Pozitivna produktivnost – Ali Abdal

Ali je majstor produktivnosti,

reče Stiven Bartlet, autor podcasta The Diary of a CEO.

Preokreće sve što ste mislili da znate o produktivnosti,

kaže Kal Njuport, autor knjige Duboki rad.

Neophodan protivotrov hustle kulturi,

naglašava Mark Manson, autor knjige E, zabole me.

I baš kao što ove floskule na knjizi ne znače ništa – kad meni deca pri polasku u vrtić podignu pritisak toliko da posle moram da prilegnem kao Šurda, što je za produktivnost „ćao“ – odbacila sam je kao još jednu „yeah right“ knjigu iz pop-psihologije koju neću čitati.

Kad, međutim, piše jedan čovek na Linkedlnu (što je novo Reče mi jedan čoek – slobodno zamislite lik i glas Petra Božovića), da nikako, ama baš nikako nije sebe mogao da natera da ide u teretanu, dok nije baš u knjizi Pozitivna produktivnost video jedan trik. I kaže – taj trik je toliko efikasan da on sada pevajući ide u teretanu.

Pa, hajde da i mi vidimo koji li je taj trik.

Pozitivna produktivnost: Kako da radite više stvari do kojih vam je stalo

Iako je od samog početka knjige autor realan, otvorenog uma i ni najmanje u stilu „radi kako sam ti rekao, jer sam ja tako rekao”, knjiga Pozitivna produktivnost obiluje zanimljivim primerima iz psiholoških istraživanja (koje smo, istini za volju, uglavnom već viđali u drugim knjigama slične tematike, konkretno u Motivaciji.)

Na prvih stotinak strana, međutim, uglavnom se krećemo kroz opšta mesta:

• Dan je kratak u odnosu na sve ono što želimo (a što nam je, paradoksalno, danas dostupnije nego ikada);
• Pažnja nam je fragmentisana i stalno na udaru;
• Preopterećenost ne dolazi samo iz obaveza, već umnogome iz očekivanja – sopstvenih i tuđih.

Ništa revolucionarno.

Ali, videćemo kasnije, taj početak „sve ovo već znamo“ – nije slabost knjige, već verovatno nameran uvod u „trikove“ koje tražimo.

A „trikovi“ su svuda.

Samo što definitivno ne radi svaki trik za svakoga.

I da – da budem sasvim poštena, oni se u knjizi uopšte i ne zovu trikovi nego lepo – eksperimenti.

Autor u svakoj oblasti nudi niz eksperimenata koji su radili za njega, njegove bliske ljude ili naučnike sa kojima je razgovarao. I poenta je – isprobati ih. I naći one koji rade za vas.

Prvi deo: Napunite se energijom

Abdal je podelio prvi deo knjige na 3 dela u kojima obrađuje poglavlja: Igra, Moć, Ljudi.

U poglavlju Igra, navode se naučne studije i predloženi eksperimenti kako uvesti gejmifikaciju u procese koje radite timski ili individualno, kako biste sebe učinili entuzijastičnijim i produktivnijim.

U poglavlju Moć, akcenat je na autonomiji kao jednoj od glavnih komponenti ljudske motivacije, i kako možete naći autonomiju čak i u striktno ograničenim zadacima.

Ali, ne samo to. Kod manjka samopouzdanja koje vas ometa u (samo)ostvarenosti, Abdal predlaže eksperimente u kojima vas tuđe iskustvo „osnažuje“ da i vi ostvarite svoj rezultat. Ako to ne radi, postoji i suprotan princip – „šošin“ – što znači početnički um, a to je da sebe smatrate početnikom čak i u stvarima koje obavljate već godinama. Početnički um vas drži radoznalim, umanjuje ego i donosi entuzijazam nasuprot rutini.

U poglavlju Ljudi, Abdal proučava tzv. relacionu energiju i kako ona utiče na produktivnost. Dok s jedne strane imamo ljude koji su „hodajuća inspiracija“ i instant nas motivišu da budemo bolji u svemu, imamo i one koji „isisavaju“ život iz nas.

Kao jedan od eksperimenata, Ali predlaže sinhroniju. Sinhronija podrazumeva da pronađete „svoje“ ljude sa kojima i uz koje ćete raditi svoje zadatke, uživo ili online.

Drugi deo: Odblokirajte se

U ovom delu Ali Abdal bavi se prokrastinacijom. On zna šta je disciplina. Svi znamo šta je disciplina. Ipak, citira profesora psihologije Roberta Ferarija: „Reći osobi koja ima problem sa hroničnom prokrastinacijom da ‘samo uradi to’ bilo bi kao reći klinički depresivnoj osobi ‘oraspoloži se’.“

Abdal kaže da postoje 3 rešenja protiv prokrastinacije:

1. Kako da se nateram da poželim to da obavim? – što je metod motivacije, ali je u praksi prilično nedelotvoran jer „zapnemo“ već kod dela kako pronaći motivaciju;
2. Kako da se nateram da to odradim? – metod discipline – koji nesporno radi, ali isto tako nesporno ima nuspojave;
3. Šta me koči da to uradim? – metod odblokiranja.

Autor se opet, uz više različitih eksperimenata, bavi upravo tim odblokiravanjem koje se svodi na popravljanje samopouzdanja, savladavanje imposter sindroma i zanimljivim pojmom intolerancije na nesigurnost koja se ogleda kroz tvrdnju „Neznanje o tome šta će se desiti često mi je neprihvatljivo“. On predlaže da se nesigurnost razloži i „isecira“ na poznate i savladive delove.

