Situacija u IT kroz podatke i informacije

Popularizacija IT zanimanja i visoke plate u industriji informacionih tehnologija dovele su do značajnog povećanja interesovanja mladih za studiranje na fakultetima koji imaju IT smerove u regionu Zapadnog Balkana i Srbiji kao najvećoj ekonomiji ovog regiona. Ne čudi podatak Eurostata da je više od 9 od 10 diplomiranih u IKT oblasti zaposleno! Srbija prati ovaj dobar trend, poslednji podatak za Srbiju (iz 2022. godine) govori da je 90,2% diplomiranih u ovim oblastima zaposleno.

Možda je iznenađujuć podatak da je poslednjih godina procenat diplomiranih IT stručnjaka u pomenutom regionu veći od proseka EU. 6,2% svih diplomiranih u 2021. godini u regionu Zapadnog Balkana, diplomiralo je na IT smerovima. Prednjači Crna Gora sa 7,9%, a u stopu je prati Srbija sa 7,1% diplomiranih u informacionim tehnologijama.

Ovo su visoki procenti na nivou zemalja koje prednjače u digitalizaciji: Estonije (8%), Irske (7,8%) i Finske (7,4%). Evropski prosek je 3,9% diplomiranih na IT smerovima.

U EU je 72,4% onih koji rade u IT sektoru je visokoobrazovano. Dakle, 27,6% ima niže od fakultetskog ili neformalno obrazovanje za rad u ovom sektoru. Verovatno je sličan procenat i u Srbiji, ali nemamo taj podatak. Jer potražnja za IT kadrovima, do poslednje globalne ekonomske krize i njenog uticaja na poslove u IT (o kojima je pisao Ivan Minić), bila je izuzetno velika, a podaci Eurostat-a nam govore da, bez obzira na visoku produkciju IT kadrova, naš region i Srbija, kao najveća ekonomija regiona, i dalje kaska za prosekom EU. U Evropskoj Uniji 4,5% svih zaposlenih radi na IT pozicijama. U Srbiji je radilo 3,3%, do poslednjeg talasa otpuštanja.

Još jedna stvar u čemu smo bolji od proseka EU i proseka Zapadnog Balkana je broj žena IKT specijalista – 23,5% u Srbiji u odnosu na evropski prosek od 19,1% žena.

I sve zvuči tako idealno, dok se ne desi velika globalna kriza izazvana ratom, koronom i ko zna još čime. Onda se dese otpuštanja onih sa najmanjim znanjem, koji su prethodno (još na završnim godinama studija) zapošljavani nemilice u nemilosrdnoj borbi za svaku programersku glavu. Iste te glave su sada naprasno posečene i poslate kući, ali ne da rade od kuće, već da žive od minimalca sa biroa rada.

Jer, u IT industriji je došlo do manjka posla, a poslovi u svim ostalim granama industrije nisu kreirani, osmišljeni i dovoljnoj meri da bi privukli IT kadrove.

Privreda, naravno, nije (samo) IT sektor. U stvari je najmanje IT sektor, bez obzira na veliki hajp oko digitalizacije Srbije.

Kao da su u prethodnom periodu postojala 2 odvojena sveta – svet IT kompanija u kojem kao u raju žive i rade neki ljudi, uživajući u, možda, nerealnim platama za svoj rad, ali i svim beneficijama i titranjima od strane HR službi – tim bildinzima, privatnim osiguranjima, ekskluzivnim tretmanima, još eksluzivnijom kuhinjom, itd; i drugi svet, sve ostale firme kojima, većini, nije ni palo na pamet da integrišu digitalnu tehnologiju, i da angažujući IT stručnjake unaprede svoje proizvode i usluge i povećaju stopu dobiti. Verovatno, što je dobro zapazio i Ivan Minić u svom autorskom tekstu, nisu ni mogli da ih plate po ceni koju su dobijali za rad u IT kompanijama.

Treba nam dokaz za ovo?

Pa, evo nekih statističkih pokazatelja.

