Odgovornost preduzetnika za obaveze

Registracija preduzetnika u Srbiji je vrlo jednostavna. Što je dobro. Najrazvijenije zemlje imaju ogroman broj preduzetnika i oni su generalno stabilan stub privrede. 

Ono što nije dobro kod nas jeste činjenica da se veoma malo, da ne kažemo nimalo, radi na edukaciji budućih preduzetnika. Uglavnom se to svodi na „vidim kako ovaj radi, tako sigurno mogu i ja”.

Osim toga, mnogi se oslone na ideju: „Sam svoj gazda – ja radim za sebe i kontrolišem sve. Šta može da pođe naopako?”

Zapravo, dosta toga. 

Kada ste preduzetnik – dakle, u Agenciji za privredne registre (APR) registrovani kao PR svojim imenom i prezimenom – upravo tako i odgovarate: za sve obaveze iz poslovanja, ma koliko vaša firma da naraste, zapošljava i širi se – vi za obaveze firme odgovarate svojom ličnom imovinom.

Status preduzetnika

Ovaj status ima zaista puno prednosti: brza registracija, jednostavnije knjigovodstvo, niže prekršajne kazne.

Ali, ono što često ostane neizgovoreno ili zaboravljeno jeste sledeće: od poreskih dugova, kredita, kupoprodaja, bilo kojih ugovornih obaveza, preko naknade štete, pa sve do obaveza prema zaposlenima i poveriocima – sve to potencijalno može pasti na leđa jednog fizičkog lica: samog preduzetnika.

Preduzetnik nije pravno lice

Prema Zakonu o privrednim društvima, preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost u svoje ime i za svoj račun. Za razliku od privrednih društava (npr. DOO), preduzetnik ne može svoju „firmu“ odvojiti od sebe. To znači:

• On sam sklapa ugovore;
• Odgovara za sve dugove koji nastanu u vezi sa obavljanjem delatnosti; i
• Poverioci mogu da naplate potraživanja iz bilo koje njegove imovine – i poslovne i lične.

Koje sve vrste obaveza preduzetnik snosi?

Odgovornost preduzetnika nije ograničena na jednu oblast. Ona pokriva sve obaveze koje mogu nastati u vezi s poslovanjem. Najčešće su to:

 Poreske i javne dažbine

1. Neplaćen porez na dohodak, PDV, doprinosi za socijalno osiguranje, lokalne takse i naknade;
2. Zatezne kamate i troškovi prinudne naplate;
3. Preduzetnik je odgovoran čak i za propuste svog knjigovođe.

 Ugovorne obaveze

1. Sva neispunjavanja ugovora s dobavljačima ili klijentima;
2. Kašnjenje u plaćanju;
3. Penali zbog jednostranih raskida ugovora bez opravdanog razloga.

Radno-pravne obaveze

1. Isplata zarada, naknada, doprinosa, putnih troškova, otpremnina;
2. Poštovanje propisa o zaštiti bezbednosti i zdravlja na radu;
3. Eventualne tužbe zaposlenih zbog povrede prava.

Odgovornost za štetu

1. Šteta pričinjena trećim licima (npr. klijentima, kupcima);
2. Šteta pričinjena zaposlenima;
3. Šteta izazvana nemarom u obavljanju delatnosti.

Obaveze prema poveriocima i bankama

1. Krediti i lizing ugovori;
2. Garancije, jemstva i zaloge;
3. Kašnjenja u plaćanju dobavljačima.

Poverioci u ovim situacijama imaju pravo da pokrenu sudski ili izvršni postupak ne samo nad poslovnom, već i ličnom imovinom preduzetnika.

Naravno, sve dok preduzetnik ima sredstava na poslovnim računima, naplata će se izvršiti sa tih računa i neće doći do plenidbe privatne imovine.

Izvršenje nad imovinom preduzetnika: Kako poverioci naplaćuju dugove?

Pošto nema razdvajanja između poslovne i privatne imovine, poverilac može da pokrene izvršni postupak i da:

1. Blokira poslovni račun;
2. Naplati dug iz poslovnih sredstava (npr. mašina, vozila, zaliha);
3. Traži namirenje iz privatne imovine: stan, kuća, automobil, štednja ili druge vrednosti.