A tu su i ciljevi koje možete ostvariti i uz prokrastinaciju. Umesto SMART ciljeva, Abdal nudi svoj concept NICE ciljeva:

• Kratkoročni – sa jasno predviđenim koracima;
• Ciljevi zasnovani na aktivnostima, trudu i procesima – nisu zasnovani na tome šta ćemo postići, nego šta ćemo raditi pre nego ih ostvarimo;
• Kontrolisani – ono što možemo da uradimo bez obzira na spoljne okolnosti;
• Energetski – u cilj implementirati igru, autonomiju i ljude koji su nam značajni kako bismo obnavljali energiju na putu do ostvarenja cilja.

Treći deo: Istrajte

U trećem delu, Abdal se bavi istrajavanjem, jer i posao koji obožavate može vas odvesti u „osećaj iscrpljenosti i smanjenje energije; povećanu mentalnu distancu od posla ili osećanje negativnosti i cinizma prema poslu; kao i smanjenu profesionalnu efiksanost“.

Dakle, i kod optimalne produktivnosti, izgaranje vreba iza ugla. Tu bi trebalo proveriti:

1. Da li prosto preuzimate previše posla na sebe;
2. Kakav je vaš odnos prema odmoru (odnosno – da li se vi stvarno odmarate dok „odmarate“).

Ako su ove dve stvari pod kontrolom, naši neprijatelji su distrakcije. One su svuda, to svi znamo.

Kaže Ali:

Najproduktivniji ljudi su često oni kojima pažnja povremeno odluta, ali koji ne dozvoljavaju da im to naruši ukupnu efikasnost.

I ne mogu da se ne složim. Primera radi, urednik ovog portala će vam u roku od 3 minuta (maksimalno) odgovoriti na bilo kom kanalu komunikacije, ali stvarno mislim – bilo kom. Dobićete kratak, koncizan i relevantan odgovor, čak i ako je pitanje kompleksnije, a vi ćete samo nastaviti da gledate u ekran i pitate se: „Kako..?“

Čak i ako ga otvoreno pitate „kako?“, dobićete odgovor, ali on vrlo verovatno za vas neće raditi. Jednostavno, ima tih vanzemaljaca, ali zato, mi ljudi, vratimo se održivoj odbrani od distrakcija.

Postavite prepreke ometačima. Otežajte svojoj pažnji da vam luta, i dajte sve od sebe da osujetite svoje distraktore pre nego oni osujete vaš fokus. Treba li opet da kažem da i u tom poglavlju postoji više eksperimenata koje možete testirati dok ne nađete koje radi za vas?

Zaključak

U ovoj knjizi ja sam zaista pronašla za sebe jedan „trik“. Koji, doduše, do pisanja ovog teksta još nisam primenila, ali planiram.

Možda ste i znali za koncept koji ekonomisti zovu „cena prilike“, odnosno – svako „da“ koje izgovorimo, podrazumeva „ne“ za nešto drugo što bismo u to vreme radili. Jasno.

I, kada me neko pita da nešto uradim danas-sutra, znam da to ne mogu jer evidentno nemam vremena. Međutim, ako je pitanje postavljeno kao „Možeš li da prihvatiš ovaj projekat za 6 nedelja?“, moj odgovor je uglavnom bzoplet: „da, da, naravno“.

Abdal kaže da je lako pomisliti: „Za šest nedelja ću imati više vremena i energije za ovo“. Ali, neću. Za šest nedelja, moj raspored će biti jednako zatrpan kao i danas. A prihvatam jer je „lakše prebaciti ta teret na budućeg sebe“.

Trik: Postaviti sebi pitanje: da li bih bila uzbuđena zbog ove obaveze da se dešava sutra (ili bi me to preplavilo)? Savet je: uzeti „a minute to think“ i ne opterećivati buduću sebe nepromišljenim obavezivanjima iz prošlosti.

O piscu:

Ali Abdal je lekar po obrazovanju, diplomac Univerziteta u Kembridžu. Još tokom studija intenzivno je proučavao produktivnost, a kao lekar je delio svoje uvide i saznanja o ljudskom umu i blagostanju.

Široj publici poznat je po YouTube kanalu i newsletteru u kojima govori o tome kako da radimo pametnije, a ne više. Njegov pristup produktivnosti oslanja se na psihologiju, lično iskustvo i stalno testiranje onoga što zaista funkcioniše u svakodnevnom životu.

Karijeru lekara zamenio je preduzetničkom i trenutno je jedan od najprepoznatljivijih glasova u savremenim razgovorima o produktivnosti.

Citati:

Neophodno je da se podsećate na svoje veliko „zašto“ svakog dana i svakog sata. Svaki mejl koji pošaljete, svaki sastanak koji održite, svako neformalno ćaskanje uz kafu – sve to, na male i velike načine, treba da vas vodi bliže vašem krajnjem cilju.

Jedan od problema je tzv. „tunelski vid“. Kada se previše fokusiramo na dostizanje konkretnog cilja, gubimo iz vida druge ključne aspekte, poput ostajanja doslednim sopstvenim vrednostima.

Većina intelektualnih poslova danas uključuje aspekte onoga što psiholozi nazivaju „samoregulatornim naprezanjem“. Psiholozi smatraju da je kapacitet samoregulacije ograničen resurs koji se brzo troši. Kako bismo očuvali produktivnost, moramo pronaći načine da povratimo energiju.