Preduzetnici u Srbiji – lični i poslovni troškovi

Uvek ističemo da su preduzetnici u Srbiji, kada govorimo o onima koji formalno obavljaju delatnost kroz oblik preduzetnik (PR), iako fizička lica, i formalno i faktički neodvojivi od svoje firme, odnosno preduzetničke radnje.

Za sve obaveze koje nastanu iz poslovanja, odnosno obavljanja njihove registrovane delatnosti, odgovorni su celokupnom ličnom imovinom, čak i nakon brisanja radnje.

Sa druge strane, ono što zarađuje njihova firma, sa računovodstvenog i poreskog aspekta posmatra se različito u zavisnosti da li je preduzetnik registrovan kao:

• Paušalac – preduzetnik koji porez plaća prema paušalno određenoj osnovici shodno svojoj registrovanoj delatnosti (“šifri”), i nema obavezu vođenja poslovnih knjiga. Oni nemaju obavezu detaljnog evidentiranja svakog prihoda i rashoda koji su ostvarili unutar firme. Osim toga, paušalci slobodno mogu raspolagati svojim novcem, odnosno onim što zarade preko fiksno utvrđenog poreza i doprinosa;

• Knjigaš – preduzetnik koji vodi poslovne knjige sa detaljnom evidencijom prihoda i rashoda, i isplaćuje sebi ličnu zaradu, odnosno posluje kao da je zaposlen u svojoj sopstvenoj firmi. Onda kada firma ostvaruje prihode veće od troškova poslovanja, poreza i doprinosa, ovaj preduzetnik može isplatiti i dobit, naravno, nakon plaćanja poreza u visini od 10%.

Preduzetnici knjigaši i (neki) troškovi poslovanja

Ukoliko ste preduzetnik – knjigaš ili razmišljate da to postanete, vaš knjigovođa je jedna od najvažnijih osoba u vašem životu, i moj pravni savet bi glasio:

Pitajte knjigovođu za sve i uvek, a on će vas uputiti na pravnika ako treba.

U ovom tekstu ću kao pravnik dati neka razjašnjenja koja vam mogu biti korisna, ali oko kojih opet naglašavam da je potrebna konsultacija sa knjigovođom, jer on najbolje poznaje vaše poslovne okolnosti.

Preduzetnik korisnik usluga vs preduzetnik poslodavac

Za preduzetnike u Srbiji postoji razlika između kategorizacije troškova koje mogu priznati za sebe i onih koje mogu priznati za svoje zaposlene.

Naime, kada preduzetnik sa računa svoje firme uplati, recimo, dobrovoljno zdravstveno osiguranje, ili edukaciju koja nije u direktnoj vezi sa obavljanjem njegove delatnosti, ili teretanu – domaći propisi smatraju da je usluga koja je uplaćena sa računa preduzetnika kao firme, zapravo, za njegovu ličnost korist, a ne realni trošak razvoja biznisa i taj iznos tako i tretira – kao lični dohodak, koji se oporezuje u skladu sa propisima.

Rekreacija za zaposlene

Međutim, ako taj preduzetnik zapošljava ljude, pa za svoje zaposlene uplati teretanu jer je rekreacija neophodna da bi se oni bili zdraviji, produktivniji i, u krajnjoj liniji, zadovoljniji radnici, taj trošak, pod uslovom da eksplicitno izuzme sebe iz korišćenja te usluge i da plaćanje izvrši direktno teretani, biće priznat kao trošak poslovanja.

(Ovo je momenat u kojem vas upućujemo da se konsultujete sa knjigovođom oko detalja, visine prihvatljivog troška imajući u vidu vaše okolnosti i slično).

Kako biste svoju odluku da za zaposlene uplatite teretanu formalizovali, spremili smo detaljno obrazloženu odluku na osnovu koje se troškovi teretane mogu priznati kao troškovi poslovanja, a besplatno je preuzmite ovde.

Privatno zdravstveno lečenje zaposlenih

Dalje, mnogi poslodavci kao benefit za svoje zaposlene, kako bi privukli najbolje kadrove, nude dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Naši propisi prave razliku da li poslodavac uplaćuje premiju osiguranja osiguravajućem društvu – u kom slučaju se taj iznos smatra ličnim dohotkom zaposlenog i na njega se plaćaju porezi i doprinosi u skladu sa zakonom.

Sa druge strane, ako poslodavci za svoje zaposlene odluče da pokriju iznos sistematskog pregleda, ili nekih drugih zdravstvenih usluga, a to plaćanje izvrše direktno privatnoj zdravstvenoj ustanovi – taj iznos se neće smatrati ličnim dohotkom, i biće priznat kao trošak poslovanja. Kako za druge poslodavce, ovo važi i za preduzetnika, opet sa izričitim naglašavanjem da preduzetnik ne može platiti svoje troškove privatnih zdravstvenih usluga sa računa firme i očekivati da to bude trošak poslovanja. Naši propisi su izričiti da preduzetnici nemaju pravo na priznavanje tih troškova kao troškova poslovanja.

