Koliko dugo zaposleni može da bude na bolovanju?

U radu sa različitim poslodavcima, od malih porodičnih firmi do velikih sistema, brzo se može uočiti da je bolovanje jedno od najosetljivijih pitanja u svakodnevnoj HR praksi. Jedna od najčešćih dilema je koliko dugo zaposleni može biti odsutan sa posla u slučaju bolovanja. 

Odmah na početku važno je da razjasnimo sledeće: ne postoji zakonom određen vremenski limit trajanja bolovanja. Dužina bolovanja zavisi od zdravstvenog stanja zaposlenog i od procene izabranog lekara, odnosno lekarske komisije. 

Statistički gledano, većina bolovanja u Srbiji traje do 30 dana. Bolovanja duža od šest meseci su retka i čine manje od 1% svih slučajeva. U domaćoj praksi su zabeleženi i ekstremni primeri dugogodišnjih bolovanja: jedno bolovanje je trajalo devet i po godina, dok je drugo započeto 2012. godine i još uvek nije okončano. 

Sve navedeno potvrđuje da je dužina bolovanja individualna i da može varirati od nekoliko dana, ili meseci do višegodišnjih odsustava, ako za to postoji medicinski osnov. Svaki slučaj se razmatra pojedinačno, u skladu sa procenom lekara i potrebom za oporavkom.

Pravo na bolovanje – zakonski okvir 

Pravo zaposlenog na bolovanje regulišu Zakon o radu i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Zakon koristi termin „privremena sprečenost za rad“ i predviđa:

• Pravo zaposlenog da u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad odsustvuje sa rada; i 
• Pravo da mu se isplati naknada zarade za vreme dok odsustvuje sa rada. 

Razlozi za bolovanje i njihovo uobičajeno trajanje

Zakon o zdravstvenom osiguranju navodi 7 razloga za otvaranje bolovanja. Van tih razloga lekar ne može odobriti bolovanje. To su:

1. Bolest ili povreda van rada – na primer, grip, infekcije, postoperativni oporavak i slično. Bolovanje obično traje od nekoliko dana do mesec dana, a kod komplikovanijih dijagnoza može potrajati duže; 
2. Profesionalna bolest i povreda na radu – oboljenja i povrede koje se dese na radnom mestu (padovi, uganuća, prelomi). Trajanje bolovanja zavisi od težine povrede i toka lečenja, i može biti od nekoliko dana do više meseci; 
3. Održavanje trudnoće i komplikacije u trudnoći – zaposlena ima pravo na bolovanje u toku trudnoće ukoliko postoje medicinski razlozi (npr. rizična trudnoća). Odsustvo može trajati više meseci, uz redovne kontrole i mišljenje ginekologa; 
4. Obavezna izolacija ili zarazne bolesti – u slučaju pojave zaraznih bolesti ili mere izolacije bolovanje traje onoliko koliko traje izolacija (najčešće između 5 i 14 dana);  
5. Nega bolesnog člana uže porodice – zaposleni ima pravo da odsustvuje sa posla zbog nege bolesnog deteta, supružnika ili roditelja. Uobičajeno trajanje je do 7 ili 15 dana, a u težim slučajevima može da se produži, uz odgovarajuću medicinsku dokumentaciju; 
6. Dobrovoljno davanje organa, ćelija i tkiva – zaposleni koji se odluči za ovakvu intervenciju ima pravo na bolovanje radi oporavka. Trajanje bolovanja određuje izabrani lekar, u zavisnosti od vrste i obima intervencije;  
7. Pratnja bolesnog lica na lečenje u drugo mesto – ako je zaposleni određen kao pratilac bolesnog lica koje se upućuje na lečenje van mesta prebivališta, odsustvo se odobrava za vreme dok postoji potreba za pratnjom, uz potvrdu zdravstvene ustanove. 

Ko odlučuje o otvaranju i dužini bolovanja? 

Zaposleni otvara bolovanje kod izabranog lekara, koji može da vodi bolovanje do 30 dana. 

Ako je nakon 30 dana bolovanja potrebno produženje, zaposleni se upućuje na lekarsku komisiju u okviru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). 

Komisija produžava bolovanje u intervalima (najčešće 30, 60 ili 90 dana), uz obavezne kontrole i mišljenje lekara specijaliste. 

Napomenimo da izabrani lekar izuzetno može odobriti bolovanje do 60 dana, i to u posebnim slučajevima: maligne bolesti, trudničko bolovanje, invaliditet ili hirurška intervencija.

