Arhiva

Tehnološki startapi – osnova ekonomskog razvoja Srbije

Biznisi koji traju dokazuju da ključ uspeha nije samo u dobroj ideji, već u mogućnosti povezivanja s drugima i ostvarivanjem otvorene komunikacije kako bi se prepoznale sve mogućnosti saradnje i stvorila mreža ljudi koji dele iste ciljeve. Upravo to je jedan od zaključaka nedavno održane onlajn Webiz konferencije, a ujedno i cilj Naše Mreže koja želi da poboljša komunikaciju i dostupnost informacija svima željnim unapređenja poslovanja.

Konferencija je okupila oko 40 učesnika iz zemlje i inostranstva koji su govorili o trenutnom stanju startapa u Srbiji, o nedostacima u organizaciji i problemima s kojima se startapi susreću, kao i ciljevima koje imaju i ekonomskim rešenjima koja su relevantna za celu zemlju, a čijem ostvarenju oni mogu da doprinesu.

Ono što je sigurno jeste da razvoj startapa mora biti strateški promišljen i podržan kako bi efekti na dalji razvoj zemlje bili vidljivi. Jedan od učesnika, Stefan Kuester, predstavnik istraživačke organizacije Startup Genome, čije je sedište u Silicijumskoj dolini, istakao je kako je neophodno da startapi dobiju više mogućnosti za finansiranje, posebno u ranim fazama razvoja, kao i to da je nužno da dođe do boljeg umrežavanja i razmena informacija među različitim osnivačima, investitorima i ekspertima, čime bi se poboljšala njihova komunikacija.

Investiranje u „ženske“ startape i prekvalifikacija

Drugi problem s kojim se suočavamo jeste manjak investiranja u startape koje vode žene. Učesnice konferencije istekle su da je neophodno da se među ženama podigne svest o potencijalima tehnoloških startapa, kao i da se one ohrabre i zainteresuju za tehnologiju i IT. Jelena Bratić iz kompanije Microsoft videla je veliku mogućnost za prekvalifikaciju sredovečnih žena kroz kurseve gde bi mogle da savladaju digitalne i IT veštine. 

Usmerenost na startape i prekvalifikacija mogli bi da dovedu do poboljšanja ekonomske situacije, a ukoliko bi obrazovanje bilo usmerenije na razvoj kreativnog i inovativnog mišljenja, a startap okruženje u zemlji stimulativnije, bilo bi moguće sprečiti odlazak mladih nakon studija, ističe Marina Ivanović koja se ove godine našla na Forbsovoj listi 30 najuspešnijih mladih Evropljana.

Ulaganje u startape u Srbiji i regionu

U srpske startape je, prema preliminarnim podacima specijalizovanog portala Startit, u 2020. godini investirano preko 20 miliona evra. Međutim, u ovoj analizi se pominje da je u hrvatske startape u istom periodu investirano preko 270 miliona, a u rumuske preko 217 miliona, što još jednom potvrđuje koliko je važno obezbediti što veći broj investicija kako bismo bili konkurentni u regionu. Srpskim startapima su u analizi smatrani svi oni gde bar jedan osnivač živi i radi u Srbiji. Među investitorima posebno se istakao Fond za inovacionu delatnost tokom prethodne godine uložio ukupno 3,1 miliona evra u 42 startapa. 

Brojke jasno govore da je ovo tek početak ulaganja i startap kulturu u Srbiji. Ukoliko želimo da podstaknemo ekonomski rast zemlje, koji će neminovno biti vezan za tehnologiju, startapi zahtevaju veću sistemsku pažnju i brojnije investitore.

Kao što je nedavno zaključeno na prvom A1 Talk-u s temom Tehnologija u službi dobra, budućnost će izvesno biti oblikovana tehnologijom, inovacijama, boljom interakcijom ljudi i mašina i većom povezanošću različitih pojedinaca i ideja nego ikada ranije. Tehnološki startapi sa svojim zanimljivim idejama takođe će pomoći izgradnju tog sveta.

Dopao Vam se tekst?
Podelite ga sa prijateljima!

Autor

Tekstovi nastali u periodu od 2019. do 2023. godine na prvoj verziji portala sačuvani su u okviru arhive.

Više o Arhivi