Toksična radna atmosfera tiho ubija:

Zašto je važno otvoreno govoriti o tome?

Istina je da nam je posao danas postao druga kuća, mnogima nažalost i prva. Odavno „opšta mesta“ predstavljaju floskule da u toku dana više vremena provedemo sa kolegama nego sa svojom porodicom, da je stres ovladao našim životima, da nam se odabir najboljih prijatelja pa čak i kumova vezao za kompanije u kojima smo zaposleni. Međutim, ukoliko sebe ne lažemo, sve navedene tvrdnje neosporno stoje. Stoje i istrajavaju (Bob Dylan).

U svom ludilu koje nosi savremeni način života u koje nas je jednakost vreme=novac cinično ugurala, mnogi zaboravljaju na najvažniji segment svakog biznisa i/ili rada u nekoj kompaniji: biti zadovoljan svojim poslom. Kažu, danas je to retkost. Zamislite, postoje kompanije i firme gde zaista „žive“ i „deluju“ ljudi koji jesu zadovoljni svojim poslom. Nije i ne mora biti uvek i svuda toksična atmosfera.

Ako ste nezadovoljni svojim poslom, svojim radnim okruženjem ili međuljudskim odnosima, to nezadovoljstvo ste sasvim sigurno preneli na svoj život izvan posla, oštećujući svoje samopoštovanje, odnose sa prijateljima i, najvažnije, odnose sa porodicom. Jedina dobra stvar u odnosu na nezadovoljstvo sopstvenim poslom je da će ljudi kojima je istinski stalo do toga da budemo dobro uvek imati razumevanje za probleme na koje nailazimo, dokle god o tim problemima otvoreno govorimo. 

Međutim, toksična radna mesta u značajnoj meri utiču na naše zdravlje: povećan nam je nivo stresa, planemo lako, ne kontrolišemo sopstvene emocije u dovoljnoj meri i kao po pravilu sve te negativne emocije survavamo na nama najbliže. Na poslu smo zamorniji, brže nas napadnu depresivne misli, izgaramo.

Fizički simptomi 

Toksično radno mesto možemo opisati kao bilo koji posao u kojem rad (naši zadaci i odgovornosti), atmosfera i ljudi (odnosi) ili kombinacija neka od ova tri faktora ozbiljno uzrokuje poremećaje u našim životima. 

Prema mišljenju velikog broja biheviorista, nekoliko fizičkih simptoma se redovno pojavljuju/ponavljaju u stresnim situacijama: loš san (iznenadna buđenja u pola noći), znojavi dlanovi, ubrzani rad srca, stalna razdražljivost, premorenost. Postavite sebi pitanja: Kako spavam? Da li imam urednih 6-8 sati sna? Kako se hranim? Da li imam uredne obroke ili trpam u sebe šta god i kad stignem? Da li se osećam sigurno kod kuće i na poslu? 

Ukoliko odgovorima na ova pitanja suštinski niste zadovoljni vreme je da sagledate i procenite svoju radnu sredinu i vidite šta tačno utiče na vaše zdravlje.

Pokazatelji toksične radne atmosfere

Nekoliko je sigurnih pokazatelja da radite u radnom okruženju koje je toksično i retrogradno: lider je narcis – zahteva da se njegovi ljudi uvek slažu sa njim, da se kaže da su uvek u pravu i iznad pravila; nedovoljno je entuzijazma i pokretačke energije; nedostatak komunikacije i izražena negativna komunikacija; česti odlasci i rotacije kolega. Najvažnije od svega je vaš osećaj, „gut feeling“ da nešto nije u redu. 

Naša odgovornost je da, kada shvatimo sa čim imamo posla, razvijemo izlazne strategije koje nam pomažu da ostanemo sabrani i zdravi.

Šta činiti kada se osvestimo i shvatimo da radimo u toksičnom okruženju?

S obzirom da promena posla iziskuje vreme i neretko nismo u poziciji da odmah izađemo iz teške situacije, odgovorno ponašanje je da razvijemo načine za rešavanje problema. Razgovarajte sa prijateljima konkretno o problemu, ali i sa kolegama koji se osećaju na isti način; usporite ritam, pažljivo slušajte sebe; dokumentujte/arhivirajte sve što radite; započnite izlaznu strategiju, fokusirani i pozitivni. Bez uvijanja, pokušajte u što kraćem vremenu da otvorite dijalog sa svojim nadređenim(a) i upozorite na toksičnost poslovnog okruženja. Budite konkretni, pripremljeni i koncizni u iznošenju svog mišljenja, sa jasnim fokusom na predloge za aktivnosti koje mogu da se poboljšaju. Ukoliko ovakav pristup ne donese rešenje krenite sa pripremom izlazne strategije; zadovoljstvo je u nekim drugim okruženjima, a možda je i sazrelo da kreirate sopstveno radno okruženje.