Kako preduzetnici uče: 10 mogućih načina

U prošlom tekstu sam pisao o preduzetnicima – amaterima koji su uspevali da izguraju svoje ideje uprkos početnom nedostatku konvencionalnih znanja i veština. Šarm i moć improvizacije su im sigurno pomogli na tom putu, ali su na kraju uspeli samo zato što su bili spremni da uče brzo i da uče mnogo.

A na koje sve načine preduzetnici mogu da uče?

Svaki preduzetnik je unikat, kao što su unikatni njegovi talenti, odrastanje, obrazovanje, okruženje i karakter. Zbog toga ne postoji univerzalni set pravila, znanja i veština koja garantuju da će neko postati uspešan preduzetnik.

Pošto klasično preduzetničko obrazovanje ne postoji, potrudiću se da analiziram 10 najčešćih načina preduzetničkog učenja koje sam primećivao ili praktikovao tokom svog dosadašnjeg preduzetničkog staža.

Redosled je takav da gradacija počinje od najnepoželjnijih načina učenja i nastavlja sve do onih koji su za preduzetnika najkorisniji.

10. Preduzetnik koji bira da ne uči

Na samom dnu liste se nalazi preduzetnik koji ne želi da uči. Zvuči pomalo paradoksalno što je ovaj preduzetnik završio na listi, ali pošto je opcija „preduzetničkog neučenja“ mnogo popularnija nego što bi smela da bude, nisam mogao da ga izostavim.

Preduzetnik nekad ne uči jer je čuo priču „o liku koji je posadio lešnike, jednom godišnje ih bere, dolazi Rus sa šleperom, otkupi ih, i lik od toga živi cele godine“, pa je i sam poželeo da krene stopama tog imaginarnog heroja, a za to mu nije potrebno učenje. Neki drugi preduzetnik smatra da je preduzetništvo, u stvari, operativa, a delegiranje znak slabosti. Njemu nakon teškog fizičkog rada i neprekidnog mikromenadžmenta ne ostaje dovoljno vremena i snage za učenje. Ne uči ni onaj preduzetnik koji već sve zna, a ni onaj čiji uspesi ne zavise od tržišnih pravila, već od nekih drugih za koje nije neophodno preduzetničko učenje.

Ono što je zajedničko za sve ove „neučeće“ preduzetnike jeste da, uprkos skromnom znanju koje poseduju, jako vole da vam udele preduzetnički savet koji im niste tražili.

9. Preduzetnik koji uči uz gurue sa Instagrama i Tiktoka

Teško da je ovaj vid „učenja“ bolji od „neučenja“. Usvajanje štetnih saveta može biti opasnije i od potpunog neznanja. Ipak, zbog toga što je preduzetnik koji bira da se na ovaj način edukuje izdvojio vreme i pokazao inicijativu, ovaj vid učenja se nalazi na devetom mestu.

Težnja sve većeg broja ljudi za lakim odgovorima i brzim rešenjima lansirala je u poslednje vreme, pored raznih teoretičara zavera, i živopisne stručnjake opšte prakse, gurue i biznis koučeve. Preduzetnička „znanja“, večne istine i prečice istovremeno nude i klinci wannabe mentori naoružani opštim mestima iz self-help literature i njihove uglađenije, „namazanije“ starije kolege, ali i internacionalne megazvezde sa milionima pratilaca.

Neki od ovih gurua priču baziraju na sopstvenim spoznajama, dok drugi praktikuju različite kvazinaučne metodologije. Zbog toga je dobro da svaki preduzetnik, pre nego što im plati kurs, počne da prati njihova „korak po korak“ uputstva, vizualizuje ili vibrira, prvo prouči da li je njegov mentor radio u životu bilo šta osim mentorisanja ili da makar pročita članak na Vikipediji o „nauci“ koja mu se prodaje.

Stara legenda kaže da su u vreme zlatne groznice prodavci lopata zaradili mnogo više para od kopača zlata.

8. Preduzetnik koji uči na sopstvenim greškama

Koliko god učio, kalkulisao, planirao i promišljao, preduzetnik će sigurno praviti greške. Nekada će one biti male i lako popravljive, a nekada gigantske. Preduzetnik koji uči na sopstvenim greškama je dobar preduzetnik i ovo učenje je neophodno i veoma značajno. Važno je samo da ono ne bude primarno.

Preduzetnik može da uči i na tuđim greškama. Tako će izbeći potencijalne slomove i kasnije teške oporavke. Sledećih sedam mogućnosti mogu mu pomoći u tome.

7. Preduzetnik koji uči kroz putovanja

Preduzetnik koji putuje sebe izmešta u različite kontekste od onog na koji je naviknut i u kojem se neretko „učauri“. On na putovanjima vidi različite uspešne poslovne prakse, unapređene verzije proizvoda i usluga sličnih njegovim, drugačiju poslovnu kulturu, nove mogućnosti za dizajn, promociju, prodaju ili neobična partnerstva koja funkcionišu.

