Šta banke NE žele (kada im tražite novac)

Banke su među najomraženijim institucijama u svetu, a ja bih to dobro znao, jer sam po njima radio punih 11 godina. I radivši tamo sam shvatio da realno postoji puno nerazumevanja na relaciji klijent – banka, pa bih stvarno probao da običnom čoveku približim razmišljanje bankara.

No, pre nego što to uradim, da krenemo sa jednom pikanterijom:

Da li znate kako je jedan od rodonačelnika modernog bankarstva, Nejtan Rotšild, zaradio baš, baš velike novce?

Između ostalog, imao je puno golubova pismonoša, celu mrežu (šta ćete, nije bilo 5G mreže, morali ljudi da se snalaze). U doba Napoleonovog ratovanja sa Englezima, konkretno nakon bitke kod Voterlua, sve oči su bile uprte u Rotšilda, jer je on među prvima dobio informaciju o ishodu. On tada kreće da prodaje svoje hartije od vrednosti, akcije engleskih firmi, engleske obveznice, šaljući poruku da je Engleska izgubila. Nastaje panika, puno engleskih veleposednika kreće da u panici prodaje svoje hartije od vrednosti budzašto, jer koja je svrha, ionako Francuzi dolaze. Preko svojih ljudi, većinu akcija kupuje upravo Rotšild, dobivši ih po neverovatno niskoj ceni. Neki dan kasnije, obnaroduje se da je Vojvoda od Velingtona porazio Napoleona, Engleska slavi, a Rotšild postaje bruka bogat…. E, taj čovek vam je začetnik najveće bankarske dinastije…

Današnje bankarstvo je dosta uređenije, postoje jasna pravila, i probaću kroz 4 klišea o bankarima da vam pokažem kako banke razmišljaju…

Kliše #1 – “Bankar je tip čoveka koji ti daje kišobran kada sija sunce, a uzima ti ga kada krene da pada kiša.”

Kliše #2 – “Ako ti pozajmim 100$, to je tvoj problem; ako ti pozajmim 1.000.000$, to je i tvoj i moj problem.”

Kliše #3  – “Ne kune majka sina kockara što se kladio, nego što se vadio.”

Kliše #4 – “Strah od gubitka daleko prevazilazi želju za dobitkom.”

Teorijski, bankarstvo je mnogo prosto: pozajmiću ti neki novac, očekujem da mi ga vratiš u ugovorenom roku, plus neki mali dodatak, koji zovem kamata, a predstavlja nadnicu za rizik koji preuzimam. Što je plasman rizičniji, očekujem da zaradim više, jer “he who dares, wins”, kako to kaže istaknuti rodonačelnik moderne ekonomske misli, Derek Edvard Troter.

Međutim, banke nisu kao obična preduzeća, koja, ako propadnu, efekat uglavnom oseća mali broj ljudi direktno vezanih za to preduzeće:  porodice zaposlenih, njihovi kupci i dobavljači. Naprotiv, kada su banke u pitanju, zbog direktne uvezanosti u ceo monetarni sistem jedne zemlje, regiona, pa i sveta, zavisno od svoje veličine, njihovo propadanje može da ima daleko  ozbiljnije posledice i često se sprečava bezmalo po svaku cenu (“too big to fail” fazon). Odličan je primer dešavanja sa bankom Credit Suisse od pre dva meseca, kada ih je preuzeo konkurent UBS… Transkripti razgovora tog vikenda, kada se sve dešavalo, pokazuju da je reakcija države i centralne banke bila u stilu Marlon Branda iz “Kuma” i njegove ponude koju ne možete da odbijete. Ali, BUKVALNO!!!

Banke nisu socijalne ustanove, one samo žele svoj novac nazad sa kamatom. Ako misle da dobro radite svoj posao, pomoći će vam da unapredite poslovanje (srž klišea #1). Dokle god dobro radite, banka će vas pratiti, jer vidi idealnu priliku da uz minimalni rizik zarađuje. Kada namiriše probleme, pobeći će (kliše #4, koji prelazi u drugi deo klišea #1, onaj sa padanjem kiše). Međutim, kako to često bude u biznisu, stvari se promene pre nego što se opasuljite i niste ni svesni da ste u problemu dok obično ne bude kasno. Često se i banka kasno opasulji, misli da dobro poslujete i shvati da nije sve baš tako idealno, i to vam je kliše #2. Kada ste već u problemu, vi vidite način da možda i izađete iz toga, uz neko sitno (ili manje sitno) prespajanje i to vam je kliše #3, tzv G6-H8 kombinacije. Banka vam uglavnom neće pomoći, baš zbog tog trećeg klišea.

Hajde da bolje razumemo ove klišee. Prvi je relativno jasan, deluje baš kao zabavna doskočica, ali totalno je realan. Banka želi da raste sa vama, jer imate preduzetnički duh, umete da poslujete, što vam više para da, vi ćete veća čuda da učinite sa njima, i svima dobro, svi zarađuju. Problem je sa tom promenom vremena, gde se stvari brzo prebacuju u kliše #4 i #2, po nekad i #3, kada smo se svi kasno opasuljili.

Hajmo još malo ovaj četvrti…. Ovo je generalno pravilo kapitala, ne samo bankarskog, nego uopšteno, ljudi najčešće tako razmišljaju (osim eventualno “venture” kapitalista, ali o tome ćemo naredni put). Pogledajte ovako: ako vam banka pozajmi 100.000 evra, sa kamatom od 4%, zarada je 4000 evra (čak je i manje od toga, ali recimo da je tako). Ali, ako kredit pukne, gubitak je svih 100k (odnosno onoliko koliko niste vratili). U najgorem slučaju, ako kredit odmah pukne, banci je potrebno 25 novih kreditnih plasmana od po 100k i da svi budu besprekorno vraćeni, da bi banka povratila taj gubitak. Neko će reći da se banka obezbeđuje hipotekama i sličnim. Pitajte bilo kog bankara koliko je to jednostavan proces naplatiti se iz hipoteke. Nije uopšte. A i banke se ne bave trgovanjem nekretninama, pokretnim stvarima. Nemaju iskustva, želje ni znanja. One žele svoj novac nazad i radije neće ni da uđu u taj aranžman nego da se naplaćuju iz hipoteke, koliko god vrednost obezbeđenja pokivala kredit. To ljudi često ne razumeju.

A u želji da što pre izađu iz situacije u kojoj su se našli, ljudi su skloni suludim kombinacijama presipanja iz šupljeg u prazno, u nadi da zbog klišea #2, banke moraju da prate. Međutim, kada banka jednom upiše gubitak u svoje knjige, presavija list i prelazi u kliše #3. Gleda da izađe po svaku cenu, da se naplati koliko može i ide dalje. Neće da ulazi dalje u probleme. Hoće da što pre nađe zdrave klijente sa kojima će napraviti dobre rezultate i minimizirati gubitak koji ima na problematičnom plasmanu.

Što pre ovo shvatite, bolje će biti za vas. Razumećete da, kao i svaka druga stvar, kada se pametno koristi, banka je pravi saveznik i prijatelj. No, kada postanemo neoprezni, pomislimo da vladamo poslom i krenemo sa lošim potezima, banke iz saveznika postaju manji ili veći neprijatelji, a svakako neko ko će gledati isključivo svoje interese. Da ne bismo dolazili uopšte u takvu situaciju, u narednom članku ćemo pokazati šta je ono što banke ŽELE da vide, po čemu one prepoznaju solidno poslovanje, koje žele da prate. Da se izrazim po klišeu #1, kako banke utvrđuju da vam sija sunce! 🙂 ☀️