Godišnji odmor – gorivo za uspeh

Da li ste znali da je istraživanje sprovedeno na kompanijama koje su se starale da njihovi zaposleni redovno koriste godišnje odmore na kojima su se potpuno distancirali od posla (ostavili telefone, računare, mejlove i slično), pokazalo da je prosečan godišnji rast poslovnih prihoda kod tih kompanija bio 11%, da je zadovoljstvo kupaca poraslo za oko 8%, a da je u proizvodnim procesima smanjen škart za više od 7%? Ja nisam znao. Iskreno ne znam ni da li takvo istraživanje postoji, a još manje da li prethodno navedeni podaci imaju veze sa realnošću. Međutim, ono što sigurno znam jeste da je značaj godišnjeg odmora i uticaj odmora uopšte, direktno povezan sa zdravljem vašeg biznisa.

Većina tekstova koji se bave godišnjim odmorima uglavnom su bazirani na pravnom okviru, sa stanovištva šta je to što firma mora i šta je to na šta zaposleni ima pravo. Taj deo neću ni ovde da izostavim i na kraju teksta kroz malo drugačiji pristup i praktična pitanja i odgovore obuhvatiću veći deo pravnog okvira koji uređuje materiju godišnjeg odmora. No, pre toga predlažem da zagrebemo površinu i malo se pozabavimo značajem koji odmor generalno ima na vlasnike biznisa, njihove zaposlene i celokupnu organizaciju.

Ideja odmora kao kategorije u radnom angažovanju rasla je kroz radničke pokrete i inicijativu radnika da sebi obezbede dovoljno vremena da zadovolje prevashodno prirodnu potrebu za odmorom i naprave uravnoteženost između privatnog i poslovnog života. Kada govorimo o odmoru kao kategoriji, ne govorimo samo o godišnjem, već i o dnevnom i nedeljnom odmoru, pa čak i onom meni nekada najdražem koji na žalost već dugo ne praktikujem – popodnevnom odmoru. Sa druge strane, odmor ne mora nužno da znači da isključivo spavamo, dremamo i ne radimo ništa. Mnogi se od posla odmaraju baš tako što rade, ali rade nešto što nema nikakve veze sa poslom. Odmor će sigurno smanjiti stres i povećati koncentraciju, smanjiti verovatnoću za sagorevanjem na poslu, relaksirati telo i um od svakodnevnice i stvoriti prostor za obnavljanje energije i nove ideje.

Verovatno je najveći problem u tome što prednosti godišnjeg odmora ne mogu da se kvantifikuju ili je to prilično teško. Odmorna radno angažovana osoba je bolje fokusirana na svoje radne zadatke, ima više motivacije za rad, veću kreativnost, bolje zdravlje i generalno je produktivnija. Nasuprot tome, neproduktivnost ili nemotivisanost usled umora je ogroman trošak za poslodavca koji je samo teško merljiv. Stvar je samo perspektive. Iako ipak znam da postoje studije, sada stvarno, nisu nam one potrebne kako bismo shvatili značaj godišnjeg odmora i odmora generalno na opšte psihičko stanje, fizičko zdravlje i motivaciju.

Moderne organizacije danas veliki fokus stavljaju na wellbeing zaposlenih i to je jako dobro. Dobro je i što se često utrkuju ko će biti kreativniji u osmišljavanju projekata na tu temu i promovisanju istih. Međutim, loše je da često zaborave da odmor predstavlja jedan od stubova dobrobiti odnosno wellbeing-a zaposlenih. Pre nego što krenete sa nadogradnjom u wellbeing-u, ako već niste, potrudite se da zaposlenima pre svega omogućite da redovno koriste odmor, a kada to već rade da se stvarno „otkače“ od posla, ne provodeći vreme uz telefon, računar i mejlove. Siguran sam da će se vratiti višestruko. Bio sam na godišnjem odmoru (više od jednog puta) na kome gotovo nisam skidao oko sa mejlova bilo na telefonu ili računaru. Šta sam dobio? Samo sam nervirao svoju porodicu, nisam se odmorio, a na posao sam se vratio nervozniji i sa više unutrašnjeg nemira i otpora prema samom poslu (ovo nije bilo samo do organizacije, već i do mene). „Umeti“ odmaranje, je tek priča za sebe.

Hteo bih da napomenem da nisam pristalica ni ultra modernih rešenja koja se zovu „unlimited vacation days“, jer smatram da izazivaju zabludu sa jedne strane, a da sa druge strane nijedna krajnost nije dobra.