U nekim delovima sveta preduzetnik može uživo da vidi, opipa, omiriše ili čuje budućnost svoje industrije. Družeći se da ljudima iz različitih kultura, preduzetnik unapređuje veštinu komunikacije, jednu od najvažnijih preduzetničkih veština.

I na kraju, preduzetnik na putovanju može da se odmori i uživa. Da se sačuva od burnouta i naoštri za nove pobede.

6. Preduzetnik koji uči iz knjiga o preduzetništvu koje nisu pisali preduzetnici

Ove knjige najčešće pišu novinari, fakultetski profesori i različiti influenseri bez pravog preduzetničkog iskustva. Autori se po pravilu zainteresuju za određeni poslovni fenomen i izaberu nekoliko kompanija ili lidera i analiziraju određene etape njihovog razvoja, odluke i aktivnosti. Nakon toga donose zaključke i predstavljaju ih kao svojevrsne „zakone“.

Neki od autora pišu naučnim jezikom uz korišćenje mnoštva tabela i grafikona, dok drugi nude zabavnije štivo, lakše za čitanje.

Preduzetnika ove knjige mogu da informišu, inspirišu i zabave. Mogu i da mu skrenu pažnju na uspešne kompanije za koje ranije nije čuo i da ga navedu na dalje istraživanje. Ipak, „zakone“ koje ove knjige donose preduzetnik treba da prihvati sa rezervom.

Jedna od najuticajnijih i najprodavanijih knjiga iz ovog žanra je „Built to Last“ čuvenog Džima Kolinsa. On na primeru 18 američkih kompanija otkriva „9 ključnih tačaka“ koje čine da kompanije dugo traju, budu inovativne  i neprikosnoveni lideri na tržištu. Nakon objavljivanja, knjiga je slavljena kao „jedna od najuticajnijih biznis knjiga našeg vremena“. Ipak, deset godina od njenog objavljivanja više od pola analiziranih kompanija doživelo je ozbiljan pad poslovanja i više nisu bili lideri u svojoj industriji, iako su nastavili da slede Kolinsovih „9 ključnih tačaka“.

5. Preduzetnik koji uči iz časopisa, podkasta i portala

Preduzetnik može da se pretplati na vodeće svetske preduzetničke časopise, kao što su Entrepreneur, Fast Company ili Inc. Za desetak dolara godišnje on će imati pristup digitalnim izdanjima, portalima i newsletterima, a za četrdesetak će mu i papirni primerci stizati na kućnu adresu.

Iako su u časopisima preduzetničke teme ponekad površno obrađene, oni nude kvalitetan sadržaj koji se ne može naći u mainstream medijima i preduzetnika upoznaju sa uspešnim osnivačima malih i srednjih preduzeća iz celog sveta. Prateći ovakve sadržaje, preduzetnik će primetiti trendove koji će tek za nekoliko godina stići u naše krajeve i imaće vremena da se pripremi za njih.

Sve navedene prednosti časopisa, važe i za preduzetničke podkaste koji, u slučajevima kada se dobro poklope energije gosta i voditelja, mogu da budu ozbiljna injekcija samopouzdanja, inspiracije i novih znanja za preduzetnika koji ih sluša.

Dobrih besplatnih preduzetničkih portala danas nema puno i dobro je što što upravo čitaš i podržavaš jedan od njih.

4. Preduzetnik koji uči kroz networking

Jako je važno s kim se preduzetnik druži jer on može da raste i razvija se samo kada je u društvu ljudi sa kojima deli iste vrednosti i koji razumeju njegove ambicije.

Umrežen sa drugim pokretačima, preduzetnik će brže saznavati za nove trendove ili dostupne digitalne alate. Lakše će nalaziti partnere. U društvu sebi sličnih moći će da podeli nedoumice, izazove i probleme. Moći će i da testira nove ideje bez straha da će feedback biti štetno ohrabrivanje ili maliciozno komentarisanje.

Bilo da je u pitanju odlazak na pivo ili velika preduzetnička konferencija, dobro je da preduzetnik bude deo zajednice koja okuplja vredne kreativne ljude koji jedni drugima pružaju podršku. Oni će preduzetnika, kada upadne u krizu i pomisli da ostavi sve i nađe „pravi posao“, znati da  ohrabre i vrate na ispravan put.

3. Preduzetnik koji uči iz knjiga o preduzetništvu koje su pisali preduzetnici

Knjige uspešnih preduzetnika su već dugo bestseleri širom sveta, a i kod nas postaju sve popularnije. Najčešće su u pitanju autobiografije u kojima preduzetnici sa čitaocima dele intimne priče o privatnom životu, ličnom razvoju i poslovnoj karijeri. Neki preduzetnici objavljuju i „how to“ vodiče, lišene detalja iz privatnog života, u kojima dele praktična znanja iz svoje industrije. Nekada su to filozofski osvrti i principi života i poslovanja kojima su se vodili.

