Biće sve gore, ukoliko nešto ne uradimo

Svi inženjeri, pa tako čak i mi naivci, verujemo u razne stvari koje su potekle iz nauke, ali najviše verujemo u entropiju. A entropija je težnja sistema da spontano pređe u stanje veće neuređenosti.

Šta to konkretno znači?

Konkretno – ukoliko nešto ne uradimo, biće gore.

I to je primenjivo na skoro sve. U poslu, u životu, u nauci. U dečijoj sobi, u enterijeru automobila, u dvorištu, na ulici, u parku.

I svaki put kada analizirate zašto se nešto desilo, razmislite o tome da li je možda sve posledica toga što je u nekom trenutku neko rekao, „Ma, nema to kud“, i prestao se baviti time.

Jer ako jeste, evidentno je vremenom to preraslo u neki veći problem.

I to je ono što je ovde ključno.

Sve čime se ne bavimo – vremenom postane problem, a sve čime se ne bavimo dugo – postane veliki problem.

Sa problemima u poslu i životu je najbolje raditi dok su još uvek mali.

Zamislite da ste dobili štene. Kućni ljubimci su divni. Psi pogotovo, ja ih zaista obožavam. Gotovo niko ne može da vam pruži toliko bezrezervne ljubavi kao što može jedan pas.

Ukoliko ga ne vaspitate na vreme, imaćete životinju koja vas voli, ali je neposlušna. Imaćete biće koje vas obožava i koje vi obožavate, ali je konstantan izvor problema.

I to nije dobro ni za koga. Ni za vas, a ni za to biće.

Kakve to veze ima sa biznisom?

Zadatak preduzetnika je često da u nemogućim okolnostima pronađe rešenje koje može da funkcioniše. Nekada to rešenje funkcioniše samo uz uslove koji su na duge staze neodrživi.

Zato je za preduzetnika važno da pokuša da usvoji sistem po kome će nešto izgraditi, a zatim utvrditi i uzemljiti to što je napravio.

Kada gradite kuću, prvo napravite temelj.

Kada gradite firmu, vi prvo sagradite nešto privremeno, montažno, a onda ukoliko to ima smisla, učinite da bude trajno.

I neko će možda reći da to nije ispravno, ali, zapravo, to je jedini način da probate nešto bez prevelikog troška i prevelikog rizika. To je najbolji način da napravite nešto što i dalje može da se prilagođava i bude fleksibilno, a da opet bude dovoljno dobro za prvi pokušaj i probu.

Da biste zaista znali da li je tržište zainteresovano i spremno za vaš proizvod, vi morate da im pokažete nešto.

To ne mora da bude savršeni, konačni oblik tog proizvoda. Može da bude MVP, odnosno proizvod koji je pojednostavljen i sadrži minimum ključnih funkcionalnosti.

Ali, ipak, mora da postoji.

Kada dobijete povratne informacije, na vama je onda da se prilagodite.

Da vidite da li je proizvod zaista pogodio ono što tržište očekuje, da li ga je potrebno menjati više ili manje, ili jednostavno, takav kako je zamišljen, nema svoje mesto i neće biti uspešan.

I to je to – pobeda?

Onaj deo koji nekako poslovično preskočimo da uradimo kada imamo rešenje koje je okej je da ga do kraja opišemo, fiksiramo ili zakucamo. Zovite to kako želite, ali da ga učinimo konačnim, stabilnim, da stvorimo okolnosti u kojima može da funkcioniše na duge staze, bez naših intervencija.

Tek onda imamo firmu ili proizvod.

Rast je važan, ali tek onda kada baza može da ga podrži i ima smisla samo ako neće doneti više negativnih nego pozitivnih stvari.

Ovaj korak – stabilizacija, veoma je važan i on je razlog zašto su neke kompanije uspešne i zašto imaju proizvode koji postoje decenijama ili zašto su postale velike. Niko nije na improvizaciji sagradio višespratnicu koja traje decenijama.

Naravno da neke stvari, s vremena na vreme, treba osvežiti i unaprediti.

Ali, da bi mogli da funkcionišu na duge staze, da bi imali standard kvaliteta bez previše odstupanja, proizvodi moraju da budu finalni, konačni, jasno i precizno opisani u svom trenutnom obliku.

I moraju da ne zavise od osobe koja ih je osmislila i prvobitno napravila.

Jer komercijalno uspešan proizvod razlikuje se od umetničkog dela velikog majstore.

Proizvod mora da bude ponovljiv, a delo bi trebalo (iako ne mora biti) jedinstveno.

Dobar proizvod je svaki put isti. Predvidljiv. Obećanje koje se iznova ispunjava. Uz minimalne ili nikakve razlike između iteracija.

Albert Ajnštajn je svojevremeno rekao:

Stvari moraju biti najjednostavnije moguće, ali ne jednostavnije od toga.

I to je važno.

Da stvari zadržimo u okvirima mogućeg. Za to je potreban sistem, a za sistem je potrebno sve dobro isplanirati i onda sprovesti to isplanirano. Svaki put, bez izuzetka.

Pa, gde je onda problem?

Problem je što se to kosi sa prirodom preduzetnika, koja je hirovita i neuhvatljiva, koja stalno traži nešto novo i nešto bolje.

I zato je toliko teško pomiriti te stvari.

Jer one su jedna drugoj u suprotnosti.

I zato svaki dan moramo da radimo u skladu sa sobom i protiv sebe, da bismo zaista i stigli tamo gde smo krenuli, jer ako krenemo linijom manjeg otpora, entropija će sigurno doći po svoje.