Kada Jägermeister sponzoriše žurku, „after“ je u Urgentnom

„Triput meri, jednom seci“, veli narodna umotvorina. Da u njoj nema istine, verovatno nam ne bi ostala urezana u predanjima i u kolektivnoj svesti.

Očekuje se, samim tim, da takva opšta istina važi, ako ne u svim, a ono u većini slučajeva – za obične ljude, ali i za brendove, zašto da ne. U stvari, za brendove naročito, jer je njihova odgovornost (prema korisnicima, a ništa manje ni prema slici koju o sebi šalju), ipak, na višem nivou.

Tako (bi trebalo da) brendovi triput-mere-jednom seku i onda kada se odvaže na ekstravagantnije PR manevre. U suprotnom, posledice se mogu pokazati prilično zabrinjavajućim, toliko da (na sreću, samo akutno) ugroze ljudske živote.

Devetoro ljudi hospitalizovano je nakon jedne žurke kraj bazena – jedne od onih koje nose aluziju na nezaboravan provod. Repertoar je popunilo sve što bi nam palo na pamet na pomen žurke kraj bazena: raspoložene zvanice, kupaći kostimi, dame prijatne spoljašnjosti… I, naravno, detalj bez koga se žurke uglavnom ne smatraju pravim žurkama.

Besplatni alkohol je, međutim, u ovom slučaju zamišljen kao sponzor. Tačnije, ne samo alkohol kao takav, već Jägermeister, brend koji među sličnima slovi za vrlo konzistentnog. Njegov originalni recept se ne menja već punu 101 godinu, a ne menja se ni originalno pakovanje: boca prepoznatljivog oblika i prepoznatljive, zelene boje.

Ali, višedecenijska konzistentnost ne mora biti prepreka za sporadičnu ekstravaganciju. Pomenutu žurku je, dakle, sponzorisao Jägermeister, došavši na ideju da ugođaj upotpuni nekom vrstom specijalnih efekata.

Bilo bi sjajno, mislili su, ako bi se bazen radi tog efekta ispunio parom. Trebalo je to da izazove utisak poput onog da ste uronili u oblak. Dovoljno intrigantno s jedne strane, a sa druge, dovoljno jednostavno da se izvede u praksi. Što bi umotvorina sa početka rekla: triput da se meri, jednom da se seče.

Da se napravi ovako dopadljiv efekat, trebalo je iskombinovati prave (hemijske) elemente. Voda i vazduh su već tu, a da bi se dobio i oblak – dodati tečni azot. Time je, konačno, nastala beličasta magla, ne bi li ovu žurku, kako je Jägermeister najavio, učinila nezaboravnom.

Za onih devetoro koji su otpraćeni do bolničkih postelja, pridev je, paradoksalno, bio vrlo prikladan. Zli jezici bi rekli – šta im je trebalo da se hvataju žestine. Ne valja se igrati alkoholom u bazenu, pogotovo ako mu je procentualni udeo veći od 30.

Ali, alkohol je u ovoj priči bio sporedni akter. Organizatori, čija ideja je delovala primamljivo u teoriji, propustili su da, za svaki slučaj, „triput mere“.

Da se nešto čudno zbiva, shvatilo se kada su zvanice počele da gube svest. Od nezaboravne, a razdragane, žurka se pretvorila u nezaboravnu, a opasnu po život. Srećom, i pre no što ih je „uhvatila“ čašica Jägermeistera, bilo je dovoljno svesnih da brzo odreaguju.

Jedan od mladića, Ignasio, izvukao je najdeblji kraj. Osam dana je bio u komi, a iz bolnice je najzad izašao mesec dana kasnije. Preostalih osmoro je „samo“ nakratko izgubilo svest. Da su duže ostali u bazenu, ne bi izašlo na dobro.

Pometnju je u celoj priči napravila hemija. Tečni azot sam po sebi nije naivan element – ako se njime rukuje nepažljivo, postoji opasnost zadobijanja opekotina izazvanih hladnoćom. Nije preporučljivo ni da nekome završi u disajnim putevima, mada su organizatori nezaboravne žurke bili dovoljno oprezni da ga prospu u zaštitnim odelima. Inače, tečni azot svakako ne bi odreagovao u dodiru sa hemikalijama u bazenu, ali je spoljašnja temperatura „zagrevala“ čestice azota stvarajući željeni efekat oblaka.

Ali, tada je nastajala i potencijalno opasna hemijska reakcija. Tečni azot je „odgurao“ molekule kiseonika sa površine vode, a onih devetoro koji su se tada zatekli u bazenu, počeli su, umesto kiseonika, da udišu azot i (doslovno) da se guše.

Beličasta magla nad bazenom je dodatno komplikovala stvari – sve i da su se davljenici razmahali rukama signalizirajući da nešto nije u redu, pitanje je ko bi ih kroz tu maglu video.

Jägermeister, sve u svemu, nije izneverio obećano. A obećao je nezaboravnu žurku, samo što niko nije računao na „after“ za odabrane u urgentnom centru. Da su organizatori samo još koji put izmerili – na primer, moguće hemijske reakcije kiseonika, tečnog azota i toplote – rez bi, sasvim sigurno, bio mnogo bezbolniji.

Inače, organizator ovog događaja nije imenovan, ali se u narednom periodu sučeljavao sa hrpom sudskih tužbi. A Jägermeister, iako se sve na koncu završilo bez veće katastrofe, imao je da iz svega ponese ozbiljan nauk. Eksperiment i ekstravaganca su u redu, ali svako razmahivanje idejama pada pred izostankom brige za bazičnu bezbednost. A kada se na terenu sponzorstva nađu i živi učesnici, apsolutni prioritet bi trebalo da se ustupi odgovornosti. Jer, to su stvari kojih će se ljudi sećati – pa hajde onda da iza tog sećanja makar ne stoji problematičan razlog.