Kako je Južna Koreja postala globalni lider u inovaciji?

Bloomberg Indeks inovativnosti pokazuje da je Južna Koreja ove godine opet proglašena za najinovativniju zemlju sveta nakon što joj na godinu dana titulu preotela Nemačka. Ova azijska zemlja je, kako Forbes navodi, uspešno izbegla ekonomske krize 2000. i 2008. godine, a sada se vratila na isti nivo rasta kao pre pandemije.

Ovo je pošlo za rukom i Kini, dok se većina zemalja i dalje bori s ekonomskim posledicama Kovid-19 krize. Korporativne investicije, kao i pomoć i mere vlade, uz prilično dobru kontrolu pandemije i širenja virusa, pomažu Južnoj Koreji da se brzo i uspešno oporavi uprkos povećanju broja zaraženih u prethodnom periodu.

Ekonomija Koreje se u velikoj meri zasniva na rastu tehnoloških kompanija, kao što su Samsung Electronics, Hyundai Motors, i LG Electronics. Ovi konglomerati su u vlasti porodica koje su u prvom momentu, tokom ’60-ih i ’70-ih omogućile ekonomski oporavak zemlje nakon rata, ali je vremenom njihova moć i kontrola tržišta postala toliko velika da su i bivši korejski predsednici ulazili u skandale vezane za korupciju i primanje mita od predstavnika ovih porodica. 

Uprkos opasnosti koje konglomerati predstavljaju, rast Južne Koreje u doba pandemije ne iznenađuje ako imamo u vidu da je njihova najveća tehnološka kompanija, Samsung, zabeležila rast neto zarade od čak 46% u odnosu na prethodnu godinu. U doba pandemije i pojačane digitalizacije rasla je potražnja za tehnološkim inovativnim spravama, a Samsung je na tržište doneo svoja rešenja. 

Korejski predsednik Mun je tokom svog mandata akcentovao značaj inovacije i konstantnog tehnološkog napretka zemlje i ceo njegov program od 2017. godine usmeren je na inovativni model razvoja. Pored toga, Mun je podigao poreze za korporacije i povećao minimalnu zaradu kako bi pomogao ekonomski razvoj zemlje i smanjio moć uticajnih porodica. 

Ideja je da se tehnološki rast i inovacije podstaknu ulaganjem u startape čime bi se pažnja preusmerila s konglomerata na pojedince s originalnim idejama. Cilj je da se formira što više tehnoloških „jednoroga“ u zemlji – startap kompanija čija je vrednost procenjena na preko milijardu dolara, koji bi dalje mogli da zapošljavaju ljude i podstiču razvoj novih ideja i projekata.

Uspeh Južne Koreje najjednostavnije se može objasniti sistemskom reformom nakon koje je fokus prebačen na ulaganje u istraživanje i razvoj što ju je i dovelo na vrh na početku pomenutog Indeksa. Veza tehnoloških kompanija s akademskom zajednicom očigledna je i kroz to što Samsung danas sarađuje sa stručnjacima i istraživačima s više korejskih univerziteta kako bi unapredio svoje proizvode. 

Zanimljivo je ispratiti i istoriju ove kompanije jer pokazuje uspešan put ka inovaciji blizak onom koji je cela zemlja sledila i tako i postala globalni lider u ovoj oblasti.

Samsung je počeo kao kompanija koja se bavila prodajom namirnica, zatim je nakon rata počeo da ulaže u tekstilnu industriju, zatim elektronsku, da bi se kasnije fokusirao na računare, mobilne telefone i kompjuterske čipove. Pored toga, kompanija se bavi i poslovima osiguranja, ali i izgradnjom brodova. Šta god da je u datom momentu bilo aktuelno, Samsung je usvajao i, u skladu s tim, postavaljao sebi nove ciljeve. Na isti način je i sama Južna Koreja, na koju se mnoge države danas mogu ugledati, napredovala – zahvaljujući spremnosti na konstantnu promenu, preispitivanju sopstvenih granica i stalnom praćenju i analizi aktuelnih okolnosti.