Ugovor o pružanju usluga razvoja softvera – šta treba da piše?

Reči lete, napisano ostaje.

(Verba volant, scripta manent). 

U pravnom životu, pisana forma služi da se izbegnu nesporazumi i da se zna ko je šta rekao, obećao ili prihvatio.

Situacija: HR služba firme koja se bavi distribucijom kancelarijskog materijala vodi evidenciju zaposlenih u Excelu. Svaki put se ručno unose podaci o godišnjim odmorima: datumi, trajanje i slično. Takav način rada zavisi od preciznosti pojedinca i podložan je greškama. Ne postoje automatski podsetnici, a izveštaji se kreiraju ručno, što znatno usporava rad.

Firma odlučuje da naruči softversko rešenje za kadrovsku službu kojim će se automatizovati proces: podaci o zaposlenima se unesu jednom, softver automatski računa dane odmora, kreira izveštaje i šalje podsetnike o isteku odmora, rokovima i drugim važnim informacijama.

Softver poručuje od IT firme specijalizovane za razvoj poslovnih aplikacija, sa kojom zaključuje ugovor o pružanju usluga razvoja softvera (na linku preuzmite šablon) ili ugovor o razvoju softvera.

U konkretnoj situaciji naručilac softvera ne traži univerzalan proizvod (koji radi za svakoga), već rešenje za konkretan problem, softver skrojen prema njegovim potrebama, načinu rada i specifičnom pitanju (evidencija odmora u HR službi).

Zato je važno da softver bude funkcionalan i jasno definisan.

U nastavku teksta videćemo koji su neophodni elementi ugovora o razvoju softvera, kao i o čemu treba posebno voditi računa prilikom zaključenja ugovora.

Pojam i elementi ugovora

Ugovor o razvoju softvera zaključuje se između:

1. Klijenta – naručioca posla koji angažuje stručnjaka za izradu softverskog rešenja; i
2. Izvršioca – programera ili IT kompanije koja se obavezuje da izradi funkcionalan softver.

Ugovorom se uređuju međusobni odnosi ugovornih strana, uslovi saradnje, obim posla, vremenski okvir za izradu projekta i naknada.

Posebnu pažnju treba posvetiti pravima intelektualne svojine: ko je vlasnik softverskog koda, ko ima pravo da ga koristi, menja ili prenese trećem licu.

Ugovor o razvoju softvera treba da sadrži sledeće elemente:

• Potpisnici ugovora – podaci o naručiocu i izvršiocu;
• Predmet ugovora – šta tačno programer treba da isporuči;
• Obaveze ugovornih strana – izvođač razvija i testira softver, naručilac obezbeđuje potrebne podatke i plaća naknadu;
• Rokovi i isporuka – vremenski okviri za svaku fazu razvoja i dinamika isporuke;
• Naknada i način plaćanja – ukupna cena i uslovi plaćanja (npr. po fazama, avansno, po isporuci);
• Održavanje – ko je odgovoran za popravke i ažuriranja softvera nakon isporuke;
• Intelektualna svojina – ko je vlasnik koda i softverskog rešenja (da li izvođač zadržava autorska prava ili naručilac stiče vlasništvo nad kodom);
• Poverljivost i zaštita podataka – klauzule o čuvanju poslovnih tajni i zabrani deljenja informacija trećim licima;
• Odgovornost – za greške, kašnjenja, eventualne štete i nefunkcionalnost softvera;
• Raskid ugovora – pod kojim uslovima ugovorne strane mogu da raskinu ugovor;
• Rešavanje sporova – najčešće posredovanjem ili arbitražom, kako bi se izbegli dugotrajni sudski procesi.

Autorska prava nad softverom

Kod softverskih rešenja važno je razlikovati dva nivoa:

1. Tehnički deo – to je kod, ono što se vidi i koristi; i
2. Pravni deo – autorska prava, dozvole i ograničenja, odnosno šta sme da se radi sa konkretnim tehničkim rešenjem.

Kada se zaključuje ugovor o razvoju softvera, fokus se najčešće stavlja na tehnička pitanja: koje potrebe softver treba da pokrije, koliko košta i kada će biti isporučen. Pravna pitanja, posebno ona koja se tiču autorskih prava, često ostaju u senci.

U praksi se podrazumeva ono što piše u zakonu, izuzev ako se ugovorom ne definiše nešto drugo. Ukoliko ugovorne strane ne razjasne unapred suštinska pitanja, lako može doći do nesporazuma oko korišćenja, vlasništva i daljeg razvoja softvera.

Zato je važno znati šta se, zapravo, prenosi ugovorom

Prema domaćem Zakonu o autorskom i srodnim pravima, softver je autorsko delo: kao knjiga, pesma ili fotografija. Autor softvera zadržava autorska prava, dok klijent dobija pravo da koristi softver, ali bez mogućnosti da ga samoinicijativno menja ili distribuira, osim ako ugovorom nije drugačije predviđeno. 

Zakon ostavlja prostor da ugovorne strane same definišu obim autorskih prava.

Kada je reč o imovinskim pravima, pretpostavka je da ih zadržava autor. Međutim, ugovorom se može predvideti da autor prenese određena imovinska prava: kao što su pravo umnožavanja, distribucije, licenciranja ili javnog saopštavanja. Ova prava moraju biti eksplicitno navedena u ugovoru, kako bi korisnik znao šta sme, a šta ne sme da radi sa softverom.

Sa druge strane, moralna prava autora (pravo da bude označen kao autor i da zaštiti integritet svog dela) su lična i neprenosiva. Ipak, autor može dati saglasnost da klijent menja softver i prilagođava ga sopstvenim potrebama – ta saglasnost mora biti jasno naznačena u ugovoru.

Kada se govori o prenosu autorskih prava, misli se na pravo korišćenja i upravljanja softverom, ali ne i na prenos izvornog koda. Činjenica da je naručilac platio izradu softvera ne znači automatski da je postao njegov vlasnik.

U praksi se često podrazumeva da je dovoljno da naručilac dobije mogućnost da koristi softver, bez potrebe da ga poseduje ili dalje razvija. Međutim, ako proizvođač prestane da radi, naručilac treba da ima pristup izvornom kodu – zato je preporučljivo da se kod deponuje kod nezavisne treće strane.

Važno je da se ugovorom preciziraju ova pitanja, jer u suprotnom naručilac može ostati bez mogućnosti da koristi softver u skladu sa svojim potrebama.

Pitanja autorskih prava koja treba razjasniti pre isporuke softvera

1. Imovinska prava i licence: Ko ima pravo da koristi softver, na koliko uređaja, koliko dugo, i da li se prenose prava na kopiranje, izmenu i distribuciju?
2. Pravo na modifikaciju i razvoj: Da li klijent sme da menja softver, da li dobija izvorni kod i pravo da ga dalje razvija?
3. Moralna prava: Da li autor zadržava pravo da bude označen kao autor i da softver ne bude  izmenjen bez njegove saglasnosti?
4. Open source komponente: Da li softver sadrži open source delove i pod kojim uslovima se oni koriste?