Zakon predviđa ograničenja u izvršenju kao za sva druga fizička lica: ni preduzetniku se neće pleniti osnovne stvari neophodne za život (odeća, obuća, postelja, osnovni nameštaj, hrana i ogrev, deo gotovog novca koji je zakonom izuzet iz izvršenja, ordenje, medalje, kućni ljubimci). 

Međutim, svi drugi delovi privatne imovine mogu biti zaplenjeni.

Preduzetnik vs DOO – ključna razlika u odgovornosti

Imajući u vidu ovu odgovornost ličnom imovinom, mnogi preduzetnici kasnije odlučuju da svoje poslovanje transformišu u DOO, kako bi odvojili svoje poslovanje od privatne imovine, naročito kada se obim posla poveća i rizici posledično porastu.

Kako preduzetnik može da smanji rizik

Iako je odgovornost neograničena, postoje načini da se rizik kontroliše i ublaži:

1. Ugovori i dokumentacija – uredno dokumentujte svaki odnos s klijentima, dobavljačima i zaposlenima;
2. Osiguranje od odgovornosti – posebno korisno kod delatnosti koje nose veći rizik (npr. građevina, medicina, transport);
3. Finansijska disciplina – redovno plaćanje poreza i doprinosa, vođenje urednih knjiga;
4. Za naročito osetljiva pitanja – poreske prijave, dozvole, licence i slično – proverite i vi svog knjigovođu da nešto nije propustio – dupla kontrola ne može da škodi;
5. Razdvajanje ličnih i poslovnih finansija – iako formalno ne postoji pravna granica, uvek imajte na umu koliko sredstava imate na poslovnom računu i šta možete da „priuštite“ njima;
6. Blagovremeno restrukturiranje – prelazak na DOO kada poslovanje poraste i rizici više nisu zanemarljivi;
7. Usklađenost sa propisima – svakako smanjuje rizik od kazni, inspekcija i tužbi.

Kada preduzetnik može da izbegne odgovornost?

Hipotetički, zakon ostavlja mogućnost da se preduzetnik oslobodi odgovornosti, na primer:

1. Kada se dokaže da preduzetnik nije kriv za nastanak štete ili neizvršenje obaveze;
2. Kada je došlo do više sile;
3. Kada je druga strana doprinela nastanku štete.

Ali, u praksi, teret dokazivanja je na preduzetniku, i taj postupak je veoma neizvestan – nije jednostavno skinuti odgovornost.

Najčešći slučajevi odgovornosti preduzetnika: 

Oblasti koje najčešće dovode do prinudne naplate:

• Poreske obaveze – Poreska uprava ima najšira izvršna ovlašćenja i često ne mora da ide preko suda da bi blokirala račune i naplatila dug;
• Radni odnosi – zaposleni mogu pokrenuti radne sporove i izvršenja često idu direktno nad ličnom imovinom preduzetnika, jer poslodavac i fizičko lice nisu odvojeni;
• Krediti – bilo da je fizičko lice dodatni jemac za kredit koji uzima kao preduzetnik ili ne, banke u izvršnom postupku uglavnom idu i na svu imovinu fizičkog lica.  

Brisanje radnje u pokušaju da se izbegne odgovornost

Kada se preduzetnici „uznemire“ jer na njihovim poslovnim računima neće biti dovoljno sredstava da izmire obaveze, oni pribegavaju brisanju delatnosti računajući da će otvaranjem nove radnje moći da nastave poslovanje. Zapravo, to nije moguće. 

Njihova obaveza nastala iz obavljanja preduzetničke delatnosti pratiće ih do potpunog namirenja, bilo kakvom delatnošću da se bave, čak i ako se zaposle. 

Zaključak

Za razliku od osnivača DOO-a, preduzetnik nema luksuz da kaže “to je obaveza firme, a ne moja”. Zakon ga vidi kao jedno lice koje zarađuje obavljajući tu delatnost, ali i odgovara za svaki dug i svaku štetu.

Zato je važna edukacija o tome da: 

• Mogu da se dogode razne nepredviđene okolnosti, ne možete apsolutno svaki rizik da eliminišete; i
• Svakako ne možete da „pobegnete“ od obaveza brisanjem radnje.

Neke od stvari koje bi trebalo da imate na umu kao preduzetnik:

• Razdvajajte privatne i poslovne finansije koliko god možete;
• Vodite uredne evidencije;
• Poštujte propise i rokove;
• Osigurajte se kad god možete; i
• Razmislite o prelasku na pravnu formu koja vas bolje štiti ako rizici postanu preveliki.