Trajanje bolovanja ne zavisi od volje poslodavca – poslodavac nema pravo da prekine bolovanje, niti da vrši pritisak na zaposlenog da se vrati na posao. 

Takođe, ne može tražiti podatke o dijagnozi ili šifri bolesti. U izveštaju koji zaposleni dostavlja firmi navodi se samo vrsta odsustva (na primer, bolest, povreda ili nega deteta).

Isplata naknade i finansijski izazovi – bolovanja duža od 30 dana mogu biti izazov u organizacionom i finansijskom smislu, posebno za male firme i početnike u poslovanju.  Odsustvo samo jednog radnika može direktno uticati na organizaciju i tok rada, zahtevati da se angažuje zamena ili da se izvrši preraspodela poslova. Sve to se može negativno odraziti na poslovanje, posebno ako se radi o firmi koja ima ograničen budžet i mali broj zaposlenih. 

Kontrola dugotrajnih bolovanja 

U praksi se bolovanja duža od šest meseci najčešće uzimaju kao znak da treba razmotriti određena pitanja: da li zaposleni može da se vrati na posao, da li je potrebno prilagođavanje radnog mesta ili postoji trajna nesposobnost za rad. 

U takvim situacijama, poslodavac ima pravo da pokrene inicijativu kod određenih institucija. Zakon je poslodavcu dao sledeće mogućnosti: 

• Da zatraži mišljenje službe medicine rada;
• Da pokrene komisijsko veštačenje preko RFZO, uz saglasnost lekara i prateću dokumentaciju; 
• Da podnese zahtev Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje radi procene radne sposobnosti.

Iako poslodavci imaju pravo da preispitaju osnovanost bolovanja, u praksi se često suočavaju sa ograničenjima, pre svega sa sporim procedurama i ograničenim pristupom informacijama. 

Napomenimo da kontrola bolovanja može imati preventivnu ulogu. Naime, sama svest o mogućoj kontroli od strane poslodavca podseća zaposlenog da ima obavezu da svoja prava koristi savesno i da snosi odgovornost za sopstvene postupke. 

Zloupotreba bolovanja i mogućnosti poslodavca 

Ako postoji sumnja na zloupotrebu bolovanja, poslodavac može, o svom trošku, da uputi zaposlenog na dodatnu medicinsku analizu u ovlašćenu ustanovu. Ako zaposleni odbije da se odazove, to se može uzeti kao nepoštovanje radne discipline i razlog za otkaz ugovora o radu.

Zloupotreba postoji ako zaposleni period bolovanja koristi za rad kod drugog poslodavca, ili, ako se ne pridržava prepisane terapije, čime usporava ozdravljenje i oporavak, ako ne poštuje preporučeno mirovanje i slično.

Interne procedure za praćenje bolovanja kod poslodavca 

Poslodavac može da uspostavi interne procedure za praćenje dužih i učestalih bolovanja:

• Praćenje bolovanja kroz internu evidenciju – HR služba beleži učestalost i trajanje bolovanja, prati da li se dijagnoze ponavljaju, da li zaposleni dostavlja medicinsku dokumentaciju i održava komunikaciju sa poslodavcem; 
• Uređenje procedura putem internog akta – pravilnikom se jasno definišu postupci u slučaju dužeg odsustva, izostanka kontakta sa zaposlenim, kašnjenja u dostavi doznaka lekara i drugih situacija koje mogu ukazivati na nepravilnosti;
• Konsultacije sa pravnikom – pravno savetovanje je važno radi tumačenja zakonskih odredbi, razmatranja mogućnosti koje poslodavcu stoje na raspolaganju i donošenja odluka u skladu sa regulativom;
• Prilagođavanje radnih zadataka – u dogovoru sa lekarom je moguće prilagoditi posao zdravstvenom stanju zaposlenog, uvesti fleksibilno radno vreme ili rad od kuće;
• Edukacija menadžera i zaposlenih – upoznavanje sa pravima i obavezama u vezi sa bolovanjem zaposlenog doprinosi pravnoj pismenosti i smanjuje nastanak nesporazuma.

Ovde nije kraj. Lista internih procedura kod poslodavca može biti raznolika i u velikoj meri zavisi od specifičnosti firme. Ovo je prostor za kreativnost i slobodu da se procedure oblikuju prema konkretnim potrebama, naravno, uz dosledno poštovanje zakonskog okvira.