Interna revizija poslovanja: najbitinije stvari koje bi trebalo da znate (šta, kada i koliko često)

Projekti interne revizije se mogu obavljati mesečno, kvartalno, dva puta ili jednom godišnje.

Razlika između interne i eksterne revizije 

Interna i eksterna revizija imaju značajne uloge u organizaciji, ali uprkos očiglednim sličnostima, u njihovim pristupima postoji niz razlika.

Finansijski izveštaji su fokus eksterne revizije koja kroz različite procedure proverava jesu li izveštaji prikazani istinito i objektivno, da li su pripremljeni u skladu sa zakonskim propisima i procenjuje se funkcionisanje internih kontrola koje se tiču pripreme finansijskih izveštaja.

Interna revizija obezbeđuje širu sliku od rizika koji se tiču finansijskih izveštaja, jer u obzir uzima i reputaciju organizacije, način na koji tretira svoje zaposlene, uticaj na životnu sredinu… Takođe, u okviru interne revizije se sagledavaju poslovne operacije koje utiču na pojavu transakcija usled kojih će se finansijski iznosi evidentiraju u knjigama organizacije.

Zbog čega je interna revizija značajna za vaše poslovanje?

Interna revizija pomaže organizacijama da postignu svoje ciljeve konstantnim unapređivanjem aktivnosti i igra veoma važnu ulogu u analizi i unapređenju poslovnih procesa. Na taj način obezbeđuje kvalitetnije/ažurnije izlazne podatke, smanjenje vremena za kompletiranje procesnog koraka, efikasnije korišćenje resursa i ušteda troškova.

U skladu sa međunarodnim standardom 1210 Instituta internih revizora, rukovodioci bi trebalo da se zapitaju da li imaju resurse potrebne za efektivno izvršavanje interne revizije (iskustvo, tehničko znanje, kvalifikacije…). Ukoliko pak organizacija ne raspolaže adekvatnim resursima, prikladno je angažovati eksterne saradnike ili ih kombinovati sa sopstvenim resursima (eng. co-sourcing).

Dakle, nije uvek neophodno imati zasebno odeljenje interne revizije. Ono što jeste važno, bez obzira na veličinu organizacije, je odvijanje aktivnosti interne revizije tako da interne kontrole zaista funkcionišu.

Koliko često bi trebalo sprovoditi projekte interne revizije?

Projekti interne revizije se mogu obavljati mesečno, kvartalno, dva puta ili jednom godišnje. Učestalost sprovođenja bi trebalo prilagoditi specifičnostima procesa u organizaciji:

• Procenjeni nivo rizika

o Visokorizične procese bi trebalo revidirati češće (kvartalno, polugodišnje)

o Procesi nižeg nivoa rizika mogu se revidirati jednom godišnje ili svake druge godine

• Rezultati prethodnih revizija

o Procese kod kojih su se učestalo javljali nedostaci trebalo bi revidirati na češćoj osnovi, kao što je kvartalno ili dva puta godišnje 

• Stabilnost procesa

o Procesi koji efikasno funkcionišu mogu se revidirati jednom godišnje ili svake druge godine

o Novorazvijene procese trebalo bi revidirati češće, sve dok se ne uspostavi njihova stabilnost

Takođe, neophodno je posebno obratiti pažnju na nepoželjne/prevarne radnje koje mogu poljuljati svaki sistem, ali su manje organizacije često ranjivije usled ograničenih resursa. 

Bilo da se radi o smanjenju rizika pronevere, usklađenosti sa organizacionim procedurama i politikama i/ili efikasnošću procesa, zaposleni u svakoj organizaciji bi trebalo da budu upoznati sa funkcionisanjem internih kontrola i primerima dobre prakse. Od kontrole kao procesa se zahteva da neprekidno funkcioniše, da meri postignute rezultate procesa planiranja, kao i stepen ispunjenja ciljeva organizacije.

https://www.pwc.rs/sr/services/revizija-informacionih-sistema/interna-revizija.html