Obrazložena odluka o plaćanju zdravstvenih pregleda zaposlenih nalazi se ovde.

Troškovi koji se, pod određenim uslovima, mogu smatrati troškovima poslovanja

Dakle, dobrovoljno zdravstveno osiguranje i teretana za samog preduzetnika se smatraju ličnim benefitom i podležu porezima i doprinosima, dok se za zaposlene mogu priznati kao poslovni trošak.

Neki drugi primeri sličnih troškova koji imaju isti tretman su:

1. Troškovi rekreacije i wellness tretmana;
2. Pokloni za preduzetnike (sebi) se ne priznaju kao rashod, dok pokloni zaposlenima do određenog iznosa mogu biti oslobođeni poreza;
3. Troškovi edukacije koji nisu direktno vezani za registrovanu delatnost;
4. Privatno životno osiguranje;
5. Troškovi preventivnih zdravstvenih pregleda koji nisu zakonski obavezni;
6. Sistematski pregledi (van obaveznih);
7. Troškovi usluga masaže, fizioterapije (osim ako nije medicinski indikovano).

Ova pravila su deo poreske politike koja pravi jasnu razliku između preduzetnika kao vlasnika biznisa i njegovih zaposlenih kada je reč o neoporezivim benefitima. 

Da li su odluke obavezne i obavezujuće?

Preduzetnici, za razliku od društava sa ograničenom odgovornošću, nemaju veliki zakonski pritisak da sve što se tiče poslovanja mora biti opskrbljeno odlukama i drugim dokumentima. Zakon na neki način dozvoljava preduzetnicima da posluju „iz glave“. Međutim, kada je o ovakvim stvarima reč, dobro je imati dobro obrazložene odluke koje prati dokumentacija (izdati i plaćeni računi, ugovori i slično).

Naime, preduzetnik može u odluci, koju mu niko formalno ne traži, istaći da dobro razume propise i da u njegovim konkretnim okolnostima postoji mogućnost da on nastupi kao firma:

• Ne diskriminiše zaposlene, odnosno predmetnu uslugu ne koristi samo neko od njih, nego svi zaposleni pod jednakim uslovima (svi se rekreiraju u istoj teretani, ili imaju isti broj termina i slično);
• Ne koristi predmetnu uslugu za svoju ličnu korist.

Korišćenje privatnog automobila u poslovne svrhe

Još jedna stvar kod koje se mešaju dve uloge preduzetnika je korišćenje ličnog automobila u poslovne svrhe. Činjenica je da je svakom preduzetniku potreban automobil da ode do kancelarije, lokala, klijenta… I da je logično da će u te svrhe koristiti automobil koji već ima kao fizičko lice (ako ga ima i ako je aktivni vozač). On će tada neminovno imati troškove goriva, ali i registracije, održavanja, itd, i to jesu njegovi troškovi poslovanja.

Međutim, kako napraviti razliku između troškova poslovanja i ličnih troškova, jer van radnog vremena i poslovnih obaveza, pomenuti preduzetnik taj automobil koristi za svoje privatne potrebe?

Kako je objasnila Marija Đorđić u tekstu, koji možete čitati ovde:

Dovoljno je da preduzetnik troškove lične potrošnje ne evidentira kao svoj rashod, po osnovu kojeg bi smanjio porez na prihode od samostalne delatnosti (knjiženjem na grupi konta 723, na primer) i neće biti negativnih posledica.

Dakle, važno je imati što detaljniju evidenciju da je automobil korišćen u službene svrhe, a tome bi mogli doprineti pozivni mejlovi od klijenata da budete na njihovoj lokaciji, računi iz hotela, vinjete, plaćene putarine.

Ugovor o korišćenju privatnog automobila u službene svrhe besplatno preuzmite ovde.

Zaključak

Kao što vidimo, propisi donekle prepoznaju da je preduzetnik neodvojiv od svoje firme i da je preplitanje neminovno (kao kod automobila), a da sa druge strane insistiraju na jasnom razdvajanju ličnih i poslovnih troškova.

Ključ je u ovom balansu između fleksibilnosti i preciznosti.

Stoga, iako preduzetnici često moraju da koriste lične resurse za poslovne potrebe, važno je da vode jasnu evidenciju i konsultuju se sa stručnjacima, kao što su knjigovođe i pravnici, kako bi se osigurali da njihovi postupci budu u skladu sa važećim zakonima i propisima.