Kad se biznis desi slučajno – od zdravije ishrane do „Zdravo živo“

Moja preduzetnička priča

U njihovom slučaju pokretanje sopstvenog posla došlo je kao posledica želje i odluke da se hrane zdravije. Isto su želeli da pruže i svojoj deci. Potom se dogodio i biznis – fast food „Zdravo živo“.

„Miloševa i moja ideja je bila da promenimo način ishrane, ali se nismo jednog dana probudili i rešili da budemo sirovi vegani. Ja sam se do tada hranila uopšteno zdravo, ali sam rešila da probam nešto malo ekstremnije“, navodi Irina koja sa suprugom MIlošem i još jednim bračnim parom stoji iza koncepta sirove i veganske hrane oličene u „Zdravo živo“.

Budući da su shvatili da takav način ishrane nije lako primenjivati kada radite, žurite i nemate dovoljno vremena i za pripremu obeda, odlučili su da otvore sirovi fast food „Zdravo živo“ i tako spoje posao i svoju ljubav prema zdravoj ishrani.

U ponudi ima ponešto za svakoga: od sokova i sve popularnijih smoothy-ja, preko zanimljivih zamena za klasičan doručak (puding od čije i kaša od heljde), do veoma zanimljivih jela i salata. Zastupljeni su i zdravi i ukusni kolači i torte bez šećera. Zato kažu da ih jednako posećuju i žene i muškarci, a kako smo imali prilike da vidimo – i deca. Roditelji žele kod svoje dece da grade zdrave navike od detinjstva. Mališanima je možda najzanimljiviji sladoled – bez mleka i šećera, preukusan i pun voća. Atmosfera je svakako topla, jer tim „Zdravo živo“ želi da bude prijatelj sa svojim mušterijama.

Nakon pet godina rada, kada su preležali sve početne bolesti preduzetništva, postali prepoznatljivi i razvili svoj biznis, osnivači spremno odgovaraju na najčešća pitanja onih koji imaju ideju, ali i million nedoumica da li da krenu u sopstveni posao ili ne. 

Među prve dileme i pitanja svakako spadaju: da li ja to mogu, hoću li uspeti, na koga mogu da se oslonim ako ne krene kako treba?

Irina na to odgovara: „Za pokretanje bilo kakvog posla u Srbiji pored osnovne ideje i, naravno, finansijskih sredstava, potrebno je dosta hrabrosti, pogotovo ako, kao mi, krećete pionirski u neki poduhvat, nešto što niko nikad nije radio, kao što je bio posao sa veganskom sirovom hranom. Dileme poput da li ja to mogu, da li ću uspeti, šta ako ideja i posao propadnu, novac se potroši, jesu nešto što je neizbežno, naročito ako u posao krećete praktično iz svoje dnevne sobe, sa ograničenim sredstvima koja ste pozajmili ili sa mukom uštedeli.“ 

„Ali, to je život, pun dilema, strahova, neizvesnosti, ali i hrabrih odluka. Ako nešto stvarno želite, i ako iole postoji šansa da vaša ideja uspe, pod tim mislim da ste imali određenu poslovnu projekciju, još bolji biznis plan (koji mi nismo imali) duboko udahnite i krenite!“ 

Na pitanje šta je na početku važnije – dobra ideja ili posedovanje novca za početak, Irina odgovara da je važno i jedno i drugo.

„Ideja je ipak važnija. Bez dobre ideje ne vredi da imate novac. Ako imate dobru ideju, možete u početku početi skromnije i onda polako razvijati i ideju i posao. Da li je neka ideja zaista bila dobra, brzo se pokaže, vidite da li posao napreduje, kako ljudi reaguju, naprosto osetite da je to-to, a i vaši poslovni rezultati to pokažu.“

„Možda je najvažnije verovati u sebe, svoju ideju i truditi se svaki dan, davati sve od sebe. To se oseti i prepozna. Ali potrebno je zaista puno, puno truda, vremena, energije, ljubavi i sreće da bi jedna ideja postala uspešan projekat“, smatra Irina. 

Što se tiče početnog kapitala, za njih krediti nisu bili opcija, jer država naprosto ne podržava adekvatno male preduzetnike, tako da su posao započeli uz pomoć pozajmica i ušteđevine.

Za sve one koji imaju stalan posao, a žele da pokrenu i neki privatni posao, i pritom nisu sigurni kako to uskladiti – da li odustati od karijere ili ne, Irina kaže: 

„Da li napustiti stalan, siguran posao, i upustiti se u nepoznato i nesigurno? Da, ukoliko zaista verujete u svoju ideju i spremni ste da izađete iz svoje zone komfora. A što se tiče balansa između posla, porodice, privatan posao to dodatno otežava, jer ćete kao preduzetnik često raditi mnogo više, napornije nego na poslu od 9 do 17 sati. Vi ste stalno u svom poslu, radnim danima, vikendom, svaki odmor je praktično neplaćen, jer posao često trpi ako niste prisutni, pogotovo na početku. Ipak kada vidite da vaša ideja živi, da se posao razvija, sve to negde vredi.“

 U preduzetništvu je najteže boriti se sa činjenicom da preduzetnik mora biti deset osoba u jednoj. I stvaralac, i prodavac, i knjigovođa, i PR, i stručnjak za marketing, i za administraciju, i za razvoj, i za tehnologiju i za puno toga, saglasna je Irina.

„Tako je. Miloš (Irinin suprug) jeste i vlasnik i menadžer i HR i finansijski direktor i nabavljač, a po potrebi i dostavljač, stručnjak za marketing, društvene mreže… Idealno je, naravno, ukoliko nešto od toga možete da outsorsujete, ali opet u svakom trenutku morate biti upućeni u sve i na visini zadatka. Ako želite da budete uspešni, vi morate da mislite, dišete svoj posao i da se stalno usavršavate. To vas mnogo troši, zahteva mnogo energije, živaca, vremena.“ 

Posle pet godina preduzetništva, iz Irininog ugla, najvredniji savet za početnika bi bio o tome šta nikako ne treba raditi:

„Postavite sistem od starta, u smislu organizacije, nikako ne ostavljajte za kasnije, dok se posao ne razvije, jer kako se posao i obaveze usložnjavaju nećete imati vremena da se vraćate na početak i iznova sve postavljate.“