Svakako, kao što sam i rekao, zakonski okvir nećemo da zanemarimo, jer je takođe važan. U nastavku teksta ću se kroz najčešća pitanja vezana za godišnji odmor dati smernice o pravima i obavezama na ovu temu (u download sekciji se nalazi i primer rešenja o korišćenju godišnjeg odmora koji možete da prilagodite). Sigurno je da narednim komentarima neću uspeti da obuhvatim sve specifičnosti koje se mogu javiti u vezi sa godišnjim odmorom, ali je najveći deo tu.

1. Kada zaposleni stiče pravo na godišnji odmor?
   Zaposleni stiče pravo na godišnji odmor posle mesec dana neprekidnog rada u kalendarskoj godini. Česta zabluda je da zaposleni ovo pravo stiče nakon šest meseci rada.
2. Na koliko dana godišnjeg odmora zaposleni ima pravo?
   Zaposleni ima pravo na zakonski minimum od 20 radnih dana u svakoj kalendarskoj godini (puna kalendarska godina, razlika postoji kada zaposleni zasniva ili prekida radni odnos – srazmerni deo).
3. Da li zaposlenom mogu da dam manje godišnjeg odmora od 20 radnih dana?
   Ne, osim u slučaju srazmernog godišnjeg odmor,a zaposleni ima Ustavom i zakonom garantovano pravo kog se ne može odreći na minimum 20 radnih dana godišnjeg odmora.
4. Da li svejedno zaposlenom moram da omogućim godišnji odmor čak i kada se ne obrati sa zahtevom za korišćenje odmora?
   Pravo na godišnji odmor nije uslovljeno zahtevom zaposlenog, već postoji obaveza poslodavca da o ovom pravu odluči u skladu sa zakonom.
5. Da li zaposlenom mogu da dam više od 20 radnih dana godišnjeg odmora?
   Apsolutno i slobodno mogu da kažem poželjno. Zakon propisuje minimum, a na poslodavcu je da odredi kriterijume za uvećanje godišnjeg odmora (npr. stepen stručne spreme, godine staža, težina poslova, doprinosa na radu i slično).
6. Da li zaposleni ovaj odmor mora da koristi odjednom?
   Ne, zaposleni može u dogovoru sa poslodavcem da odmor koristi u više delova, s tim što prvi deo godišnjeg odmora ne sme biti kraći od deset radnih dana.
7. Da li zaposleni može da koristi godišnji odmor u više od dva dela?
   Naravno, zakon kaže u jednom ili više, s tim što obavezuje na određeni broj dana i rok samo za prvi deo godišnjeg odmora.
8. Da li postoji neki rok do kada zaposleni mora da iskoristi godišnji odmor?
   Zaposleni je dužan, a poslodavac u obavezi da omogući korišćenje prvog dela godišnjeg odmora u trajanju od minimum deset radnih dana u toku kalendarske godine, a ostatak godišnjeg odmora najkasnije do 30.06. naredne godine.
9. Da li mogu zaposlenom umesto godišnjeg odmora da isplatim novčanu naknadu?
   Ne, osim u slučaju prestanka radnog odnosa. Poslodavac je u obavezi da se stara da zaposleni iskoristi godišnji odmor.
10. Da li mogu da se dogovorim sa zaposlenim i da uz njegov pristanak isplatim novčanu naknadu umesto godišnjeg odmora?
    Opet ne. Ideja godišnjeg odmora jeste da zaposleni fizički i mentalno odmori od posla. Isplata naknade kao kompenzacije da zaposleni ne ide na godišnji odmor osim što nije u skladu sa zakonom, ujedno nije u skladu sa osnovnom idejom odmora.
11. Ko odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora?
    Poslodavac, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog i to najkasnije 15 dana pre dana početka godišnjeg odmora.
12. Da li se poslodavac i zaposleni mogu dogovoriti o vremenu korišćenja godišnjeg odmora?
    Naravno, i to je poželjno (najvećim delom i praksa), jer se sagledavaju potrebe posla i potrebe zaposlenog.
13. Da li rešenje o korišćenju godišnjeg odmora može da se dostavi u kraćem roku od 15 dana?
    Da, ukoliko se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog i ukoliko je poslodavac saglasansa tim.
14. Da li je poslodavac u obavezi da o korišćenju godišnjeg odmora uvek odluči rešenjem?
    Da, na to obavezuje zakon, koji kaže da se o svakom pravu, obavezu i odgovornosti zaposlenog odlučuje rešenjem u pisanom obliku sa poukom o pravnom leku.
15. Na koji način se dostavlja rešenje o korišćenju godišnjeg odmora?