U integraciji digitalne tehnologije, region Zapadnog Balkana kaska u odnosu na EU. Crna Gora je najbolje pozicionirana u dimenziji integracije digitalne tehnologije, a slede je Kosovo*, Albanija i Srbija sa ocenama iznad proseka Svetske banke.

Za dodatnu demistifikaciju iskoristićemo još tri pregleda koji se odnose na implementaciju i upotrebu sofisticiranih tehnologija u privredi.

1. Analitika velikih podataka odnosi se na korišćenje tehnologija, tehnika ili softverskih alata kao što su rudarenje podataka ili teksta i mašinsko učenje, za analizu velikih podataka (Big data) izvučenih iz vlastitih izvora podataka preduzeća ili drugih izvora podataka.

U 2021. godini 7% preduzeća u regionu Zapadnog Balkana vršilo je analizu velikih podataka. Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija imale su najveći udeo preduzeća koja koriste velike podatke u regionu, sa 15%, 13% i 10% respektivno, Srbija je na 3,8%, dok je prosek EU 14,2%.

2. Računarstvo u oblaku pruža mogućnost preduzećima da pristupe računarskim resursima koje hostuju treće strane na internetu (cloud), umesto izgradnje ili proširenja vlastite IT infrastrukture, uključujući hardverske i softverske aplikacije i baze podataka.

U 2021. godini u proseku je samo 16% preduzeća u regionu Zapadnog Balkana inkorporiralo najmanje jednu sofisticiranu uslugu u oblaku, što je znatno ispod proseka EU od 34%. Srbija, Albanija i Crna Gora, sa više od 20% preduzeća koja koriste usluge u oblaku, imaju najviši rezultat među ekonomijama Zapadnog Balkana u 2021.

3. Softverska aplikacija za planiranje resursa preduzeća (ERP) je jedan oblik interne poslovne integracije u preduzećima koja se koristi za elektronsku i automatsku razmenu informacija između različitih poslovnih funkcija. ERP moduli obično integrišu procese relevantne za planiranje, kupovinu, marketing, prodaju, odnos s klijentima, finansije i ljudske resurse.

U 2021. godini 24% preduzeća u regionu Zapadnog Balkana koristilo je ERP softverske aplikacije, u poređenju sa 38% u EU. U Crnoj Gori i Albaniji više od 35% preduzeća koristilo je ERP softver za razmenu informacija između različitih poslovnih funkcija u 2021. godini, a sledi Bosna i Hercegovina sa 26%. Srbija je na 22% preduzeća, ispod proseka ekonomija Zapadnog Balkana, i značajno ispod proseka EU.

Da zaključimo, dobro je što se sve više dece upisuje na IT smerove i studira informacionu tehnologiju.

Međutim, za ispunjenje dugoročnih ciljeva razvoja neophodno je učiniti veći napor u decentralizaciji digitalizacije. Za razvoj privrede Srbije (jednako i ekonomija Zapadnog Balkana) neophodan je upliv tehnologije u realan sektor, u preduzeća koja ne nose prefiks IT ispred svog opisa kako bi se svi zajedno brže razvijali, ali istovremeno, kako bi se u budućnosti smanjio uticaj negativnih ekonomskih kretanja u svetu. To se može dogoditi samo ako zaposle IT stručnjake.

Jer, u IT kompaniji, ti kao IT stručnjak si samo jedan od 50, 100, 1000, a u kompaniji koja se bavi preradom drveta ili metala ili turizmom, ti si možda najvredniji ljudski resurs koji pravi razliku i od koga i svi ostali u mnogome zavise, samim tim neće te se tako lako odreći.

Napomena: Podaci izneti u tekstu su rezultat istraživanja o razvoju digitalne ekonomije u 6 ekonomija Zapadnog Balkana, realizovanog decembra 2022. godine i publikovanog u dokumentu Western Balkans digital economy society index • WB DESI 2022 Report. Nikola Jovanović i Plum Mark su koautori ovog izveštaja.