I dalje mislite da imate sve pod kontrolom? Razmislite još dvaput. (II deo)

Najpre, da li vam se uopšte čita nastavak onog obeshrabrujućeg teksta? (Ili vas možda zanima još poneka sitnica o fascinantoj pojavi zvanoj „ljudski mozak“?)

Elem, za početak smo došli do zaključka da svet, iako nije sasvim otišao dovraga, prilično sigurno galopira u tom pravcu. Da stvari budu još gore, čini se da je fascinantna naprava u našim glavama relativno bespomoćna povodom toga.

A da stvari ne budu baš toliko loše, možda neko rešenje ipak postoji.

Ne rešenje u onom biznis & lajfkouč stilu „kako da to-i-to ako ovo ili ono“. Samo jedna priča još od pre Hrista.

I kočijašima se ponekad omakne

Bio jednom princ po imenu Arđuna. I nije mu bilo lako. U njegovom kraljevstvu se raspištoljio rat, a Arđuna se zaputio u jednu od odlučujućih bitaka.

Postojao je samo jedan problem. Kada je osmotrio dve strane koje su se spremale za napad, shvatio je da na suparničkoj stoji njegova porodica.

Da bi odbranio kraljevstvo… Pa, ko će na koga ako ne svoj na svoga. Arđuna je morao uzvratiti udarac svom dedi, rođacima, učiteljima i voljenim prijateljima. I tu se popišmanio.

Srećom (i kako to obično biva u pričama od pre Hrista), imao je uz sebe mudrog savetodavca. Doduše, Krišna je bio 2 u 1: Arđunin kočijaš i svetac, kome je ojađeni princ zavapio – kako, pobogu, da se bori protiv rođenih? Šta ako nekoga ubije, svog dedu, dragog prijatelja? I da izađe kao pobednik, kakva je to pobeda ako će razoriti celo kraljevstvo? Štagod da učini, mladi princ je rizikovao da stvari još više odu dovraga. I nije, protesta radi, želeo da učestvuje u tome.

Arđunin kočijaš, onaj mudri svetac, verovatno je mogao da razveze nešto u stilu „Kako napasti neprijatelja ako ti je neprijatelj rod rođeni“. Ili je mogao da skrati priču na par rečenica.

Ne polažeš pravo na ishod svojih postupaka. Polažeš to pravo jedino na same postupke.

I to je prvo što treba da znate o postojanju u današnjem i svim ostalim vremenima.

Garancija? Ipak ništa od toga…

Ovaj jednostavni kredo je ujedno i okosnica Bhagavad Gite, priče od pre Hrista u sedamstotinak stihova. Ako ste iole skloni logističko-strateškom planiranju i delovanju, možda se zateknete u nalaženju razloga zašto ne mora da bude baš tako.

Jer ako postavite temelj, znate pravila igre, mudro procenite rizik i preuzmete odgovornost za ono što radite, valjda bi to trebalo i da urodi plodom? Plus, u startu su manje šanse da nešto pođe po zlu.

Ima smisla. Samo recite to vlasniku nekog frizerskog salona ili nekome ko je otvorio turističku agenciju, a onda se 2020. godine probudio u lokdaunu. Ili, recimo, knjigovođi koji je pregurao i lokdaune, a onda se par godina kasnije probudio pod opsadnim stanjem, jer živi i radi u Ukrajini. Možda su i oni imali temelj, igrali po pravilima i procenili rizike, pa su se neke stvari ipak izmakle kontroli.

Objektivno, tako nešto se moglo desiti i očajnom Arđuni. Šta ako njegov deda ili učitelj zaista stradaju? Šta ako strada on ili izgubi rat? Niko ne spori da može da menja taktike i odluči da (ovo ili ono), ali suštinski, ništa ne garantuje da će i sam preživeti ili umreti. Koliko god (unapred) kalkulisao, za pobedu ili poraz nema stoprocentne garancije.

I to je sve što je Krišna imao da mu kaže. Nemaš kontrolu ni nad čim osim nad svojim postupcima.

I šta ćemo sad – ali sad stvarno (sad)?

Ima jedna lepa stvar u vezi jednostavnih kreda. Možete ih se držati bilo da ste princ ili preduzetnik.

A kad bi Arđuna danas bio preduzetnik, Krišnin savet mu sigurno ne bi rešio aktuelne bolne tačke. Ni inflaciju, ni smanjenje kupovne moći, ni oscilirajuće cene materijala, ni da li će njegov newsletter ipak završiti u smeću (sve i da se baš trudio da ga skocka kako valja).

Ali, kad bi Arđuna danas bio preduzetnik, sigurno bi mu bilo važno da u svakom trenutku postupi ispravno. I sigurno bi mu bilo važno da ne bude još gore.

„Šta ako (ne)“ i „nema garancije“ će postojati uvek: recimo, skockate biznis plan po pe-esu, pa (ne) dobijete subvenciju. I s pravom biste bili snuždeni ako vam trud ipak padne u vodu. Ali, to i dalje ne znači da se nećete potruditi oko svog biznis plana. Ili da nećete imati strategiju, istražiti tržište i opipati puls ljudima kojima se obraćate i uhvatiti se u kolo sa tokovima novca. To ne bi ni trebalo dovoditi u pitanje, jer logističko-strateško razmišljanje i delovanje su uvek dobar temelj. Lepo je to skovao i mudri Viktor Frankl:

Kada više ne možemo da menjamo okolnosti, izazvani smo da menjamo sebe.

I uz odgovarajuće izmene i dopune, primenljivo je kojim god biznisom da se bavite. To je ono u vezi čega možete delovati sada, a onda korak po korak graditi nešto čime biste bili ponosni.

I zato, kada stvari oko vas zaprete da potencijalno krenu dovraga, neka vaši postupci ovde i sada budu najjača karika.