimo autsajdere (navodno). Dobar primer su filmovi. Tu dominiraju autsajderi kao junaci. Ima nečeg neodoljivog kada se neki lik sa margine, neprepoznat ili potcenjen od okoline, pojavi niotkuda i postane pobednik.
Instagram. Tiktok. Reels. Threads. Facebook. Linkedin. YouTube. Reddit. Twitter. Njuzleter. Big Data. Metaverzum. Veštačka inteligencija. Midjourney. Hladni mejlovi. Topli mejlovi. Zoom. Teams. Meets. Slack. Discord…
„U septembru bi trebalo da se vratim na posao, ali se najradije ne bih vraćala tamo“, reče mi nedavno jedna žena. Ima „državni“ posao, dvoje školaraca i bebu sa kojom lagano krcka dvogodišnje porodiljsko odsustvo.
„Budi svoj“, „pokaži svoje pravo lice uvek i svuda“, „ne sputavaj sebe“, „ljudi vole autentičnost“ – sve su to fraze koje se često mogu čuti na modernim seminarima iz oblasti marketinga, ljudskih resursa, netvorkinga.
Nisam siguran kakav je bio februar 2011. godine. Ne sećam ga se baš najbolje. Ali tada je jedan bucmasti 16-godišnjak u Somboru na svom Facebooku pozvao društvo na basket.
Kada se u Beogradu iz Svetogorske uđe u Palmotićevu, pa se skrene u „prvu levo“, uđe se u jednu lepu ulicu.
Ako ovo čita neki Vojvođanin, da, “oblatne” su verovatno pravilniji oblik. Asimilovani sam dođoš – ostatke oblandi i akcenata vučem u pomoravskim pantalonama.