    Po pravilu u pisanoj formi, s tim što zakon daje mogućnost da poslodavac rešenje može dostaviti i u elektronskoj formi i poslodavac mora da poseduje dokaz o dostavljanju (ovde postoje specifičnosti koje zahtevaju detaljniji odgovor).
16. Šta ako se zaposleni razboli tokom korišćenja godišnjeg odmora? Da li se zaposlenom smanjuju dani odmora?
    Ne, privremena sprečenost za rad (bolovanje) koja je u skladu sa zakonom ne uračanava se u dane godišnjeg odmora.
17. Da li se dani praznika uračunavaju u dane godišnjeg odmora?
    Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom ne uračunavaju se u trajanje godišnjeg odmora.
18. Da li se godišnji odmor plaća?
    Zaposleni ima pravo na obračun i isplatu naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora, koja se obračunava prema prosečnoj zaradi u prethodnih 12 meseci.
19. Da li poslodavac sme da promeni raspored korišćenja godišnjeg odmora?
    Da, ali bi ovo trebalo biti izuzetak. U slučaju potreba posla (obrazložene) najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora poslodavac može promeniti raspored.
20. Šta je srazmerni deo godišnjeg odmora?
    Srazmerni deo godišnjeg odmora je pravo na godišnji odmor koji zaposleni ostvaruje prilikom zasnivanja ili u slučaju prestanka radnog odnosa.
21. Kako se računa srazmerni deo godišnjeg odmora?
    Zaposleni ostvaruje 1/12 godišnjeg odmora za svaki mesec rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
22. Kako bi izgledao primer srazmernog godišnjeg odmora?
    Zaposleni je radni odnos zasnovao u aprilu.Zaposleni ima pravo na pun godišnji odmor od 23 radna dana. Srazmerni deo se računa tako što se broj radnih dana punog godišnjeg odmora podeli sa 12 i zatim pomnoži sa brojem meseci koji su preostali u kalendarskoj godini. U konkretnom slučaju 23 (pun broj dana odmora) / 12 *  (broj meseci rada zaposlenog u kalendarskoj godini) = 17,25 (tj. 17 dana godišnjeg odmora).
23. Šta ako zaposleni raskine radni odnos, a nije iskoristio godišnji odmor?
    Ovo je jedini slučaj kada zaposleni ima pravo na novčanu kompenzaciju u vidu naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
24. Da li zaposlena zbog odsustva sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva gubi pravo na godišnji odmor, jer nije iskoristila prvi deo od 10 radni dana u kalendarskoj godini?
    Ne, zaposleni koji nije koristio ni prvi deo godišnjeg odmora u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
25. Kako se računa naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor?
    Novčana naknada koja ima karakter naknade štete se isplaćuje u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
26. Šta ako zaposleni iskoristi pun godišnji odmor nakon toga raskine radni odnos? Primer, iskoristi ceo godišnji odmor u trajanju od 23 dana za tekuću godinu do aprila, a u junu raskine radni odnos.
    Zakon nije predvideo jasno rešenje po ovom pitanju i u ovom slučaju je definitivno načinjena šteta poslodavcu. Uopšteno, poslodavac bi mogao u sudskom postupku da potražuje naknadu štete.
27. Da li zaposleni ima još neko pravo u vezi korišćenja godišnjeg odmora?
    Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora koji se može isplatiti odjednom ili u više delova tokom godine. Visinu regresa određuje poslodavac.
28. Koliko dana godišnjeg odmora ima zaposleni angažovan po osnovu ugovora o dopunskom radu?
    Nema pravo. Godišnji odmor je pravo iz radnog odnosa, a kako dopunski rad, angažovanju po ugovoru o delu ili privremenim i povremenim poslovima predstavljaju angažovanja van radnog odnosa, tako lica angažovana po ovim ugovorima nemaju pravo na godišnji odmor.
29. Da li su propisane kazne za nepoštovanje odredaba kojima se uređuje pravo zaposlenih na godišnji odmor?
    Da, kazne su propisane u iznosu od 400.000 – 1.000.000 dinara za pravno lice; 100.000 – 300.000 dinara za preduzetnika; i 20.000 – 40.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

Moj savet za godišnji odmor je da objedinite i jedno i drugo. Zadovoljite zakon, ali isto tako razmišljajte o godišnjem odmoru kao neraskidivoj vezi sa opštim zdravljem i zaposlenih i organizacije.