Koji god od ovih pristupa izaberu, ukoliko je knjiga pisana sa iskrenom i časnom namerom da se znanje podeli i postane svima dostupno, ove knjige za preduzetnika mogu predstavljati „suvo zlato“. Nažalost, nekada se dešava da preduzetnici u svojim knjigama imaju želju da od sebe stvore mit. Neki od njih to rade diskretno i sipaju u priču ego „na kašičicu“, a ima i onih koji u toj nameri toliko preteraju da su im knjige „neupotrebljive“ za preduzetnika. Preduzetnik će vremenom znati da razvije filter koji prepoznaje bullshit i fokusira se samo na korisne delove knjige.

I na domaćem terenu su prethodnih godina objavljene zanimljive knjige koje su pisali preduzetnici. Bojan Leković je sjajno ispričao priču o nastanku „KupujemProdajem“ i svom ličnom razvoju u „Medvedima na putu“, dok je Miroslav Mišković u svojoj knjizi „Ja, tajkun“ sebe uglavnom predstavljao kao „bogom danog“ i čitaocima, nažalost, ponudio više obračunavanja sa bivšim saradnicima nego preduzetničkih saveta.

2.Preduzetnik koji uči uz mentora

Dobrog mentora nije nimalo lako naći, ali kada ga preduzetnik konačno pronađe, tada se granice mogućeg za njega drastično pomeraju na više.

Mentor je najčešće prekaljeni preduzetnik koji je padao, dizao se, pravio greške i nizao uspehe. On je odavno bio u poziciji preduzetnika kojeg savetuje, kao i u onoj poziciji koja sledi posle nje. Zbog toga on ima moć da stvari posmatra iz mnogo šire perspektive i da savetuje preduzetnika da rešenja potraži na nekim za njega potpuno novim mestima.

Mentor će prepoznati dobre poslovne prilike pre samog preduzetnika, povezaće ga sa boljim dobavljačima, kupcima ili investitorima, znaće kada je najbolji trenutak da se biznis proda ili da se od biznisa odustane. Mentor preduzetniku može da pomogne i da pronađe balans između privatnog života i posla.

Ukoliko preduzetnik dolazi iz skladne preduzetničke porodice, može imati tu sreću da mu otac ili deda budu mentori. Ostali će verovatno u preduzetništvo krenuti bez mentora dok u nekoj fazi ne osete potrebu da ga pronađu. Kada se to desi, preduzetnik svakako treba da izbegava one iz „tačke 9“, a pojača sopstveno delovanje iz „tačke 4“ ove liste.

1. Preduzetnik koji uči kroz radoznalost

Preduzetnički mozak je kao sunđer koji upija mnoštvo različitih informacija i čuva ih za trenutke kada mu zatrebaju. Pošto preduzetnik svakoga dana donosi mnoštvo odluka i od ispravnosti tih odluka zavisi njegov poslovni uspeh, važno je da tih informacija bude što više. Veći sunđer može da upije više korisnih informacija od manjeg, a taj preduzetnički „mentalni sunđer“ ne može da raste ako ga hranimo isključivo pričama o preduzetništvu.

Zato dobar preduzetnik sluša dobru muziku, gleda dobre filmove i čita dobre knjige. Zanimaju ga i prirodne i društvene nauke. Prati politiku i sport. Ali, preduzetnik nije pasivni konzument. On sve preispituje, dekonstruiše, prepoznaje kontekste, traži uzroke i pravila i uočava veze. Spreman je da kao dosadno četvorogodišnje dete sebi i drugima iznova postavlja pitanje „zašto?“ sve dok ne bude zadovoljan odgovorom.

Kada preduzetnik otkrije novog muzičara, on će istražiti ko su njegovi uzori. Onda će potražiti i uzore uzora. Radoznali preduzetnik se neće zadržati samo na stvarima koje su mu „lepe i prijatne“. On će preslušati i Sinanov „The Best of“ da bi shvatio zašto neki ljudi plaču uz njega. Daće šansu čak i „muzici koju vole novi klinci“, da pokuša da razume u čemu je fora.

Preduzetnik zapitkuje i sluša i svog auto-mehaničara, zubara, frizera, taksistu, konobara i lokalnog prodavca dok sunđer u njegovoj glavi postaje sve veći. Sa tolikim sunđerom preduzetnik će mnogo sigurnije donositi odluke, razvijati pobednički instinkt i sposobnost da prepozna dobre prilike. Osvajaće ljude koje želi da osvoji, dolaziće do dobrih ideja i otvaraće vrata za koja drugi veruju da se ne mogu otvoriti. Biće bolji preduzetnik.

I na kraju da dodam…

Kao što učenje nije konačno, tako ni ova lista nije konačna. Pozivam preduzetnike da mi pošalju načine na koje oni uče, pa kad se nakupi dovoljno materijala možemo da objavimo i nastavak –  „Kako preduzetnici uče: još 10 načina“.  I ne samo preduzetnike, nego i preduzetnice. Izvinjavam im se što je ceo tekst napisan u muškom rodu. Jezik nam je nezgodan za rodno neutralno pisanje i to je jedini razlog za takav pristup. Preduzetništvo je podjednako i ženska i muška „stvar“.